Vojska ne da vlast

Desetine hiljada ljudi se u utorak okupilo u egipatskoj prestonici na sahrani 17 hrišćanskih Kopta, koje su snage bezbednosti nemilosrdno ubijale tokom mirnog protesta u noći između nedelje i ponedeljka. “Tantavi, ti izdajniče, koptska krv nije jeftina”, uzvikivali su ogorčeni demonstranti. Poruka je bila upućena maršalu Mohamedu Tantaviju, šefu Vojnog saveta, koji upravlja zemljom od pada Mubarakovog režima. Okupljeni su uzvikivali parole protiv Vojnog saveta tokom kretanja pogrebne povorke. Uz povike „Dole vojna hunta”, demonstranti su došli do svoje katedrale, gde je održana molitva za nastradale u žestokim sukobima snaga bezbednosti i pripadnika te manjinske zajednice. Čula se i parola „Krv mučenika ne sme da bude prolivena uzalud“, što baš i nije delovalo umirujuće na prisutne. Veliki broj ljudi došao je u crkvu još tokom noći, a ulice Kaira, kojima se kretala povorka, bile su ispunjene ljudima koji optužuju vlast da je odgovorna za nasilje u kojem je u protekla dva dana ubijeno 26 ljudi, a više od 500 je ranjeno. Prema izveštajima sudskih patologa, mnogi demonstranti su pregaženi oklopnim vozilima ili su ubijeni hicima iz automatskog oružja. Bili su to najkrvaviji neredi od pada Mubaraka i početka „egipatskog proleća“, od koga je svih 80 miliona stanovnika očekivalo socijalne, ekonomske i političke reforme, ali kako vreme protiče, tako i nade splašnjavaju. Koptska crkva osudila je ubistva, optuživši vlast da je dozvolila da ubistva hrišćana prođu nekažnjeno. Osude pogroma su stigle i od generalnog sekretara UN, iz Evropske unije i SAD, koje od vlasti zahtevaju versku toleranciju i poštovanje prava manjina. Koptski verski poglavar, papa Šenuda III je pozvao vernike na trodnevni post kako bi pokazali gubitak poverenja u vlast, a agencije podsećaju da je crkva poslednji put proglasila takav post još 70-ih godina prošlog veka u znak protesta protiv islamističkog programa tadašnjeg predsednika Anvara el Sadata. Vojni savet, koji je preuzeo vlast u zemlji 11. februara posle zbacivanja Hosnija Mubaraka sa čela države, upozorio je da će se oštro obračunati sa učesnicima demonstracija ukoliko se one nastave. Vrhovno veće oružanih snaga saopštilo je da će preduzeti „neophodne” mere u cilju „stabilizovanja bezbednosti”, uključujući i krivično gonjenje pojedinaca koji učestvuju ili podstiču na proteste. Predsednik vlade Esam Šaraf je javnost upozorio od eskalacije nasilja. On je ukazao na realnu opasnost da zemlja srlja u građanski rat, a mediji javljaju da sve veći broj Kopta napušta domovinu i odlazi u Evropu i SAD. Ovo nije prvi put da se u Egiptu dešavaju sektaški sukobi i da su Kopti na meti napada ultrakonzervativnih islamista. Pripadnici te stare hrišćanske zajednice često optužuju vlasti da su sistematski izloženi diskriminaciji. Samo od pada Mubaraka desilo se više krvavih obračuna: U martu je u sukobima između muslimana i Kopta na trgu Tahrir ubijeno 13 ljudi, a tokom maja je ubijeno 12 ljudi prilikom napada na koptske crkve širom zemlje. Najkrvaviji napad je bio tokom proslave Nove godine, kada su u eksploziji u koptskoj crkvi u Aleksandriji poginula 23 vernika. Najnoviji skup na kairskom trgu Tahrir je organizovan u znak protesta zbog napada na koptsku crkvu u južnom gradu Asuanu. Desetak hiljada Kopta i demokratski orijentisanih muslimana se okupilo ispred državne televizije da bi protestovali protiv verskog nasilja i zahtevali vaspostavljanje unutrašnjeg mira u zemlji. Iznenada su sa svih strana doleteli provokatori, poletele su kamenice i Molotovljevi kokteli, čuli su se pucnji, da bi ubrzo