Prva doza protiv korupcije

Javnost je na vreme upozorena da je svinjski grip daleko opasniji od običnog, ali ni najagilniji izvođači radova u akciji širenja straha od pogubne epidemije nisu najavljivali mogućnost izbijanja – političkih posledica. Mutirani virus uspeo je, cele dve godine nakon izbijanja epidemije, da “obori” bivšu direktorku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlanu Vukajlović i dvojicu njenih poslovnih partnera. Visok intenzitet zaraznog dejstva uzročnika hapšenja direktorke sa jakim leđima možda bi, u nekoj pravno uređenijoj državi, mogao ukazati na opasnost da teška groznica zahvati i neke moćnije ljude sa kojima je Svetlana Vukajlović bila povezana. Dobro poznavanje mutiranih pravila političkog i poslovnog ponašanja koja važe u Srbiji upućuju na zaključak o malim šansama za hapšenje “krupnijih riba”. To, međutim, ne smanjuje prostor za spekulacije o političkim posledicama hapšenja žene kroz čije ruke su prolazile preko dve milijarde evra godišnje (godišnji plan ukupnih rashoda RZZZ-a, po finansijskom planu koji je odobrila vlada za 2011. je 214,5 milijardi dinara). Naprotiv. Ispunjavanje uslova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, priprema terena za parlamentarne izbore (možda i nešto pre aprila), redefinisanje političke pozicije Mlađana Dinkića – to su osnovni pravci u kojima se u danu nakon hapšenja razvila priča o efektima očekivanog i donekle najavljenog raspleta afere o kojoj su mediji naširoko izveštavali. Prvo o Evropi: nema briselskog izaslanika koji, prilikom posete Beogradu, nije upozorio da će borba protiv korupcije, a naročito u javnim nabavkama, gde je najveća, biti jedan od najvažnijih kriterijuma na osnovu kojih će biti doneta odluka o nastavku procesa evrointegracija Srbije. Do 12. oktobra, kada bi Evropska komisija trebalo da donese preporuku da li je Srbija spremna za status kandidata u EU, Srbija pokušava da navrat-nanos ispuni preostale političke kriterijume (usvajanje zakona o restituciji, javnoj svojini itd). Jasno je da bi, u nastavku ubeđivanja briselskih sagovornika da, pored (izvesne) kandidature, Srbiji udele i datum početka pregovora, Božidaru Đeliću, potpredsedniku Vlade zaduženom za evrointegracije, i te kako dobro došao jedan konkretan dokaz o napretku u borbi protiv korupcije. Sve i da nisu tačne glasine o navodnim porukama iz Brisela da “srpski Sanader” mora imati nešto viši rang od direktora javne institucije. Znatno je komplikovanija priča o efektima hapšenja direktorke RZZO na političku scenu u Srbiji. Zbog činjenice da su vakcine nabavljane od kompanije u vlasništvu jednog od najmoćnijih srpskih tajkuna, Miroslava Miškovića (kome se, čak, pripisuje i jedna od ključnih uloga u formiranju aktuelne vlade), ali i zbog niza događaja koji su prouzrokovali čaršijsko tumačenje o “stezanju obruča” ili makar “slanju poruke” Mlađanu Dinkiću. Bilo je nemoguće ne primetiti da se hapšenje desilo u danu kada je Prvoslav Davinić, optuženi bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore, u sudnici optužio Dinkića za odgovornost u “aferi satelit”, tvrdeći da je upravo njegov bivši partijski šef, tada u funkciji ministra finansija, obećao Izraelu da će Srbija isplatiti odštetu za iznajmljivanje špijunskog satelita i da je posle toga počeo arbitražni postupak koji je Srbija izgubila. Proletos je, krajem marta, pod optužbom da je zloupotrebio položaj, uhapšen i Nikola Đivanović, bivši vlasnik Beograd