Guru spasenja uz pomoć računara

Da bi ga dovukao u Epl, Stiv DŽobs, prvi čovek te kompanije, pitao je DŽona Skalija, menadžera Pepsi-Kole: „Hoćeš li da nastaviš da prodaješ deci zaslađenu vodu, kad možeš da menjaš svet?” Tako je govorio guru koji je 30 godina propovedao spasenje uz pomoć računara. Rođen je 1955. godine, a umro je prošle nedelje. DŽobsovo pitanje Skaliju bilo je u vreme kampanje za “mekintoš”, teške 20 miliona dolara, u kojoj parodiranjem Orvelove “1984”, DŽobsov novi kompjuter spasava svet od tiranije IBM-a. Za to vreme Eplova fabrika u Fermontu u Kaliforniji nije uspevala da zadovolji potražnju, iako je svakih 27 sekundi izbacivala po jedan računar. To je verzija Linkolnovog uspeha u Silicijumskoj dolini, grmeli su analitičari tržišta, podsećajući da je kompanija Epl najbrže rastuća kompanija u Americi. Međutim, nije prošlo mnogo vremena, a Stivena DŽobsa, sa čela firme svrgnuo je DŽon Skali, tip koga je doveo u Epl. U to vreme, godine 1982, magazin Tajm objavio je sliku personalnog kompjutera umesto ličnosti godine, da bi se samo tri godine kasnije ispalio naslovom “Loše vreme za kompjutere”. Jer, zlatno doba računarstva bilo je iza ugla. „Osećam se ponekad starim kad govorim na univerzitetu i uvidim da najviše strahopoštovanja studentima uliva činjenica da sam milioner”, govorio je DŽobs, ne propuštajući priliku da ukaže da je vreme kompjutera učinilo milionerima „mlade manijake”. „Živimo nad opelom petrohemijskoj revoluciji od pre 100 godina. Petrohemijska revolucija nam je dala jeftinu energiju, jeftinu mehaničku energiju. To je promenilo teksturu društva u raznim vidovima. Informatička revolucija je revolucija jeftine energije takođe, ali energije druge vrste: jeftine intelektualne energije. Ova revolucija će zaseniti petrohemijsku revoluciju. Mi smo u prvoj liniji fronta”, isticao je DŽobs vizionar, zapaljiva mešavina entuzijazma šezdesetih i poslovnosti osamdesetih godina 20. veka. Tri decenije kasnije, godine 2010. Fajnenšel tajms bira DŽobsa za ličnost godine, ističući da je predstavljanjem iPad-a zapravo „zaokružio svoj povratak i povratak kompanije Epl”, te da je “iPad kulminacija jednog pristupa koji je očito usavršavao tokom cele svoje karijere“. Ništa čudno onda što je DŽobs sve do smrti primao platu od jednog dolara. U dokumentaciji kompanije za 2010. piše da slavni šef nije dobio ništa, izuzev nadoknade za putne troškove, koji su otišli na prevoz „mercedesom“ koji mu je firma poklonila pre 11 godina, kao i 40 miliona dolara vredan avion. Iako skroman kada su troškovi u pitanju, DŽobs je bio prava medijska zvezda, ikona veka, najbolji dokaz da planetarni celebrity još kako mogu da budu i računarski geekovi. Ako su do juče mediji kopali po privatnom životu glumaca, krajem prve decenije 21. veka po internet-forumima naveliko se raspredalo o zdravstvenom stanju Stiva DŽobsa, a kao dokaz su nuđene čak i datoteke iz baze Vikiliksa. Drugi, manje morbidni, širili su priču kako je “švercovao” šurikene iz Japana. Priča o šurikenima se prvo pojavila u japanskom magazinu SPA!, opisujući kako je portparol aerodroma Kansai izjavio da je zaustavljen putnik koji je koristio privatni avion, jer je sa sobom nosio šurikene, pa se posumnjalo na otmicu letilice. Nindža putnik je bio Stiven DŽobs, koji je zajedljivo primetio: “Ne bi imalo nikakvog smisla oteti svoj sopstveni avion.” DŽobs nikada nije imao dlake na jeziku. Hladnokrvno je izjavio kako je Guglov slogan „ne budi zao“ – „sranje“. Usput je opaučio i Adobe, krstio ih “lenjivcima” i rekao da “nemaju motivaciju za razvoj zanimljivih rešenja”. Međutim, verovatno najpopularnija njegova izjava je ona iz 1996: “Jedini problem sa Majkrosoftom jeste to što oni nemaju ukusa; oni apsolutno nemaju ukusa”. Tu izjavu nije nadmašilo ni njegovo javno poređenje Vindovsa s paklom. Naime, kada je na tribini „Sve digitalne stvari” u organizaciji Volstrit džornala na postavljeno pitanje o broju prodatih kopija muzičkog softvera iTunes, odgovorio “da je dosada isporučeno oko 300 miliona primeraka”, voditelj Volt Mosberg je konstatovao „da je kompanija Epl, u stvari, najveći proizvođač softvera za Vindous, zapitavši DŽobsa kako se oseća. „Dobijamo pisma od korisnika koji tvrde da im je iTunes najomiljeniji Vindousov program”, našalio se