intervenisala i armija. A onda je ulje na vatru dolio jedan od kanala državne TV, koji je pozvao muslimane da pomognu svojim vojnicima u uspostavljanju reda na ulicama i obračunaju se sa hrišćanima, koji navodno ubijaju vojnike. Tada je počeo pogrom, jer je noževima i motkama naoružana rulja počela da se obračunava sa nenaoružanim demonstrantima. Vojska je učinila svoje, tako što je bornim kolima uletala u masu, koja je pokušavala da pobegne. Bilans krvave noći je: 26 ubijenih i više od 500 povređenih. Ko je ubijao koga neće se nikad znati, jer su svedoci videli i demonstrante kako razoružavaju vojnike i pucaju. Ubijeno je najmanje troje vojnika, ali velika većina žrtava su Kopti i antirežimski nastrojeni Egipćani. Koptski verski poglavar Šenuda III je za nerede i žrtve optužio “ubačene provokatore”: “Stranci su se ubacili među demonstrante i počinili zločine za koje su optuženi Kopti”, stoji u njegovom saopštenju. I vlasti su naredile brzu istragu, ali opozicionari sumnjaju da je hunti stalo do istine. Ovako brutalno postupanje vojne hunte, koja je od stupanja na vlast tvrdila da radi u interesu naroda je iznenadilo mnoge u zemlji. Neki blogeri su odmah tvrdili da je obračun hunte sa demonstrantima bio znatno brutalniji nego i najkrvavije intervencije vojske i policije poslednjih dana Mubarakove vlasti prošle zime. Kritičari prelazne vlade smatraju da je ova najnovija eskalacija nasilja simptomatična i da ozbiljno ugrožava održavanje parlamentarnih izbora, koji bi trebalo da počnu 28. novembra. Isto tako se smatra da vojna hunta nije zainteresovana za demokratizaciju zemlje, kao i da će odlagati predsedničke izbore sve dok ne nađe nekog svog kandidata, koji bi sigurno pobedio. A vojna vrhuška je već saopštila da bi se novi predsednik birao tek pošto budući parlament izradi i usvoji novi ustav. To znači, čuje se iz opozicionih krugova, da bi generali mogli ostati na svojoj ničim ograničenoj vlasti sve do 2013. godine. Strani posmatrači podsećaju na to da je i Mubarak tokom dugotrajne autokratske vlasti umeo da zloupotrebljava religijske napetosti i konflikte u svoju korist. Tako su njegove tajne službe organizovale razne verske nerede, paljevine crkava ili džamija, a onda bi čvrsta ruka režima dolazila kao spasilac. Najnoviji talas nasilja, koji je prevazišao i ona najgora u vreme bivšeg režima, bi takođe mogao da oslabi pritisak na generale da se ukinu zakoni o vanrednom stanju, koji armiji i dalje dozvoljavaju da hapse civile. Do sada je oko 11.000 građana dospelo pred vojne sudove i bilo brzopotezno osuđeno. Vojni savet je već doneo više odluka, koje su povećale nepoverenje stanovništva u ono što generali govore i obećavaju. Osim produženja osporavanog vojne nadležnosti za civile, tu je i najnovija odluka da se u predstojećim izborima ne smeju koristiti verske poruke kao predizborne parole. To je direktan udarac namenjen najsnažnijem protivniku političkog establišmenta – radikalnoj Muslimanskoj braći, kojima svi predviđaju sjajne izborne rezultate, pod uslovom da brojanje glasova bude pošteno. A njihova sadašnja glavna izborna parola glasi “Islam je rešenje”. Potomci starih Egipćana Kopti su direktni potomci drevnih Egipćana iz faraonskog doba, tako da i njihov jezik – koji se mahom koristi u liturgiji – potiče iz staroegipatskog. Ovi hrišćani su se 451. godine odvojili od hrišćanske matice (još jedinstvene) povodom spora oko božanske prirode Isusa Hrista. Poglavar koptske verske zajednice je od 1971. godine papa Šenuda III. Smatra se da u Egiptu živi između 5,6 i čak 11 miliona Kopta, odnosno da čine oko 10 odsto stanovništva.