Do viđenja u sledećem miru

Odsečeni od Srbije, Srbi sa severa Kosova postavili su barikade, kojima su od prelaza Jarinje i Brnjak učinili svetsko čudo jer su kosovski carinici počeli su da se bave najskupljim zanimanjem na svetu zato što ih do posla i nazad prevoze helikopterima. Vlada u Prištini je, pak, uz pomoć Kfora ili NATO-a učinila sve da uspostavi kontrolu nad prelazima da bi ih opasala bodljikavom žicom i znakom “stani ili pucam”. I kosovski zvaničnici i njihovi zapadni pokrovitelji su pretvaranje dva administrativna u državne prelaze sa neskrivenim trijumfalizmom opisali kao početak reintegracije severnog Kosova, normalizacije odnosa sa Srbijom ili, jednostavnije, prelazak kosovskog mita iz politike u sećanje. Nastavljajući kosovsku politiku sa duplim dnom, zvaničnici u Beogradu oštro kritikuju kosovskog premijera Hašima Tačija zbog jednostranih akcija, ali se trude da nipošto ne naruše odnose sa vodećim evropskim zemljama i SAD, koje su nedvosmisleno i sasvim jasno podržale Tačijevu akciju. Neki vladini funkcioneri ponovo pretenduju da se nađu u Vikiliksu, jer stranim diplomatama objašnjavaju da moraju da pružaju verbalni otpor kako ne bi bili izloženi napadima domaćih nacionalista, ali da shvataju kosovsku realnost i da ništa ne sme ugroziti evropske perspektive Srbije. Jedino je pozicija kosovskih Srba kristalno čista. Uplašeni da bi mogli da se zagube negde u trouglu Beograd-Priština-Brisel, kao da su odlučili da isteraju sve aktere na čistinu, i evropske diplomate i Tačijevu vladu ali i Beograd. Jedino nije jasno ko će imati jače živce ili slabijeg zaštitnika u jednoj od poslednjih bitaka za Kosovo. Kosovski ministar policije Bajram Redžepi ocenjuje da će se najnovija kosovska kriza završiti kada se Srbi na barikadama umore i objašnjava da će Euleks kontrolisati dva granična prelaza šest meseci (predviđeno je da na njima budu dva kosovska policajca i jedan carinik), dok će posle toga vlada Kosova preuzeti kontrolu nad njima. Za Srbe sa severa bi mogla da ima ozbiljne posledice odluka Prištine da se sva akcizna roba usmerava na granični prelaz Merdare, čime se, kako tvrde Tači i ostali manekeni kosovske pravne države, suzbijaju šverc i kriminal. Kosovski Srbi takvu odluku opisuju kao pokušaj ekonomskog davljenja tog područja jer se, kao i na celom Kosovu, čitava ekonomija uglavnom svodi na trgovinu, uslužne delatnosti i pomoć iz inostranstva. I dok srpska diplomatija pokušava da najnoviji spor preseli sa barikada na pregovarački sto, u Beogradu se veoma pažljivo ispituje dubina podrške kosovskom premijeru u Briselu ili Vašingtonu. Ako se ispostavi da je podrška Tačiju bezrezervna, Beograd će se truditi da verbalno protivljenje puzajućoj kosovskoj državnosti svede na pregovore u kojima bi, recimo, tražio da novac od carinskih prihoda vlada iz Prištine usmeri u razvoj lokalnih srpskih zajednica na severu Kosova. Šef kancelarije Vlade Srbije i poznavalac kosovskih (ne)prilika Milivoje Mihajlović ocenjuje da Hašim Tači stalno diže tenzije na severu Kosova kako bi smirivao strasti na jugu ili u sopstvenom dvorištu. ”Otvaranjem tog severnog fronta, on je izbegao rascep u njegovoj stranci, koji bi se sigurno dogodio kada bude uhapsio Fatmira LJimaja. Umesto priče o kriminalu u njegovoj vladi, on svu pažnju usmerava ka navodnom kriminalu na severu, a istovremeno i izbegava pritiske njegovih međunarodnih zaštitnika da uđe u koaliciju sa Haradinajem. Umesto svega toga, on se preko severa Kosova vraća u život, mobiliše javnost i baca u drugi plan katastrofalnu