Gde ima PIM-a ima i dima

Potpuno apsurdno, uprava preduzeća za vodne puteve „Ivan Milutinović PIM“, koju je postavila Vlada Srbije, optužuje državu, odnosno Agenciju za privatizaciju da prodaju te firme namešta francuskom Lafaržu, vlasniku beočinske Fabrike cementa. U Agenciji to negiraju, uz tvrdnju da PIM nije ni prva, a ni poslednja firma čiji menadžment opstruira prodaju u želji da zaštiti sopstvene interese. I radnici imaju šta da kažu. I trenutno zaposleni i bivši radnici, okupljeni u Udruženju deviznih poverilaca PIM-a, optužuju i sadašnje i bivše rukovodstvo, koje je takođe postavila Vlada, da su godinama nesavesno upropaštavali preduzeće.. Tvrde da su sklapani štetni ugovori, otkazivani unosni poslovi i namerno prikazivani ogromni gubici kako bi se firma za jeftine pare prodala nekom od domaćih biznismena. Objašnjavaju da već godinama pokušavaju, uglavnom bez uspeha, da upozore javnost i predstavnike državnih organa, nadležna ministarstva, Savet i Agenciju za borbu protiv korupcije na sve malverzacije u PIM-u. I dok svako loptu prebacuje u tuđe dvorište, uz međusobne optužbe za koje bi, čini se, trebalo da se zainteresuju i istražni organi, firma posluje sve lošije. U ovom nekada nadaleko poznatom preduzeću za hidrogradnju, koje je zapošljavalo nekoliko hiljada radnika, danas radi jedva njih 400. Proces restrukturiranja započet je još u jesen 2005. godine, a datum prodaje se još ne nazire. Privatizacija je trenutno „u prekidu“, jer zbog bezbroj spornih stvari u Programu restrukturiranja, nadležni kažu da ne mogu da nastave pregovore o prodaji sa francuskim Lafaržom, koji je jedini dostavio ponudu na tender raspisan u proleće prošle godine. U Agenciji strahuju da bi prodaja mogla da propadne, tačnije da bi Lafarž mogao da odustane od kupovine PIM-a i navode da bi tada stečaj bio neminovan. Nevolje PIM-a počele su još krajem 2005. godine, kada je država uvela privremene mere u firmu i donela odluku da se ona restrukturira, tvrde u Udruženju deviznih poverilaca. Novo rukovodstvo je, priča za NIN jedan od zaposlenih koji je želeo da ostane anoniman, odmah po dolasku u preduzeće iz nepoznatih razloga raskinulo 65 miliona dolara vredan ugovor sklopljen sa Rusima. On sumnja da se iza takve odluke krila namera da novi rukovodioci taj posao nameste svojoj bivšoj firmi, iz koje su i došli u PIM. U Udruženju navode i da su protiv tadašnjeg direktora Midraga Popovića podneli krivičnu prijavu, ali ne znaju kakva je njena dalja sudbina. Nepoznata je, tvrde, i sudbina novca koji je PIM 2006. i 2007. godine dobijao u vidu subvencija od Vlade Srbije, kao ni novca koji je na račun preduzeća stigao iz Iraka, od naplate posla koji su tamo radili. „Od oko šest miliona dolara, koliko je naplaćeno, u knjigovodstvu je evidentirano samo 3,5 miliona dolara“, tvrdi sagovornik NIN-a i navodi da je PIM u međuvremenu napustilo nekoliko stotina zaposlenih, kojima preduzeće i dalje duguje zarade stečene radom u inostranstvu. Ovi radnici uvereni su da je menadžment preduzeća, koga je postavila Vlada, nameravao da PIM proda nekom domaćem tajkunu. S tim u vezi pominju i da je svojevremeno PIM najpre dobio spor protiv Kapital banke, a u obnovljenom postupku je presuđeno da PIM više duguje nego što potražuje od banke, čiji je vlasnik u to vreme bio biznismen Đorđije Nicović. Sve to vreme, kako NIN saznaje, Agencija za