Trojanski konj Velikog brata

Orvelov roman „1984“ na najbolji način bi mogao da opiše skandal koji potresa Nemačku, a Veliki brat je država. Vlasti su uložile dva miliona evra za pravljenje kompjuterskog programa, poznatog „trojanskog konja“, koji sa daljine može da kontroliše nečiji računar bez njegovog znanja, pretražuje njegov kompletan sadržaj i koristi ga za audio-vizuelno praćenje te osobe, bilo preko mikrofona ili veb-kamere. Ali špijunski softver koji je pronašla najveća evropska hakerska organizacija „Kompjuterski klub Haos“ (CCC) ne koriste kriminalci koji žele da kradu podatke sa kreditnih kartica ili za slanje spem elektronskih poruka. Ukoliko je verovati Haosu, taj program koriste nemačke vlasti. Vest je žestoko pogodila javnost i izazvala političke nemire koji bi mogli da imaju dalekosežne posledice. Pretprošle subote pripadnici kluba Haos objavili su da su došli u posed hard diskova koji u sebi sadrže „državni špijunski softver“ koji su navodno koristili pripadnici jedne nemačke istražne službe, za praćenje komunikacije putem interneta. Hakerska organizacija je analizirala softver i otkrila da je pun defekata. Takođe su otkrili da je „trojanac“ slao podatke preko servera koji je lociran u SAD. Pored toga što ima funkciju da nadgleda korisnike kompjutera, program može da se koristi za postavljanje određenih datoteka u kompjutere ljudi koje nadgledaju. Sam softver nema dobru zaštitu, tako da neka treća strana, koja je dovoljno obučena, može da iskoristi funkcije „trojanca“ za svoje ciljeve. Taj „državni virus“ može tajno da bude isporučen preko elektronske poruke i da se instalira na računar korisnika bez njihovog znanja. Tada taj program može da se koristi za, na primer, skeniranje sadržaja hard diska. Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke objavilo je 2007. godine da je dizajniralo softver koji će se koristiti za pretragu računara ljudi koji su osumnjičeni za terorizam. „Trojanski konj“ krši odluku koju je 2008. godine doneo Savezni ustavni sud. Tada je jasno stavljeno do znanja pod kojim je uslovima dozvoljena prismotra preko interneta. Takav vid nadzora dopušten je jedino ukoliko postoje konkretni dokazi da će biti narušena bezbednost nekog pojedinca ili čitavog društva. Tokom protekle sedmice nekoliko federalnih jedinica je priznalo da je koristilo softver u cilju istrage teških kriminalnih dela. Ministri unutrašnjih poslova država Baden Virtemberg, Brandenburg, Šlesvig-Holštajn i Donja Saksonija rekli su kako je regionalna policija koristila „trojanca“ u okviru zakona. Ministar policije Severne Rajne-Vestfalije takođe je priznao da su organi reda koristili program u dva slučaja, ali da je imala odobrenje suda. Novinska agencija DPA navela je kako se u oba slučaja radilo o teškim optužbama za rasturanje droge. Prvi koji su priznali korišćenje „špijunskog softvera“ bili su predstavnici Bavarske. I pored svih priznanja ostaje nejasno da li su sve države koristile isti program. Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joakim Herman rekao je kako su se oni u slučaju nadzora putem interneta vodili zakonom, ali je takođe obećao da će biti izvršena provera na koji način je program korišćen. Kompjuterski eksperti, ali i većina nemačkih političara smatra da se upotrebom takvog programa krši nemački ustav. Ministarska pravde Sabine Lojthojzer Šnarenberger pozvala je savezne i vlasti država da pokrenu zajedničku istragu u ovom slučaju. „Pokušaj da se smanji ili trivijalizuje ovo pitanje neće proći“, rekla je ona. U isto vreme upozorila je građane da ne donose ishitrene zaključke. Sa druge strane, ministar unutrašnjih poslova odlučno je negirao da je takav program upotrebljavan na nivou cele države. I dok su političari negirali ili priznavali korišćenje „državnog trojanca“, kompanija Digitask priznala je da je ona odgovorna za pravljenje tog špijunskog softvera, kojem su dali ima „R2D2“. „Program koji je upotrebljen