filma i nekadašnji Dinkićev savetnik. Nešto ranije, u februaru, Dinkić je razrešen sa funkcije potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja. A u januaru, uz nedovoljno jasno objašnjenje (“iz duboko ličnih razloga”), ostavku na funkciju ministra zdravlja podneo je Tomica Milosavljević, jedan od najistaknutijih i politički najdugovečnijih kadrova Dinkićeve stranke (bio ministar u čak četiri vlade zaredom). Svakako da su to, kao što kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković, “neprijatni momenti u Dinkićevoj karijeri”, ali nedovoljni za dokazivanje teze o “stezanju obruča” oko nekadašnjeg predsednika G 17 plus, danas lidera Unije regiona Srbije (URS). Krupno hapšenje koje se desilo u ponedeljak uveče pre bi se moglo okarakterisati kao deo procesa koji Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, naziva političkim harakirijem: “Naterani su na neku vrstu harakirija, koga ne bi bilo da se osećaju sigurnim” kaže Stojiljković. Pod dragocenim pritiskom javnosti, vlast, koja je ispraznila sve rezerve za održavanje na položaju, prinuđena je da pristupi nekim samoograničenjima, kao što su smanjivanje broja ministarstava ili profesionalizacija upravnih odbora, podseća sagovornik NIN-a i prognozira: ”Moraće, u periodu koji dolazi, sebi da puste još malo krvi.” I Nenad Cvetićanin, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, govori o žrtvovanju, ali isključivo ljudi iz kapilarne mreže srednjih i nižih funkcionera, od kojih su, konstatuje, sve stranke, i sve vlade od 2000. do danas, pretrpele najviše štete: “Voda je došla do komandnog mosta i kapetani su odlučili da pročiste kadar. Sada šalju poruku sopstvenim termitima, koji su svojim delovanjem oglodali rejting vladajuće koalicije.” U kampanji koja predstoji, veruje Stojiljković, niko ne očekuje poentiranje na temama Kosova i EU. “Radiće ono što interesuje građane, a pošto ne mogu da povećaju produktivnost i reše pitanje nezaposlenosti, jedino im ostaje da povećaju kapacitet uverljivosti da su za nešto sposobni i da se bore protiv korupcije.” Pošto je iskopavanje afera bivšim vlastima sada nedelatno, na redu je izvođenje “svojih” i prvo se “vežba strogoća” na malim partijama. Sledeći korak je otvaranje kruga oko Demokratske stranke, i to će govoriti o uverljivosti borbe protiv korupcije, upozorava Stojiljković. Prepreka selektivnosti u budućim istragama, po mišljenju Cvetićanina, biće ravnoteža moći (ili nemoći). Sve stranke su, naime, svesne neophodnosti koalicione saradnje. “Naravno da predizborna kampanja stimuliše iracionalni rat svih protiv svih, ali ipak mislim da smo u eri pragmatizma, gde se svaki potez oprezno meri i obračunava se šteta”. Cvetićanin podseća da je Dinkić već iznenadio javnost pomirljivim reagovanjem na izbacivanje iz Vlade. Čak i kada bi mislio da postoje akcije usmerene protiv njega, veruje Cvetićanin, Dinkić bi opet precizno merio situaciju i umesto ulaska u rat i iznošenja prljavog veša onog za koga misli da je inicijator napada, izabrao bi nastavak započete strategije jačanja stranke. Stanković odbacuje i verziju prema kojoj je Dinkiću poslata “poruka upozorenja” zbog izjava koje su tumačene kao “flert” sa naprednjacima: “Pre bih rekao da je to bio bezazleni flert u pokušaju, Dinkićeva želja da pošalje poruku da može da bude u igri na više strana”, kaže i dodaje da sumnja da bi i naprednjacima odgovarala saradnja koja bi mogla razočarati birače te stranke. Nema razloga