DŽobs i dodao: „To je kao da dajete čašu ledene vode nekome ko se nalazi u paklu.” Nije prošlo mnogo vremena, a u internet dnevniku pod nazivom „Tajni dnevnik Stiva DŽobsa”, čiji autor koristi nadimak Lažni Stiv DŽobs je zabeleženo: „Poređenje nije sasvim precizno. Iz pakla se ne možete izvući – iz Vindousa možete.” Ništa neobično onda što se o DŽobsu snima i serijal pod nazivom The Secret Life of Steve Jobs, po scenariju FakeSteveJobsa. Tridesetominutnu pilot epizodu napisao je i režirao Dan Lajons, tehnološki konsultant NJusvika i autor romana Options: The Secret Life of Steve Jobs - A Parody. Uostalom „kad je Stiv DŽobs prvi put dospeo na naslovne strane, imao je manje godina nego što ih sada ima Mark Cukerberg. Daleko pre nego što je postalo moderno biti štreber, njegova uloga u popularisanju personalnog računara i Eplova pojava na Volstritu načinili su od njega prvu rok zvezdu tehno industrije. Sada, tri decenije kasnije, obezbedio je sebi mesto u prvim redovima među tehno titanima Zapadne obale koji su toliko toga uradili na oblikovanju sveta na prelasku u novi milenijum“, kažu Ričard Voters i DŽozef Men I zaista, još pre trideset godina, Stiv DŽobs je samouvereno najavio da će kompjuteri potpuno izmeniti naš život, „promeniti način na koji radimo, igramo se i komuniciramo“. I bi tako! Danas, prerano preminuli DŽobs smatra se ikonom planete, a njegove bombastične izjave ostale su neodvojiv deo svetskog IT razvoja. NJegovi fanovi dugo će pamtiti kako je prošlog januara u San Francisku obučen u tradicionalni autfit, stare patike i crna dolčevita, svoj iPad uporedio s pločama Mojsija. Istini za volju, valjda poslednji put kad je vladalo toliko uzbuđenje oko neke ploče, na njoj su bile napisane zapovesti i svetu ju je predstavio Mojsije lično. Dok je Stiv DŽobs izlazio na binu, slika Mojsija na pozornici i citat iz Volstrit džornala koji je tu paralelu i smislio, nisu bili samo dobra marketinška fora, već su sugerisali koliki značaj svet pridaje novom proizvodu. I naravno da je DŽobs do neba i nazad hvalio svog novog konja za tržišnu trku. „iPad je fenomenalan! Osećaćete se tako dobro držeći internet u svojoj ruci”, uzviknuo je ponosni Stiv DŽobs. „Stiv je poslednji veliki graditelj“, izjavio je za FT Rodžer Maknami, finansijer iz Silicijumske doline. „Ono po čemu se razlikuje od ostalih je to što stvara poslove i ekonomsku aktivnost ni iz čega, dok skoro svaki drugi izvršni direktor u Americi samo traži načine kako da umanji troškove i otpusti ljude“, tvrdi Maknami. Prevariti papu Da bi stvorio Epl, DŽobs je prodao „folksvagen“ kombi i napustio fakultet. U garaži je sa Stivom Voznijakom zbudžio računar u drvenom kućištu, odredivši mu „đavolju” cenu od 666 dolara. Pre toga je putovao u Indiju, odakle se vratio s obrijanom glavom, obučen u “harekrišna” odeću, ne krijući LSD iskustvo. Od tog putovanja, do kraja života, ostao je budista i vegetarijanac. Dva mlada Stiva nisu imala puno sreće s uređajem za varanje telefonskih kompanija, koji su isprobali na – papi Pavlu VI, koga su pozvali u Vatikan, predstavili se kao tadašnji šef diplomatije SAD, Henri Kisindžer i brzo provaljeni. Ostalo je zabeleženo da je mladi DŽobs nagovorio Voznijaka da digne papu u zoru i tako demonstrira kupcima moć njihovog, koji je varao telefonske kompanije signalom da se poziv ne tarifira. Zaostavština Stiva DŽobsa godina proizvod 1976 Apple I, komercijalni kompjuter 1977 Apple II, masovno ga kupovali za srednje škole 1984 Macintosh, prvi put uveden miš; novi Apple IIc, težak 4 kile 1985 LaserWriter, laserski printer za „mekintoš“ 1998 iMac, stoni računar bez flopi diska, jajastog oblika 2001 i-Pod bez “dugmeta”, promenio način slušanja muzike; Mac OS X, deseta verzija DŽobsovog operativnog sistema 2007 i-Tunes, program za organizovanje i puštanje muzike i filmova; i-Phone, prvi Eplov mobilni telefon 2008 MacBook Air, najtanji prenosivi kompjuter na svetu 2010 i-Pad, tablet 2011 i-Cloud – aplikacija koja arhivira podatake s “oblaka” i obrnuto Ostanite luckasti „Sa 23 godine sam vredeo više od milion dolara, a sa 24 preko 10 miliona, i više od 100 miliona kada sam imao 25, zato što nikad nisam ovo radio zbog novca“, rekao je DŽobs studentima Stenforda, poručivši im: „Ostanite gladni znanja i ostanite luckasti.“