Zaoštravanje zaverom

Vlada SAD je prošle nedelje optužila Iran da je pripremao ubistvo ambasadora Saudijske Arabije, kao i bombaški napad na ambasadu Izraela. Plan, koji se nekima odmah učinio bizarnim, uključuje i plaćene ubice meksičkog narko-kartela, kojima je za ove akcije obećano 1,5 miliona dolara. „Iran je prešao crvenu liniju i mora za to da odgovara“, uskliknula je Hilari Klinton, ministarka spoljnih poslova, i zatražila nove međunarodne sankcije protiv Irana. Ovo je još jedno zaoštravanje između dve zemlje, od kada su 1980. prekinuti diplomatski odnosi, pošto je prethodno pobedom islamske revolucije zbačena proamerička diktatura šaha Pahlavija. Od tada su se SAD zalagale za međunarodnu izolaciju jedne od „osovine zla i terorizma“ na svetu. Islamska Republika je, očekivano, odbacila ove optužbe. Ministar inostranih poslova Ali Akbar Salehi je ovo nazvao „propagandnim detinjastim scenariom“, kojim SAD reaguju na „islamsko buđenje“ (kako Teheran naziva „arapsko proleće“) i gubitak svojih regionalnih saveznika. Američka privreda je u teškoćama i vlast hoće da skrene pažnju javnosti sa domaćih problema, rekao je ministar. „Da li treba da bombardujemo Iran zato što je planirao da digne u vazduh jedan vašingtonski restoran kako bi ubio saudijskog ambasadora? Verovatno ne. A da li Iran treba da bude zabrinut da bismo mi to mogli? Apsolutno, jer Iran neće ni pomisliti da se ponaša racionalno sve dok nas se ne bude plašio“, sažeo je rezonovanja „jastrebova“ dnevnik Boston herald. „Iran je pokazao da se ne boji SAD, jer zna da neće biti kažnjen“, žalio se prošle nedelje Eliot Abrams iz njujorškog Saveta za spoljnopolitičke odnose, koji utiče na Stejt department. Spremaju li se SAD zaista na neku novu vojnu avanturu? Sudeći po kuknjavi „jastrebova“ – očigledno ne, jer ni vlastima nije sve u ovoj intrigantnoj priči posve jasno. Ovakva vrsta zavere je krajnje netipična čak i za militantne mule u Teheranu, upozoravaju ozbiljni stručnjaci. Neki eksperti smatraju, međutim, da se iza ove zavere krije još jedna zavera. Navodno raskrinkani i sprečeni napadi u Vašingtonu su možda posledica borbe za vlast u samom Iranu, procenjuje Meir DŽavendafar sa nezavisnog političkog instituta MEEPAS iz Tel Aviva. „Iran zna da ne može sebi dozvoliti rat sa SAD“, kaže on i dodaje da političko rukovodstvo u Teheranu ne samo da nije planiralo, nego nije ni znalo za mračne planove o atentatima. Ali, tvrde drugi eksperti, iranski režim nije jedinstveni blok. U ovoj teokratskoj državi, sa nekim elementima demokratije, postoji više centara moći, između kojih traje borba za vlast. Ta borba se vodi između vrhovnog verskog vođe, ajatole Ali Hamneija, brojnog i uticajnog klera i izabranog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada i pragmatičara oko njega. Ti sukobi, u kojima su fanatični zagovornici islamske revolucije čak hapsili najbliže Ahmadinedžadove saradnike, osetno su oslabili pozicije vlade. Smatra se da je moguće da su atentate planirali otpadnički elementi jedne od ovih suprotstavljenih grupacija, a pre svega čvrstorukaši, koji su protiv bilo kakvog poboljšanja odnosa sa Zapadom i SAD, za šta tvrdokorni verski fanatici često optužuju Ahmadinedžada. Iranski mediji su za ovu najnoviju aferu okrivili izraelske i saudijske vlasti, kojima „nije stalo“ do stabilizacije u regionu. Poluzvanična teheranska Pres-TV, okrenuta uglavnom ka inostranstvu, odmah je optužila SAD i Izrael da su oni stvarni teroristi, podsećajući na višegodišnje akcije tajnih službi ovih dveju zemalja protiv Irana. Ima tu i „sajber-terorističkih sabotaža“ i napada na iranske kompjutere u službi spornog nuklearnog programa, ali i ubistava više uglednih iranskih nuklearnih stručnjaka, što je trebalo da uspori razvoj atomskog sektora. „Te akcije je izveo (izraelski) Mosad uz pomoć CIA i (britanskog) MI 6“, glasi optužba Teherana, koji je time nevoljno priznao da režim ni kod kuće nije bezbedan od „spoljnog neprijatelja“. Kao što nisu sigurni ni Amerikanci.