u Bavarskoj najverovatnije je naš proizvod“, izjavio je Vinfrid Zajbert, portparol Digitaska. Rekao je da kompanija proverava da li su taj program koristile i druge države koje su umešane u ovaj skandal. Digitask je potvrdio da je sličan program prodavao vlastima Austrije, Švajcarske i Holandije, ali nije želela da kaže tačno kojim državnim službama ili agencijama. Patrik Šlat, advokat iz Minhena, izjavio je kako je jednom od njegovih klijenata ubačen „trojanac“ u laptop dok je bio na minhenskom aerodromu. „Čak iako mere nadzora kontrolišu same bavarske vlasti, potpuno mi je jasno da su i federalne agencije, kao što su Carina i Kancelarija za carinski kriminal, na neki način umešane“, rekao je Šlat. Nema tačnog podatka koliko su vlasti platile Digitasku za ovaj softver, ali prema zvaničnim podacima sa internet-stranice Evropske unije stoji da je Nemačka savezna agencija za internet platila Digitasku preko 650.000 evra za pravljenje sistema za nadzor i prisluškivanje. Frankfurter algemajne cajtung objavio je, pozivajući se na izvore bliske vladi, da je taj iznos mnogo veći i da dostiže dva miliona evra. Eksperti za tehnologiju istakli su da softver R2D2 nije veoma složen i da lako može da se blokira uz pomoć programa koji su napravljeni za tu namenu. „R2D2 je veoma jednostavan. Da se ne zna da je program naručila vlada, uopšte ne bi razmišljali o njemu. Uostalom, on se ni po čemu ne razlikuje u odnosu na slične programe koje koriste elektronski kriminalci za krađu podataka sa kreditnih kartica“, objašnjava Miko Hiponen, glavni istraživač u kompaniji F-sekjur, koja se bavi bezbednošću računara. Za one koji su pažljivo pratili situaciju koja je išla uz diskusiju o pretrazi na internetu, telekomunikacionom nadzoru i ostalim digitalnim štetočinama, sadašnja rasprava oko „državnog trojanca“ je samo ispunjenje drevnih proročanstava. Čak i pored ustavnih zakona koji strogo određuju ko i na koji način može biti praćen, postalo je jasno da je prelaženje digitalnih granica postalo problematično. Nemci su veoma osetljivi na svoju privatnost, pa bilo kakav vid elektronske kontrole ili praćenja za njih predstavlja narušavanje ljudskih prava. Koliko daleko su spremni da idu u tom slučaju najbolje pokazuje slučaj iz 2010. kada su građani Berlina ušli u sukob sa Guglom. Naime, najveći svetski internet pretraživač želeo je da pokrene aplikaciju koja omogućava posmatranje ulica ovog grada. Nemci su shvatili to kao ozbiljno narušavanje njihove privatnosti. Većina ljudi koja se žalila na ovu aplikaciju nije želela da se vide njihove kuće i adrese, pre svega jer su smatrali da se na taj način pomaže provalnicima da osmotre njihove bezbednosne sisteme, a da ne priđu kući. Nemci su u pokušaju da spreče pokretanje te aplikacije čak tužili Gugl sudu, međutim sud je doneo odluku po kojoj aplikacija ni na koji način ne remeti njihovu privatnost, pa je samim tim legalna. Afera sa „državnim trojancem“ samo će dodatno razljutiti Nemce. Ipak, jedne stvari treba da budu svesni – u doba novih tehnologija i društvenih mreža privatnosti će biti sve manje. Zato neki pripadnici vlasti, preko društvenih mreža, poručuju građanima – „naviknite se da vas stalno neko gleda“. Veliki brat u Nemačkoj čini se već radi. Podele u koaliciji Velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata nalazi se u krizi posle otkrića afere oko špijuniranja države putem interneta. Trvenja među koalicionim partnerima su tako dosegla nivo koji dovodi u opasnost i opstanak vlade. Ministarka pravde, liberalka Sabine Lojthojser-Šnarenberger, insistira na tome da država treba da uradi sve što je u njenoj moći kako bi zaštitila građane. Sa druge strane, ministar unutrašnjih poslova, demohrišćanin Hans Peter Fridrih, odlučio je da uzvrati na napade koji se već danima provlače po medijima. On je rekao kako Nemačka nije špijunska država i da zakonske promene nisu potrebne da bi se regulisao nadzor preko interneta.