za prognoze da bi se izbori mogli održati pre proleća sledeće godine, za kada su najavljeni, slažu se sagovornici NIN-a. Najljući protivnici aktuelne vlasti zbog toga će se verovatno razočarati, ali bi ipak trebalo da imaju u vidu jedan pozitivan aspekt cele situacije: ukoliko se, kao što očekuju naši sagovornici, u cilju popravljanja ugleda vladajuće elite, umesto praznih verbalnih obračuna, napokon intenziviraju istrage afera, Srbija bi mogla postati makar malo pristojnije mesto za život. Portret: Svetlana Vukajlović Čuvar tajkunskih leđa Izazov za nju. Ulazak u moćnu državnu službu, pozicija - direktor RZZO. “Ta pozicija slovila je za zaprljanu. Nekoliko prethodnih direktora imalo je problem sa zakonom i sa nje su otišli direktno u zatvor. Ozloglašena funkcija i baš zato je izazov”. NJene reči, 2004. godine. Sam početak državnog službovanja... Filip Cepter. Miroslav Mišković. NJen poslovni uspeh vezan je za kompanije ove dvojice najuticajnijih srpskih tajkuna. Bilo je to dovoljno, smatraju mnogi, da bez stranačkog legitimiteta godinama kasnije dospe na funkciju jednog od najmoćnijih državnih činovnika, koji raspolaže godišnje sa dve milijarde evra za lečenje 7,5 miliona osiguranika i rad oko 300 ustanova. Sa takvim bak graundom, politika nije baš neophodna karta za novo poslovno okruženje. I, sama je rekla da se žene u politici sa prostaklukom, osim u parlamentu, susreću i na svakom drugom koraku, a da je na našoj političkoj sceni sve manje normalnih ljudi. „Vladaju prljava pravila igre u koja se žene teško uklapaju. Potrebni su drskost i bezobrazluk, a žene su po senzibilitetu drugačije“. Iako nikada nije raspolagala partijskom knjižicom, pa ni G17 plus, bila je njihov izbor za mesto direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Tamo je i delegirana u vreme Koštuničine vlade 2004. godine, kao neko sa iskustvom od dvanaest godina rada u kompaniji Cepter, gde je dogurala do pozicije generalnog direktora Cepter osiguranja a potom se prebacila u drugu firmu, još moćniju i našla se na poziciji direktora zaduženog za razvoj Delta osiguranja. Poslednju, tu takozvanu Miškovićevu kompaniju, nikada do kraja suštinski nije napustila. Formalno, zamrznut status zaposlenog u njenoj matičnoj kući održavan je svih narednih šest godina, koliko je provela na čelu državne ustanove. Sporadično, pojavljivali su se glasovi koji su je optuživali za, recimo, prebacivanje lekova sa liste A na listu A1, ali njihova tvrdnja da kod nje ne može pomoći veza, nego radi samo – keš, nikada nije prihvaćena ozbiljno. Promovisana je kao neko ko je omogućio primenu novih kriterijuma za smanjenje cene i pacijenti su sami potvrđivali da zahvaljujući tome lakše i brže dolaze do uvoznih brend lekova za dijabetes, srčane slabosti... Oslikavajući je kao dobrog menadžera ponavljali su da je za vreme njenog mandata ova ustanova iz deficitarnog finansiranja i ogromnog duga prerasla u održiv finansijski sistem, da su plate u zdravstvu od 2004. godine povećane tri puta... I, to stvarno nije neistina. Istina je i da je na sajt svoje institucije postavila izveštaje o tokovima novca, sad, istraga se pita kojih... Hvalili su je da čvrstom rukom upravlja prihodima i rashodima, da je smanjena lista čekanja na hirurške intervencije i uz značajno sniženje cena i do 60 odsto, povećan broj osiguranika koji se upućuje u inostranstvo na lečenje, da je počelo finansiranje vantelesne oplodnje. Na njenu inicijativu izgrađena je