ekonomsku situaciju”, ocenjuje Mihajlović za NIN. Neki komedijant slučaj se potrudio da se Tači, kojeg je specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti ne tako davno optužio za trgovinu ljudskim organima, mada mu ni optužbe za šverc droge i oružja nisu strane, iznenada postane glavni borac protiv kriminala na Balkanu. Čim je potpisan sporazum o carinskim pečatima, otvorena je debata o 16. septembru kao još jednom danu odluke, iako su predstavnici Vlade Srbije objašnjavali da je reč o statusno neutralnom sporazumu i samo jednom u nizu tehničkih pitanja. Zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Selimi upitao je, međutim, a gde bi pečati kosovske carine mogli da se udaraju ako ne na granici sa Srbijom, a od diplomatskih sagovornika po beogradskim koktelima se moglo čuti da će Beograd dobiti kandidaturu, ali nikako datum pregovora ako ne doprinese političkoj stabilnosti na Kosovu. Normalizacija odnosa sa Kosovom podrazumeva da Beograd učini sve da Kosovo postane normalna država, rekao je, navodno, jedan od najuticajnijih stranih ambasadora jednom ovdašnjem kreatoru politike iz senke. Državni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenjuje da je Vlada Srbije već učinila dovoljno ustupaka prema Prištini i da bi svako dalje popuštanje bilo veoma kontraproduktivno po Srbiju. “Neko će u Briselu ili Vašingtonu pomisliti da su našli recept kako se ubuduće ponašati prema Beogradu, jer će pomisliti da smo spremni da bezgranično pravimo ustupke, a na drugoj strani se zaboravlja da Albanci imaju ogromne apetiti i da nikada ne bi prestali da traže još ako im se odlučno ne usprotivite. Mislim da je predsednik Tadić posle posete Angele Merkel objasnio da želimo da budemo partner EU i da imamo granice ispod kojih nećemo ići i ja u to čvrsto verujem”, kaže za NIN Ivanović koji napominje da je ova kriza pokazala da su neki zapadni krugovi i Albanci uspeli da podele kosovske Srbe. “Meni je neshvatljivo da niko od Srba južno od Ibra nije našao za shodno da se solidariše sa Srbima sa severa Kosova ili da osudi akciju Tačijeve vlade i Euleksa. Iskreno sam zabrinut za njihovu sudbinu ako ne shvataju da će ono što se događa na severu uticati i na njihov položaj”, kaže Ivanović. Kosovski Srbi posebno su ogorčeni na Samostalnu liberalnu stranku koja ima dovoljno poslanika da sruši Tačijevu vladu, ali nije izdala ni saopštenje kojim osuđuje desant na carinske prelaze. Slobodan Petrović, zamenik kosovskog premijera i lider SLS kaže za NIN da i Srbi južno od Ibra strepe i plaše se eskalacije nasilja. “Srbi su u ovom delu Kosova žive u drugačijim okolnostima, plaćaju struju, porez, PDV, godinama su živeli u potpunoj izolaciji tako da su im blokade i neizvesnost način života. Kroz institucije Kosova, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, Srbi južno od Ibra brane svoje interese i pokušavaju da očuvaju svoje nasleđe i identitet. Ko kaže da smo pasivni? Uspeli smo da zaposlimo 2.500 ljudi, da napravimo više desetina kilometara infrastrukture, više stotina stanova za povratnike i socijalno ugrožene porodice, da se izborimo za očuvanje manastira i za obnovu crkava, da u dobroj meri poboljšamo slobodu kretanja i uspostavimo direktni dijalog sa Albancima. Mi u našoj borbi istrajavamo za razliku od nekih koji su do sada menjali strane u zavisnosti od sopstvenih interesa i ostavljali narod bez zaštite. Nije nam cilj da pišemo saopštenja i osuđujemo incidente, već da ih sprečavamo kroz konkretno angažovanje”, ističe Petrović. Od srpskih sagovornika