Čitalačka berza

Taman kad su svi pomislili da je knjiga izgubila bitku naspram filmova, interneta i video-igara, pojavilo se “malo čudo” – čitava biblioteka u jednom jedinom e-čitaču. Jednostavne i lake za pretraživanje, savremene i dostupne čitaocu, elektronske knjige su pravi hit širom sveta. Jedni ističu da se uz pomoć njih štede šume, pa i da su jeftinije od papirnih (ne štampaju se i ne skladište), a drugi se nadaju da će na ovaj način oživeti navika čitanja, naročito među mladima. E-knjiga je u velikom usponu i za nekoliko godina sigurno će kod mladih preuzeti primat nad štampanom knjigom, tvrde poznavaoci. Iako su se prve e-knjige pojavile pre više od četiri decenije, iako je „Amazon” u drugom kvartalu 2010. prodao više elektronskih knjiga nego onih u tvrdom povezu, a svako ko je u izdavaštvu ozbiljno razmišlja o novom tržištu, o e-knjigama na predstojećem Beogradskom sajmu knjiga gotovo ni reči. „Veliki evropski sajmovi posvećuju dužnu pažnju elektronskom izdavaštvu, što je i logično s obzirom na sve veću prisutnost e-knjige, i rastući procenat njenog učešća u ukupnom broju prodatih naslova. Na Beogradskom sajmu predstavljanje ovakvih izdanja zavisi isključivo od motivacije samih domaćih izdavača da ih objavljuju i promovišu“, kaže urednica Sajma knjiga Vladislava Gordić-Petković. A da domaći izdavači i nisu baš motivisani kada su elektronske knjige u pitanju, očigledno je. Uvođenje e-knjige kod nas dosta kaska u odnosu na svetsko tržište. Izdavači se plaše da još ne postoji dovoljno interesovanja za ovaj oblik čitanja u Srbiji i da bi ih svako bavljenje elektronskom knjigom dovelo do gubitka prihoda. A kao izgovor služi im i mali broj e-čitača na tržištu i njihova skupoća, te činjenica da su ljudi u zemljama zapadne Evrope elektronički potkovaniji. Najveći problem je pak u autorskim pravima, nerešenim problemima s piraterijom i nelegalim distribuiranjem. Budući da je teško kontrolisati put e-knjige, pisci očekuju od izdavača mnogo veći honorar za ovaj vid izdanja. „Zainteresovani su izdavači za e-knjige jer žele da prodaju što više, zainteresovani su i autori iz istih razloga, a zainteresovani su i kupci. Svaki obavešteniji knjigoljubac je već čuo za Kindle, Nook ili iPad. Dakle, imamo proizvođače e-sadržaja, a imamo i potražnju. Ono što nemamo to je ono između - odgovarajuća platforma na koju bi proizvođači (izdavači ili sami autori) postavljali svoje proizvode, i gde bi kupci uz naknadu preuzimali e-knjige. Jednostavno, nemamo elektronsku prodavnicu za elektronski sadržaj“, zaključuje Aleksandar Drakulić, vlasnik sajta knjižara.com. Nekolicina izdavača je objavila mali broj knjiga na CD-ima, ponegde postoje i digitalizovane knjige koje su na veb „okačili” entuzijasti, kao i iznenađujuće velika kolekcija klasika na sajtu Narodne biblioteke Srbije, podseća naš sagovornik, ali to nije „tržište”. E-knjige će zaživeti kada postanu biznis, ekonomski isplative. Za početak je bitno odrediti pravila tržišne igre i uslove po kojima se “igra”, zaštititi autore i izdavače. Zatim treba razviti platforme za izradu, distribuciju i zaštitu od neovlašćenog kopiranja e-knjiga, te aplikaciju za čitanje e-knjiga. Proizvodnja i distribucija ovih knjiga zahtevaju skup softver i ogroman broj radnih sati stručnog rada. Da bi tržište e-knjiga funkcionisalo, moramo imati desetine hiljada naslova, bar nekoliko hiljada potencijalnih kupaca koji poseduju gadžete za skidanje e-knjiga. Tek se u narednim godinama očekuje se veći bum e-izdavaštva u Srbiji. A do tada na Sajmu samo simbolično prisustvo. Knjižara.com će pokloniti Apple iPad2 kupcu koji obavi najviše kupovina na tom sajtu koristeći plaćanje mobilnim telefonom kroz servis PlatiMo. „Nadam se da ćemo tako bar malo skrenuti pažnju na problem nedostatka tržišta e-knjiga“, objašnjava Drakulić. „Beogradski sajam je u skladu sa Srbijom i zaista reprezentuje naš obim izdavaštva, interesovanje za knjigu, ali i našu čuvenu originalnost. Naš sajam niti može niti treba da se takmiči sa svetskim sajmovima. Pre bi trebalo nešto da nauči i da se ugleda. Na primer, za početak, da neko javi našim izdavačima da pojam Sajma nije velika jednonedeljna rasprodajna knjižara, već izložba, promocija, mesto susreta izdavača, knjižara, bibliotekara, novinara... Ovaj prodajno-knjižarski koncept Sajma je sasvim originalan čak i za regionalne pojmove. Beogradski sajam knjiga je ipak bez sumnje najveći i najvažniji sajam u regionu, napominje sa druge strane Vladislava Gordić-Petković. „Svaki evropski sajam je drugačije koncipiran, ovaj beogradski pokušava da bude i poslovni i komercijalni, što nije jednostavno, naročito u vremenu žestoke društvene i ekonomske marginalizacije knjige, izdavaštva i knjižarstva“, tvrdi ona. Sajam knjiga nije samo primopredaja i prodaja knjiga, već i svojevrsna „čitalačka berza”: on i treba da bude mesto gde je knjiga maksimalno dostupna. Sajam je kulturni događaj utoliko što nudi više od štandovske prodaje knjiga, utoliko što se trudi da omogući najveći mogući prostor promociji knjige, ne samo tako što će predstavljati nova izdanja i aktuelne pisce, već i tako što će pokrenuti vruće teme o mestu knjige u današnjem svetu, ali i pitanja o egzistenciji onih koji je stvaraju. Zato Beogradski sajam pomaže knjizi i sufinansiranjem izdavača koji u Beograd žele da dovedu svoje pisce iz inostranstva. I knjiga je proizvod tehnologije U okviru pratećih programa Sajma knjiga biće održan okrugli sto o srednjoškolskoj lektiri “Šta su dobre knjige za srednjoškolce i kako da do njih stignu?”. „Ako je e-izdavaštvo ili audio-knjiga efikasniji način da čitanje deci i omladini postane omiljeni hobi, treba ih pomoći ne samo deklarativno. Čitanje je praksa koja menja svoj oblik u skladu sa tehnološkim promenama, jer, ne zaboravite: i knjiga je proizvod tehnologije. Tradicionalno čitanje i tzv. kultura (štampane) stranice postoje „tek” nekoliko vekova, ali čitanje ne počinje sa Gutenbergom, kao što se, srećom, sa njim i ne završava!“ kaže Vladislava Gordić-Petković. Ona smatra da treba više pažnje posvetiti audio-knjizi i nekolikim, za sada usamljenim naporima da se ona uvede među srpsku čitalačku publiku. „Imam osećaj, možda i pogrešan, da bi knjige na slušanje vratile književnosti čitanost“.