Reč za platu po satu

Šta znači „satnica“? – upitao se naš čitalac Rastko Topličić, i odmah dao odgovor: pa valjda raspored poslova u toku dana. Iznenadilo ga je kad je čuo neke svoje kolege, građevince, da satnicom nazivaju platu po satu rada. U njegovo vreme, kaže Rastko, to se zvalo satnina. Potražio je neki srpsko‑engleski rečnik na internetu i video da je satnica prevedeno kao „hourly wage“, što bi značilo da su kolege u pravu. Utešio se kad je pogledao u „Rečnik srpskog jezika“ Matice srpske (2007), jer je tamo satnica definisano kao „dnevni raspored, program (takmičenja, emitovanja)“ a uz to i „red vožnje“. Reči satnina nije bilo u rečnicima. Ni u šestotomnom Matičinom rečniku nema satnine, ali su zato date dve satnice, jedna s dugouzlaznim akcentom a druga s kratkouzlaznim. Prva je definisana kao „plata po satu rada“, što je potvrđeno sa dva citata. Druga, bez citata, znači „raspored sati, časova u školskoj nastavi“, ali je označena kao pokrajinska. U hrvatskom rečniku Vladimira Anića postoji samo jedna satnica, s dugouzlaznim akcentom, ali sa oba značenja: pod 1 „raspored rada po satovima“, pod 2 „plaća po satu rada“. Ko je u pravu? Svi pomalo, ali šestotomnik ponajmanje. Akcenatski par dat u tom rečniku mnogo podseća na one dve „jarice“ koje su gramatičari u prošlom veku navodili kao primer za opoziciju akcenata: jarica kratkosilazno, u značenju „mlada koza“ i jarica kratkouzlazno, „jara (prolećna) pšenica“. Nijednu od tih dveju reči ne možemo čuti u današnjem govoru, a tako bi bilo i sa dve satnice, jer opozicije zasnovane samo na akcentu ne mogu opstati kod retko upotrebljavanih reči. Kakav god bio akcent, satnica svakako može značiti novčanu naknadu (sa istim sufiksom kao dnevnica ili nadnica), ali danas češće znači dnevni raspored ili program, i nipošto nije pokrajinska reč. I satninu, sa značenjem plate po satu, trebalo bi uneti u buduće rečnike. Reč je pravilno obrazovana, sa sufiksom koji i inače znači naknadu ili dažbinu, kao u najamnina, upisnina, zakupnina, otpremnina i slično. Ako je ukucate na „Guglu“, naći ćete dosta primera za tu reč, pre svega u ugovorima i pravilnicima: „novim kolektivnim ugovorom utvrđena je satnina za naredne tri godine“, „u radnim danima satnina se uvećava za 50%“, „u aprilu, dnevna zarada je bila 52,50 dinara, a satnina 6,56 dinara“ i tako dalje. Treba li u rečnike uneti i prideve kao što su vežbovni („vežbovni metak“), gorivni („gorivna ćelija“), hramski („hramski zapisi“), stolovit („stolovita stena“ na planini Ozrenu), vrelovodni („vrelovodni priključak“)? Sve su to primeri koje je u štampi ili na televiziji zabeležio neumorni skupljač jezičkih kurioziteta, inž. Vladimir Lepojević. Neki od njih nisu nepoznati: gorivni postoji u šestotomniku, sa citatom još iz 1961. godine u kome se pominje upravo gorivna ćelija (engl. fuel cell). Postoji i hramski, u istoj odrednici sa hramovski i hramovni, ali bez citata koji bi potvrdili upotrebu. Ako od imenice crkva imamo pridev crkveni, onda svakako i hram zaslužuje svoj pridev, kao i vežba. Ukoliko se ovakve reči budu makar malo češće javljale u govoru i u pisanju, leksikografi će morati da ih registruju. Pod pretpostavkom, naravno, da uopšte bude nekih leksikografa, u državi kojoj je nauka suvišan luksuz.