se može čuti da će, ukoliko budu dovoljno uporni, uspeti da dođu do podele ili posebnog entiteta, jer, navodno, i sami Albanci više koriste sever kao idealan izgovor za sve defekte u novoj državi, kao i da će se odreći tog dela u zamenu za stolicu u UN. Takva vrsta razmišljanja su se donedavno mogla čuti i od zapadnih diplomata, ali se ispostavilo da je više bilo reč o klasičnom ispitivanju javnog mnenja na veoma ograničenom broju ljudi iz Nemanjine ulice. Kada je pre dve nedelje potpisnik ovog teksta upitao jednog diplomatu kakav se rasplet kosovske priče može očekivati dobio je prilično hladan, ciničan odgovor: “Sve te priče o scenarijima, statusima možda pomažu Vladi ili građanima da se lakše podnese poraz, ali je prošlo već 12 godina i valjda treba shvatiti da postoji samo jedan scenario ili rasplet – nezavisno Kosovu u kojem bi Srbi dobili prava iz Ahtisarijevog plana i sa kojim bi se Srbija istinski trudila da uspostavi dobrosusedske odnose”. Tači je nedavno poručio da “ni pod kakvim okolnostima neće biti ni specijalnog statusa, ni autonomije, ni nastojanja za promenom granica”. Na pitanje kako vidi rasplet carinske krize, Milivoje Mihajlović kaže da očekuje i tenzije i provokacije, ali će na kraju obe strane shvatiti da treba postići trajni dogovor. Prema njegovim rečima, postoji realna opasnost da Tači potplati lokalne kriminalce na severu, koji bi izazvali incident protiv Kfora, pošto je to već uspeo da uradi kada je zapaljen kontrolni punkt Jarinje. “Tači će pokušavati da vrši sve veći pritisak na Kfor da ukloni barikade, ne treba isključiti ni mogućnost da se u šumama ponovo pojavi ANA, kako bi se poslala preteća poruka i međunarodnoj zajednici i kosovskim Srbima, ali je svima jasno da se rešenje ovog spora može naći samo u pregovorima pod pokroviteljstvom EU. Ako se bude išlo na uklanjanje barikada, Srbi neće pružati otpor Kforu, ali će već posle 50 ili 100 metara Kfor naići na nove barikade, zbog čega bi Kfor mogao da preraste u veliko, neefikasno građevinsko preduzeće”, kaže Mihajlović. Mali, carinski rat još nije završen, a Edita Tahiri najavila je da će 27. i 28. septembra biti nastavljeni pregovori koji će biti posvećeni energetici i telekomunikacijama, jer je pitanje carina „već rešeno“. Očekujući vest o kandidaturi, Tadić i njegovi saradnici su se ponovo našli pred glavnom izbornom parolom – i Kosovo i Evropa. U koju, izgleda, još veruju samo Srbi na barikadama. Azem Vlasi, bivši albanski lider Srpska država samo na televiziji “Priča koja se zove Kosovo i koja se kao vodenički kamen vuče oko vrata Srbije završena je 1999. godine i ne mogu da shvatim zašto i ova vlada Srbije želi da vuče repove te propale politike. Te 1999. je okončan raspad Jugoslavije i iscrtane su poslednje granice na Balkanu, koje se nikako ne mogu promeniti. Verujem da bi obični ljudi od Slovenije do Makedonije rekli da su lepše živeli u bivšoj Jugoslaviji, ali nje više nema i ne može da se ponovo napravi nešto što više ne postoji. Odlaganje tog rešenja samo odlaže evropske integracije i Srbije i Kosova, a same kosovske Srbe drži u zabludi da se 1999. ništa nije promenilo, iako znaju da je srpska država na Kosovu prisutna samo na televiziji. Kako vi vidite rasplet najnovije krize na Kosovu? „Završiće se ta barikadizacija na Kosovu, ne zato što će se dogovoriti Beograd i Priština, već zato što to traži Brisel. Neki u Beogradu, izgleda, ne shvataju da uspostavljanje kontrole na ova dva granična prelaza nije samo Tačijeva inicijativa, već i želja Brisela da na Balkanu više nema