Gospodin Normalni

Ako je živopisni Nikola Sarkozi od popularnog „Sarkoa“ nazadovao do sarkoma na francuskom tkivu, da li je „Msje Normalni“ ono što je Francuskoj potrebno? Socijalistička partija očigledno misli da jeste, te je njen predsednički kandidat postao 57-godišnji Fransoa Oland. Mada socijalisti još nisu zvanično saopštili rezultate svojih kandidatskih izbora, a ni njihov arhineprijatelj Sarkozi još nije objavio kandidaturu, praktično niko u Francuskoj više ne sumnja da će se sledeće godine za moćni položaj predsednika nadmetati upravo Oland i aktuelni šef države. Kandidati ostalih partija tradicionalno će služiti samo tome da u drugom krugu ojačaju redove levog ili desnog centra. Za razliku od ekstrovertnog „galskog petlića“ Sarkozija, Oland je tihi partijski organizator, o čijim umerenim pogledima rečito svedoči nadimak. Gospodin Normalni rođen je 12. avgusta 1954. u Ruenu, a članom Socijalističke partije postao je 1979. Mada je bivši suprug Segolen Rojal, prethodne socijalističke kandidatkinje za predsednika, od 1997. do 2008. godine bio šef stranke, nikada nije bio ministar i najviša pozicija koju je zauzimao na nacionalnom nivou, parlamentarna je. Kao što Socijalističkoj partiji Francuske ne pristaje sopstveni epitet, ni njen kandidat nije pravi levičar. „Ne želim radikalnu levicu“, rekao je Oland nedavno, a za svoj politički angažman dobio je svojevremeno priznanje čuvenog desničara Žaka Širaka koji ga je nazvao „pravim državnikom, sposobnim da prevaziđe partijske podele“. Budući umerenih pogleda, verovatno računa na to da će povesti široki front nezadovoljnih Sarkozijevom ratobornom neumešnošću koja je prema mišljenju dnevno rastućeg broja građana urnisala francusku ekonomiju. Olandova podrška tvrdi da se iza njegove skromne pojave ipak krije čelična odlučnost.