privatizaciju pokušavala je da sa rukovodstvom preduzeća dogovori Program restrukturiranja. Na pitanje zbog čega je PIM u restrukturiranju od 2005. godine, a tender je raspisan tek marta 2010, u Agenciji odgovaraju da su se pet godina „natezali“ u pokušaju da dogovore način na koji će PIM biti ponuđen budućem vlasniku. Privatizacioni savetnik Dilojt, angažovan da zajedno sa menadžmentom sačini Program restrukturiranja i predloži model prodaje, savetovao je Agenciji da ne može prodavati kapital preduzeća kao pravno lice zbog mnogih spornih papira PIM-a. U Agenciji za NIN kažu da je bilo nemoguće utvrditi imovinu, bilanse, dugove i potraživanja preduzeća, te je zbog toga odlučeno da se PIM privatizuje prodajom „funkcionalne imovine“ za 16,5 miliona evra, uz obavezu kupca da nastavi delatnost narednih pet godina, investira 10 miliona evra i preuzme sve zaposlene koje ne sme otpuštati naredne tri godine. Zanimljivo, ali i u Udruženju poverilaca i u upravi preduzeća tvrde da prikazani dugovi od 114 miliona evra nisu tačni, samo što prvi optužuju upravo rukovodstvo da namerno prikazuje te gubitke, dok drugi tvrde da im je ta cifra nametnuta u Programu restrukturiranja. Umesto tih 114 miliona, PIM je navodno dužan osam-devet miliona evra bivšim radnicima, a banakama još desetak miliona. Nikica Radoman, direktor preduzeća „Ivan Milutinović“ uveren je da Agencija pokušava da prodaju PIM-a namesti Lafaržu, zbog čega je i nekoliko puta prekidala postupak privatizacije. On smatra da je Agencija napravila toliko propusta da bi tender trebalo proglastiti neuspelim, napraviti novi Program restrukturiranja i pronaći novi način da se PIM proda. „Mi tražimo da se poštuje Zakon o privatizaciji“, jasan je Radoman. U PIM-u kažu i da predstavnici Lafarža redovno obilaze njihove pogone iako je postupak prodaje prekinut. Uvereni su da Lafarž zapravo želi da se domogne eksploatacionog prava na kamenolomu u Golupcu. „Ima indicija da Lafarž čeka promenu Prostornog plana kako bi na tom polju povećao eksploataciju kamena“, kaže Radoman. On upozorava i da su zaključkom Vlade Srbije, usred tenderskog postupka, iz „funkcionalne imovine“ izuzete neke lokacije, što potvrđuje tezu o nemaštanju tendera. Na takve optužbe u Agenciji za privatizaciju odgovaraju da velike razlike između prodaje kapitala i imovine nema, te da se ne može prodavati nešto što nema uredne papire i dozvole. „Ne možemo prodavati kapital, kada je nemoguće precizno utvrditi stanje u firmi. Prodajom funkcionalne imovine novi vlasnik se obavezuje da će osnovati novo preduzeće i preneti imovinu i zaposlene, kao i da se u narednih pet godina mora baviti vađenjem kamena, šljunka i peska, hidrogradnjom i vodnim transportom. Tih 16,5 miliona evra od prodaje ići će na račun sadašnjeg preduzeća i njime, kao i novcem prikupljenim od prodaje nefunkcionalne imovine namiriće se poverioci PIM-a“, kažu u Agenciji za privatizaciju. Oni objašnjavaju i da su od Vlade zatražili izuzimanje određenih lokacija iz funkcionalne imovine, jer se ispostavilo da za te lokacije PIM nema dozvole ili se one ne mogu koristiti. „Uvidom u dokumentaciju i izgled lokacija ustanovili smo da je, primera radi, u Krnjači izbegličko naselje, u Krčedinu nelegalno sagrađene vikendice, za Batajnicu nema vlasničkog lista...