LJubavne patnje sa iskrom bunta

Prizor je bio u najmanju ruku neobičan. Događaj je Beovizija, izbor za srpskog predstavnika na Eurosongu, repertoar je manje-više isti kao svake godine (red bregovićevskih poskočica, red dragojevićevskih kancona), sve je bilo na svom mestu... A onda su na binu izašli oni. Živahan, usviran bend s jasnim i jakim ženskim vokalima i pesmom Svejedno je koja atmosferom i produkcijom podseća na neke od najaktuelnijih muzičkih trendova na Zapadu, a tu je bila i ta moćna, bogata duvačka sekcija... I pevali su na srpskom. Od tog nastupa prošle su već dve godine, pobednika Evrovizije više niko ne pamti, ali Zemlja gruva je ostala tu. Prošle godine su objavili debitantski album WTF is Gruvlend?, osvojili su Oskar popularnosti, ali i nagradu za najbolji album muzičkog onlajn magazina Popboks. Ipak, dogovarajući se za intervju za NIN, pevačica ovog benda Zoe Kida (Zoe Kidah, pseudonim pevačice Ane Janković) pomalo zabrinuto je pitala: „A kakva će biti pitanja? Ipak je to NIN...“. Drugim rečima, bend je dostigao onaj stepen ozbiljnosti kada stvari prestaju da budu incidenti i polako postaju pravilo. Ono što Zemlju gruva čini naročito zanimljivom grupom jeste i činjenica da na celoj našoj muzičkoj sceni ne postoji primer sastava koji korene vuče iz alternative, a da je odlučio da svoje muzičko znanje i iskustvo upotrebe kako bi izašli na crtu estradi. I to na njihovom terenu. I to ne menjajući svoju muziku. „Mi smo krenuli na estradu frontalno, s misijom“, kaže za NIN Milovan Bošković Ćom, poznat i po nadimku MC Milovan. „Ništa nismo odbijali i nismo se ničeg gadili. Ideja je bila da sa muzikom koju zajedno stvaramo proširimo publiku. Mislimo da je ovo što radimo zanimljivo svima u Srbiji.“ Milovan je zajedno sa pevačicama Zoe i Konstraktom (još jedna Ana u bendu – Đurić) nekada bio član sastava Mistake Mistake, koji ipak nije uspevao da iskorači iz okvira lokalne scene koja se razvijala daleko od očiju milionske publike u Srbiji. Oni danas kažu da je široka publika od trenutka nastanka Zemlje gruva bila cilj, premda jasan plan nije nikada bio sasvim definisan. „Malo smo razbili tu tradiciju da ne izlazimo iz svojih okvira, ali nismo želeli ni da se kompromitujemo svojom muzikom. Nismo ni razmišljali u stilu: ’Ne želimo da se pojavimo na kanalu koji nije kul’, i tome slično. Mi smo ti koji će biti kul na tom kanalu...“, kaže za NIN Miroslav Ničić Niče, koji je na sajtu benda predstavljen kao „ideolog gruvlenda“. Pripadnost određenoj muzičkoj potkulturi i dalje je deo identiteta ovog benda, i to ne samo u muzičkom smislu (dancehall, electro, afrobeat, reggae...). I razgovor za NIN obavljen je u jednom od omiljenih vračarskih okupljališta mladih umetnika, intelektualaca i alternativaca, gay-friendly kafiću Drvo javorovo, nedaleko od njihovog studija u „Igls parku“. Članovi benda kažu da ni nakon frontalnih iskustava s estradom nemaju utisak da su bilo koga izdali, i da to predstavlja dovoljan dokaz da je i u Srbiji moguće praviti kvalitetnu pop muziku jednako zanimljivu ekipi sa splavova i onoj iz Drveta javorovog. „Mi imamo informacije da se to što mi pravimo sluša na žurkama pored Marka Bulata, a s druge strane u nekim hipsterskim krugovima...“, kaže Zoe uz smeh. Detalj koji mi nije privukao pažnju tokom intervjua otkrio sam tek kad sam razgovor s trake prebacio na papir - praktično svi članovi benda s kojima sam razgovarao (bilo ih je samo četvoro od ukupno 12 koliko ih ima kad iskoče na binu) makar jednom su govoreći o svojoj muzici upotrebili reč proizvod. Previše ozbiljno? Proračunato? Utisak lepršavosti koji odaju na bini ne odnosi se na njihove (poslovne) planove. Zemlja gruva je ovde da bi ostala, a tome u prilog svedoči i podatak da su upravo pokrenuli sopstvenu izdavačku kuću, koja će osim njihovih izdavati i albume drugih izvođača sličnog usmerenja. „To smo uradili samo iz jednog razloga – da bismo bili što više profi i da bismo mogli što lakše da odrađujemo posao“, kaže bez ustezanja Konstrakta. Ovakva vrsta ozbiljnosti ne sreće se često među srpskim bendovima. Članovi Gruvlenda kažu da je to već posledica činjenice da oni više nisu u svojim dvadesetim godinama, da svi zajedno kad se sabere imaju šestoro dece, i da je došlo vreme za promene na muzičkoj sceni. Da bi se bavili muzikom, oni su dali otkaze u svojim „normalnim“ firmama. U zemlji Srbiji, za takvo ponašanje već su potrebna ozbiljna muda. „Mi dolazimo sa scene koja nije estrada, a koja generalno pati od toga da joj nedostaje spremnost da se naporno radi kako bi se napravio proizvod koji bi bio dostupan najširoj publici. Oni svoju muziku sužavaju na jedan mali krug ljudi“, kaže Niče. S druge strane, članovi benda kažu da s pripadnicima srpskog muzičkog establišmenta nisu naročito bliski, osim kada ih sretnu na hodnicima nekih manifestacija... Ipak, Milovan i danas održava redovne kontakte sa živopisnom beogradskom rege scenom. Tamo već nemaju previše sklonosti ka širokoj publici, a odlazak na Beoviziju za njih predstavlja vrhunsko svetogrđe. „Verujemo u sebe i znamo da radimo pravu stvar“, kaže Milovan. „Ali, ima mnogo dezavuisanja, pogotovo u tim zatvorenim grupama. Dosta sam se kretao u rege krugovima i hteo sam da unapredim, jer to je jedna u suštini vrlo komercijalna grana muzike, ništa tu nije sektaški. Ali to nije moglo na takav način da se promoviše. Ne znam iz kojih razloga, ali izgledalo je nemoguće pokušati da se jedna zatvorena grupa proširi.“ Šira popularnost zahteva i određena prilagođavanja. Zoe se žali da su ih odmah nakon pojavljivanja na Beoviziji tabloidi uzeli pod svoje i pokušali da ih prisvoje, a tu su i neka bizarnija iskustva, poput jednog fana na Fejsbuku koji se slika sa svim pevačima sa estrade, pa je hteo i sa njima, što su oni rado uradili... Ipak, srpskom scenom nije do kraja zavladao cinizam. Zoe kaže da je dobar deo mlade gradske publike ponosan na Zemlju gruva, pošto se konačno pojavio jedan bend koji ima visok kvalitet i prepoznatljiv imidž i kojeg nije blam da se bilo gde pojavi. „Nasuprot tome, imaš likove koji će naš prepoznati po jednoj pesmi, pa će reći: ’Simpa je ovaj novi bend, ne znam kako se zovu, ali imaju onu dobru stvar’...“, kaže Zoe, verovatno misleći na njihov dosad najveći hit, čokoladnu „uspješnicu“ Najlepše želje.. Pred Zemljom gruva sada je rad na novom albumu, koji najavljuju za sledeću godinu. Oni poručuju da ni na novoj ploči neće biti trulih kompromisa. Lični stihovi, dobar gruv i - moćni duvači. „Zanima nas da li je emocija jasna i iskrena“, kaže Milovan. „Nakon toga, mi zajedno prolazimo kroz sve. Ovo je muzika koja ranije nije pevana na srpskom i to je jedan proces koji je naporan i dugo traje.“ Svoje emocije Zemlja gruva uglavnom ograničava na ljubavne i srodne patnje, ali tu i tamo proviri i neka iskra bunta, koja se naslućuje i iz imena benda (Gruv je zemlja sa sve precednikom, himnom, simbolima, teritorijalnim pretenzijama na susede...). Jedan od primera su i stihovi iz pesme U opasnosti, koja zatvara album: „Ko stvarno veruje da mi sami nismo prepreke/ Da ovaj svet bude bolje mesto što pre/ Budi veran sebi da prošlost desila se ne bi/ I uradi nešto da ovaj svet bude bolje mesto što pre“. Oni ipak kažu da Zemlja gruva nije Beogradski sindikat i da je jedini aktivizam koji podržavaju onaj koji se dešava na ličnom nivou. „Mi ne želimo da ulazimo na teren dnevne politike ili da zauzimamo strane. Mi želimo da pokažemo da postoji način da se iskaže protest i neko nezadovoljstvo, ali isključivo pozitivnim primerima. Kroz gruv!“, kaže Niče. Prema njihovim rečima, samostalnost je najbolji primer aktivizma. „To je Fela Kuti radio – umetničko postavljanje pitanja je okej, ali kakvi su odgovori? Samo pozitivni primeri delovanja nas interesuju. I ta Beovizija je bila deo toga; rekli smo: ’Evo, mi smo svoji i ovde!’“, kaže Milovan, a Zoe dobacuje: „Pokazali smo da i Srbi mogu da se slože!“ Novi novi talas U vreme kada izađe drugi album Zemlje gruva, može se očekivati da će svoj pun potencijal pokazati i ostatak male ali aktivne scene kojoj pripadaju. Tu su još i sastavi Svi na pod! i Sevdah bejbi, od kojih su potonji sarađivali sa članom Zemlje gruva Šobajom u megahitu Tri poljupca. Poslednji put kada je domaća alternativa napravila lom na mejnstrim sceni, to je bilo krajem osamdesetih godina, sa Novim talasom. Otud se i Zemlji gruva nameće osvajanje hrvatskog i slovenačkog tržišta, gde su već imali turneju. „Region ima sve veći značaj, jer je svaka scena pojedinačno premala. Problem je što ovde nema prave konkurencije. I `novi talas` se pokrenuo kada su se gradovi povezali i kada su počeli da održavaju koncerte svuda. Ova scena je sada na nekim svojim počecima“, kaže Niče.