Roditeljska kuća za decu obolelu od raka... Formiranjem Cvetkovićeve vlade njeno mesto pripalo je DS. Ostala je na poziciji. Ali, nešto je puklo maja prošle godine. Konekcija je nestala. Gotovo sinhronizovano, uz nesuglasice na liniji političkih partija - G17 plus i DS. Što duže Vlada ignoriše predlog UO RZZO da bude imenovana još jednom za direktora, nakon isteka mandata, to postaje očiglednije. A Vlada je ćutala puna četiri meseca. Ona podnosi ostavku. Deklarativno. Formalno, proglašena je tehnološkim viškom, i ovaj put uz brzo izdejstvovanu saglasnost Vlade, isplaćena joj je otpremnina od oko 24.500 evra. Novac je prosledila, po njenoj tvrdnji, na račun Roditeljske kuće za decu obolelu od raka... U isto vreme, dok saga o nabavci vakcina, u kojoj sporadično, ali upornu epizodnu ulogu dobijaju uz Vukajlovićevu i tada aktuelni ministar zdravlja Tomica Milosvaljević ali i Miškovićeva firma Jugohemija, dobija na zapletu, Vukajlovićeva se vraća pod okrilje matične kuće i tek promovisan novi Dom zdravlja „Jedro“. Osnivač je osiguravajuća kuća Delta đenerali osiguranje, a njen novi direktor Vukajlovićeva. Ne dugo. Iako je sama demantovala da to ima bilo kakve veze s tim, napustila je ovu Miškovićevu ustanovu, a tajming se poklopio sa saslušanjima u SBPOK-u i otvaranjem istrage o nabavci vakcina, u kojoj neće biti baš da ima ključnu ulogu (sve što treba da uradi policija je da proveri tokove novca i njene račune, naravno, ali takođe i račune onih na malo višim pozicijama, ako to sme), već je verovatno samo žrtvovana kao čuvar tajkunskih interesa. Napustila je zemlju. Odmah po povratku, uhapšena je u utorak uveče, ispred vrata stana u Nemanjinoj, koji je, kako tvrde, samo jedan od dva, koje je dobila od gazde - Miškovića. Neka se spremi sledeći Bez znanja ministra zdravlja nije se mogla izvršiti ovakva nabavka, tvrdi Verica Barać a, Tomica Milosavljević kaže da ni na koji način nije učestvovao u tenderu Ko je sledeći, pitanje je koje muči javnost u Srbiji, nakon hapšenja Svetlane Vukajlović, bivše direktorke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, osumnjičene za učešće u malverzacijama oko nabavke vakcine protiv gripa. Sporna nabavka 857.000 doza vakcina 2009. godine, od kojih je utrošeno svega 154.000, oštetila je, prema prvim procenama, budžet Srbije za 1,6 miliona evra. Uz Vukajlovićevu, uhapšeni su i Vladimir Gravara, direktor Jugohemija farmacije, i LJubomir Pavićević, direktor Detapa. Istragu o spornoj nabavci vakcina Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala vodilo je duže od godinu dana, a početkom avgusta tim povodom saslušano je više lica, među kojima i Vukajlovićeva, bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević, kao i epidemiolog Predrag Kon. “Bez znanja ministra zdravlja nije se mogla izvršiti ovakva nabavka. Uostalom, on ju je i tražio od Vlade Srbije, a ostali ministri sigurno nisu dovoljno stručni da procene realnu opasnost od ovog gripa. Dakle, on je sigurno, makar i kao resorni ministar, odgovorniji za nabavku vakcina od direktorke RZZO, koju je sam i postavio”, tvrdi za NIN Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Ona ističe da hapšenje Vukajlovićeve ima najmanje veze sa borbom protiv korupcije, a više sa predizbornim trenutkom i mogućim obračunom među povezanim licima u korupciji u zdravstvu. “Tada po pravilu bude žrtvovan neko na nižoj lestvici, poput Vukajlovićeve, koja sama sigurno nije mogla da sprovodi ovakve