“, kažu u Agenciji. Ipak, oni nisu mogli da odgovore kako je moguće da preduzeće nema uredne knjige i hoće li neko snositi odgovornost za to što rezultati poslovanja nisu prikazivani na odgovorajući način. Na NIN-ovo pitanje da li sumnjaju, baš kao i zaposleni u ovom preduzeću, da je menadžment pokušavao da PIM proda nekom od domaćih biznismena, u Agenciji kažu da nemaju dokaze, ali da je „tako nešto uvek moguće“. I među zaposlenima ima onih koji sumnjaju da sadašnje rukovodstvo sabotira prodaju Lafaržu kako ne bi izgubilo postojeće privilegije. Jedino u Lafaržu za sada ćute. Do zaključenja ovog broja, NIN nije dobio odgovore na pitanja da li je tačno da planiraju proširenje kapaciteta kamenoloma, kao i da li je kamenolom u Golupcu jedino što ovu kompaniju zanima. U Privrednoj komori Srbije veruju da bi država trebalo da sačuva PIM, jer je to jedino domaće preduzeće koje se bavi hidrogradnjom i moglo bi da bude angažovano na unosnim poslovima na Dunavskom koridoru 7, kaže Goran Rodić, iz PKS. Tako nešto je ipak malo verovatno. U Agenciji za privatizaciju kažu da će tender biti nastavljen kada se otklone svi problemi, ali da je prethodno neophodno promeniti i Program restrukturiranja. Pošto takav program pravi samo preduzeće, a verifikuje Agencija za privatizaciju, oni pozivaju menadžment PIM-a da napravi novi program i ponudi neki drugi način privatizacije, ukoliko tako nešto bude izvodljivo. A šta će se desiti ukoliko ne uspeju da se dogovore? U Agenciji odgovaraju da ne znaju, jer nikada nisu imali sličnu situaciju. Rešenje će se po svoj prilici tražiti od više instance. Drugim rečima, problem će se rešavati politički, unutar vladajuće koalicije, koja je sadašnji menadžment i dovela na čelo preduzeća. Lafarž želi PIM U kompaniji Lafarž nisu odgovorili na pitanja NIN-a da li su tačne insinuacije o proširenju Prostornog plana kamenoloma u Golupcu, kao i kako komentarišu da država njima namešta tender, ali kažu da planiraju proširenje poslovanja u Srbiji, nove investicije i još jednu privatizaciju. „Kao jedini ponuđač Lafarž je dostavio svu neophodnu dokumentaciju i izjave da je u svemu spreman da poštuje uslove tendera, te da nastavi sa sve četiri aktivnosti. Takođe, Lafarž se obavezao da će poštovati i zakonsku obavezu o poverljivosti svih informacija dok se postupak privatizacije ne okonča“, odgovor je na NIN-ovo pitanje da li su predstavnici Lafarža obilazili preduzeće PIM. (Ne)legalno rukovodstvo Udruženja poverilaca PIM-a optužuje sadašnjeg direktora Nikicu Radomana da je nelegalno došao na to mesto, tačnije da radnici nisu imali pravo učešća na Skupštini preduzeća, iako je po Statutu to obaveza. Radoman, međutim, to negira, tvrdeći da je država vlasnik 90 odsto kapitala PIM-a i da ona postavlja rukovodstvo. Sa druge strane, Udruženje se obratilo i Agenciji za borbu protiv korupcije sa zahtevom da proveri činjenice oko izbora Upravnog odbora i direktora, ali i dalje čekaju konačan odgovor. U Agenciji je NIN-u rečeno da čekaju da im iz PIM-a dostave dopunjene podatke, jer su ranije poslali samo neke od traženih papira. Rok za dostavljanje tražene dokumentacije je istekao, ali u Agenciji kažu da verovatno neće kažnjavati preduzeće, što po zakonu mogu da urade, već će insistirati na daljoj istrazi u vezi sa izborom rukovodstva preduzeća. Na pitanje zbog čega Agenciji nije dostavljena dodatna dokumentacija, direktor Radoman kaže da će ti papiri biti prosleđeni „ovih dana“.