Braća po praznicima

Pošto ne uspeva da stvori uslove za podizanje životnog standarda građana, Vlada Srbije odlučila je da omogući šansu za bolji oporavak napaćenih radničkih duša, “poklanjajući” im još dva neradna dana godišnje. Ukoliko poslanici, po hitnom postupku, usvoje izmene Zakona o državnim i drugim praznicima koje im je Vlada uputila 20. oktobra, Srbija će dobiti dva nova praznika, od kojih će se jedan obeležavati radno, a drugi neradno. Jedan već postojeći praznik slaviće se dan duže. Vlada je predložila da državni praznici ubuduće budu i 21. oktobar, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Oktobarski praznik, koji, u javnoj raspravi vođenoj prethodnih meseci, nije naišao na jednodušnu podršku stručne javnosti (istoričara) zamišljen je kao sećanje na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije. Taj praznik obeležavaće se radno. Drugi praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu spomen je na sve nevino postradale u razdoblju između 1914. i 1918. godine. Dan primirja obeležavaće se neradno. Izmenama zakona predviđeno je i da se državni praznik Sretenje - Dan državnosti Srbije, osim 15. februara, praznuje i sledećeg dana. Tako će, umesto sadašnjih osam neradnih prazničnih dana, građani Srbije ubuduće moći da neradno proslavljaju deset dana. Plus onaj jedan “individualni”, na koji su imali pravo i do sada – dan krsne slave za pravoslavce (pravo na taj jedan dan zagarantovano je i pripadnicima drugih veroispovesti koji obeležavaju verske praznike). Ako već ne mogu po produktivnosti i primanjima, zaposleni u Srbiji ubuduće će po praznovanju moći da se porede sa kolegama iz razvijenijeg sveta. U većini evropskih država i SAD, naime, praznuje se deset dana godišnje. Rusija ima 12 prazničnih dana, Hrvatska 13, a Japan, svetski šampion po posvećenosti poslu i produktivnosti – čak 15 dana. I to dobro raspoređenih – osim u junu i avgustu, u Japanu je svakoga meseca neki praznik. Japanci, inače, tokom godine po zakonu imaju 20 radnih dana godišnjeg odmora, rade osam sati dnevno, pet dana u nedelji. U nekim azijskim zemljama kao što su Nepal ili Kambodža zaposleni imaju čak po 23 neradna praznična dana. Planirana promena Zakona o državnim i drugim praznicima biće druga nakon 2000. Prvi put, ukinuti su praznici “titoističke” Jugoslavije, poput Dana republike (29. novembar) ili Dana ustanka (7. jula) a uvedeni su Dan državnosti (15. februar), Božić i uskršnji praznici. Uvedeno je i radno obeležavanje praznika Sveti Sava (27. januar), Dan pobede (9. maj) i Vidovdan (28. jun). Ukoliko se poslanici slože sa predlogom Vlade delotvornost izmena Zakona mogla bi biti proverena već 11. novembra: predviđeno je, naime, da zakon stupi na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku”.