odluke”, tvrdi Baraćeva, napominjući da ne očekuje hapšenja krupnijih igrača, pa ni ministara već, samo još ponekoga sa manjom odgovornošću. I iz dokumenata u koje je NIN imao uvid vidi se da je Vlada Srbije 2. novembra 2009. godine donela zaključak o tome da RZZO započne po hitnom postupku proceduru nabavke tri miliona doza vakcine, a na predlog Ministarstva zdravlja. Nakon obavljenog postupka bez javnog poziva i tri pristigle ponude (Novartisa, Bakstera i Instituta Torlak), procenjeno je da je samo ponuda Novartisa kompletna, iako je njihova vakcina koštala 799 dinara, dok je ponuda britanskog Bakstera bila za 200 dinara povoljnija po dozi. Vlada je o svemu ovom bila obaveštena, kao i o činjenici da je Glakso Smit Klajn, koji nije učestvovao u postupku takođe zainteresovan da direktno pregovara sa Vladom. RZZO obaveštava Vladu da je moguće sklopiti ugovor sa Novartisom ili poništiti sproveden postupak i raspisati novi po Zakonu o javnim nabavkama. Vlada na predlog Ministarstva zdravlja 12. novembra usvaja zaključak o sklapanju ugovora sa Novartisom. Ostali ponuđači žalili su se na prekratke rokove za dostavljanje dokumentacije, zbog čega su verovali da je tender pravljen za jednog ponuđača. Posebno zbog toga što je on učestvovao preko posrednika - Jugohemije, u većinskom vlasništvu Miroslava Miškovića. Inače, danas oko udela u Jugohemiji traju sporovi između Miškovića i sestara Milke Forcan i Smiljke Mileusnić Adžić. Tomica Milosavljević, bivši ministar zdravlja, odbacuje optužbe da je i sam odgovoran za nabavku spornih vakcina. “Kao ministar zdravlja isključivo sam radio u skladu sa zakonom, odlukama Vlade i preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Niko nije znao kako će se situacija sa pandemijom dalje razvijati. Kada je reč o tehničkim stvarima, tenderu, nabavci vakcina, to nije radilo Ministarstvo zdravlja već RZZO. Ni na koji način nisam učestvovao u tenderskom postupku nabavke vakcina”, kaže za NIN Milosavljević, napominjući da ima puno poverenje u naše pravosudne organe i da je uveren da će oni utvrditi istinu. Ipak, činjenica je da je upravo Milosavljević bio jedan od dvojice najzabrinutijih građana Srbije pred talasom novog gripa H1N1. Zajedno sa epidemiologom Predragom Konom, javno je branio potrebu da se vakciniše što širi krug stanovništva, iako je dobar deo stručne javnosti odmah podigao glas protiv naručivanja čak tri miliona doza ovih vakcina. Jer čak i daleko razvijenije zemlje od Srbije, nisu spremale vakcinaciju skoro polovine stanovništva već samo ugroženih kategorija poput dece, starih i bolesnih. Govorilo se dosta i o negativnim efektima vakcine, pa ni kampanja za vakcinaciju Ministarstva zdravlja nije dala rezultate. Čini se da ništa nije moglo da opravda nabavku ogromnih količina vakcine i to još skuplje od drugih. Uz ministra zdravlja, koji se pred kamerama vakcinisao, još oko 154.000 građana Srbije primilo je vakcinu. Ostatak od preko 700.000 doza, naručenih i plaćenih u prvoj turi, praktično je propao. Zbog toga je Vlada Srbije 12. januara 2010. godine donela zaključak da se obustavi dalja nabavka vakcina, a već 4. februara da se raskine ugovor sa Novartisom. Nije to ipak bilo prvi put da se ime direktorke Fonda za zdravstvo pominje u vezi sa tenderima po meri jednog ponuđača ili izbegavanjem tenderske procedure. Tako je RZZO u 2004. godini sve nabavke obavio metodom direktnog pogađanja, izbegavajući redovnu tendersku proceduru, čime je