zamrznutih konflikata niti crnih rupa, gde i srpski i albanski šverceri vrlo dobro sarađuju, a na štetu obeju država. Zato Brisel insistira na tome da se kroz pregovore uspostavi normalna saradnja dveju država i ne razumem zašto srpske vlasti obmanjuju građane kako pečat na kojem piše Carina Kosova nije pečat koji su oni prihvatili. Taj pečat je u upotrebi tri godine i pod njim su srpske firme godišnje izvozile robu u iznosu od 400 miliona evra. A ovaj novi potez srpskih vlasti da ne dozvole tranzit robe iz Kosova samo će naterati vladu Kosova da ponovo zatvori granicu za srpsku robu što će više štetiti kompanijama iz Srbije, nego građanima Kosova. Vidite li da nekakvu odgovornost u ovoj krizi ima i albanska strana? Glavni problem je što se politika prema Kosovu ne kreira ni u ovoj, ni u bivšoj vladi, već u SANU i SPC. Strategija je da se Kosovo drži u vazduhu, da se ništa ne rešava, iako im iz međunarodne zajednice jasno poručuju da je Kosovo rešeno. Dačić izlazi sa pričama o podeli, Tadić izlazi sa veoma čudnim izjavama kako nije pravedno da neko dobije sve, a neko ništa. Da sam na mestu kosovskog premijera odgovorio bih Tadiću da vidim vaš predlog, pa ako kaže podela Kosova severno od Ibra hajde da pitamo Albance u Preševskoj dolini da li žele da žive u Srbiji. Ali u Beogradu se ne usuđuju da to predlože jer znaju da bi naišli na veliku osudu međunarodne zajednice, a znaju i kakve bi podela imala posledice u samoj Srbiji. Kakav status može da očekuje srpska zajednica na Kosovu? Međunarodna zajednica neće prihvatiti nikakve specijalne statuse na Kosovu, a maksimum koji srpska zajednica može da dobije nalazi se već u Ahtisarijevom planu. Koliko vidim, Srbi južno od Ibra koriste taj plan i učestvuju u političkom životu Kosova. Ja nekim mojim srpskim prijateljima najiskrenije savetujem da nikako ne ponove greške Srba iz Hrvatske, koji nisu prihvatili plan Z 4, a posle su izgubili bukvalno sve. PDV za nelegalnu trgovinu “Mi ne znamo šta hoćemo. Kao privrednik sam sluđen, ne znam kakva se igranka igra. Imam utisak da ljudi lutaju u magli i donose nepraktične odluke”, ovako Dragan Aleksić, vlasnik vranjske firme Nutriko, komentariše najnoviju odluku Vlade da se na sever Kosova ponovo uvede obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV). “S jedne strane država bi volela da nam s Kosova stižu devize, dokumentacija za prodaju robe na to tržište je identična kao i za izvoz u bilo koju zemlju, ali bi da prihod od PDV-a ostane u Srbiji”, kaže Aleksić. On objašnjava da će ta odluka, pre svega, pogoditi tamošnje građane jer će im roba biti skuplja. Samim tim će roba iz Srbije biti manje konkurentna od one iz drugih zemalja, koja nije opterećena PDV-om. Privrednici priznaju da im nije jasno kako će se nova odluka primenjivati, ko će i kako kontrolisati da li je neka roba završila u južnom ili u severnom delu Kosova. Za razliku od šefa srpskog pregovaračkog tima Borka Stefanovića, za koga je vraćanje PDV-a „dokaz da severom ne vladaju kriminalci“, Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže za NIN da je ta odluka nesprovodiva, politički inicirana, a za privrednike nije ni racionalna. “Kosovo je uvek bilo dobra zona za nelegalnu trgovinu i na najvećem delu teritorije se ne izdaju ni fiskalni računi”, kaže on. Radojko Stanić, vlasnik kompanije Banini, upozorava da nove mere samo dodatno komplikuju situaciju. Drugi se, pak, nadaju da će se trgovina uskoro normalizovati, ali i strahuju kakav bi mogao biti odgovor Prištine na odluku Beograda da se uvede PDV.