grubo prekršen Zakon o javnim nabavkama. Na taj način nabavljena je oprema i materijal za sedam miliona evra (570 miliona dinara). Odluka o ovakvim nabavkama najskupljeg ugradnog materijala u ortopediji i kardiohirurgiji (veštačkih kukova i pejsmejkera) kao i citostatika preko Zavoda, umesto preko zdravstvenih ustanova, kako se do tada radilo, doneta je na predlog direktorke Svetlane Vukajlović, iako je kolegijum Zavoda jednoglasno bio protiv. Zbog otpora takvom načinu rada Dobrinka Gvozdenović, tadašnji direktor Sektora za javne nabavke, premeštena je na drugo radno mesto, a kasnije je sama dala otkaz. Takve nabavke, sa direktnom pogodbom, kako su tvrdili pojedini ponuđači, imale su rokove za ponude od svega dva-tri dana, a tražena dokumentacija bila je toliko obimna da ju je u tako kratkom roku mogao dostaviti samo neko ko je unapred znao za uslove. Žalbe na ovakve uslove su stizale od kompanija Šering, američke kompanije Konvatek, ali i Udruženja pacijenata Ilko. Vukajlovićeva se pravdala da je svih osam tendera iz 2004. godine obavljeno direktnim pogađanjem uz saglasnost Uprave za javne nabavke, što je direktor ove uprave Predrag Jovanović tada oštro demantovao. Objasnio je da je RZZO grubo zloupotrebio saglasnost Uprave da obavi jednu nabavku citostatika direktnom pogodbom, kako bi se izbegle nestašice, ali samo do okončanja redovnog tenderskog postupka. Niko od nadležnih tada nije reagovao. Vukajlovićkinim hapšenjem, tvrdi Baraćeva, ipak se ništa bitno neće promeniti, jer je sistem zdravstva “projektovan za korupciju”. ”Kada jedni zasmetaju drugima, politički ili u poslovima, neko bude uklonjen, ali sistem nastavi da funkcioniše po istom principu. Zato Savet za borbu protiv korupcije sprema obiman, sveobuhvatan izveštaj o korupciji u zdravstvu, koji će obuhvatiti ne samo RZZO, već i poslovanje Kamenice, Torlaka, kliničkih centara”, najavljuje Baraćeva. U međuvremenu, ostaje pitanje ko je sledeći, jer izbori su blizu, a i Evropa traži konkretne rezultate u borbi protiv korupcije. Netačne informacije “Svetlana Vukajlović je Tomici Milosavljeviću davala netačne informacije u vezi sa nabavkom vakcina protiv novog gripa“, kaže ministarka pravde Snežana Malović. Ona je izjavila da će istraga utvrditi zašto je i s kojom namerom Vukajlovićeva to činila. Ministarka pravde, koja je i koordinatorka državnih organa u borbi protiv korupcije, istakla je da je hapšenje Vukajlovićeve i još dvoje osumnjičenih za zloupotrebe prilikom nabavke vakcina jedan od prvih konkretnih rezultata koordinacije rada državnih organa i njene uloge u tome. Veze sa bivšim poslodavcem Vukajlovićeva je na čelo RZZO 2004. godine došla iz Delta osiguranja u kome je, prema sopstvenom priznanju, samo zamrzla radni staž. Tako je jednu od najdubljih kasa u zemlji vodila ugovorno, čuvajući mesto i dobre kontakte sa bivšim poslodavcem. Samo mesec dana po preuzimanju dužnosti, otvorila je devizni račun RZZO-a u Delta banci, pored postojećeg u Komercijalnoj banci. Na pitanje da li tu ima sukoba interesa budući da je sama donela odluku da tokove novca RZZO-a prebaci u banku, tada u vlasništvu Miroslava Miškovića, kod koga je i dalje imala radni staž u mirovanju, odgovarala je da ne vidi u tome ništa sporno. “Ne postoji zakonska obaveza da se ugovori sa bankama zaključuju putem tendera ili konkursa. Pre bih se pitala kako je moguće da je Zavod sredstva na deviznom računu držao samo u jednoj banci”, odgovarala je Vukajlovićeva.