Bitka za stranačke UN

Bilo je dosta zemalja čije su izbore nadgledali posmatrači Ujedinjenih nacija, ali će Srbija biti verovatno jedina zemlja na svetu u kojoj će Ujedinjene nacije učestvovati na izborima, uz ozbiljnu nameru da budu deo buduće vladajuće koalicije. Neće to biti lista Ban Ki Muna, neće se na njoj pojaviti ni Sergej Lavrov, već široka koalicija svih nacionalnih manjina u Srbiji čiji su se glasovi do sada rasipali van parlamenta ili se utapali u neke veće stranke, ali bi posle narednih izbora mogli da iznenada postanu važan politički faktor u sastavljanju vlade. Kada god budu bili održani, na Đurđevdan ili ranije, parlamentarni izbori će postati izuzetno atraktivni za kolekcionare srpskih kontradikcija jer se veoma lako može dogoditi da sudbina vlade zavisi od odgovora na pitanje koje su stranke ostale van parlamenta, a ne od izbornog pobednika. Boris Tadić ili Tomislav Nikolić će učiniti sve da narednu izbornu trku završe na prvom mestu, ali im to neće previše značiti ako im neko od koalicionih partnera ostane van parlamenta. Tako je nekoliko meseci pre raspisivanja izbora počela velika bitka za male stranke i pronalaženje sigurne kuće za lidere koji godinama slove kao bivši, ali se pred svake izbore ispostavi da bi bio veliki, najveći demokratski greh baciti nekoliko desetina hiljada njihovih glasova. Zato je dolazak Vuka Draškovića i Rasima LJajića na skup Liberalno-demokratske partije bio sasvim dovoljan povod da se napravi čitav niz analiza o novoj koaliciji ili novoj trećoj snazi Srbije, pošto se procenjuje da će buduću vladu odrediti stranka i koalicija koja bude zauzela treće mesto. Iako na to mesto pretenduju i socijalisti i Demokratska stranka Srbije i nova koalicija Mlađana Dinkića, sama priča o pojavi nove koalicije na političkoj sceni Srbije pokazuje da će se još dugo pričekati na njeno ukrupnjavanje. Do sada se ispostavilo da, uoči svih izbora, male stranke stvaraju savez kako bi preživele izbornu zimu i nastavile samostalno do sledećih izbora. Ako bi u sledeću vladu ušli isti partneri, uz LDP, ta vlada bi bila najbrojnija koalicija u istoriji Srbije jer bi Dinkić sa svojim partnerima iz Ujedinjenih regiona Srbije doneo sasvim dovoljan broj novih političkih organizacija za obaranje tog rekorda. Po stranačkim centralama istraživanja javnog mnjenja su štivo koje se čita sa ogromnom pažnjom, skoro kao i bankarski izveštaji o dinarskim i deviznim računima. Zaboravlja se, međutim, da se ono što danas dobijamo kao puls nacije odnosi na dva i po miliona građana Srbije, dok na izbore izlazi oko četiri miliona građana. Direktor Ipsos Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević napominje da će sledeće izbore prelomiti armija neopredeljenih glasača kojih ima od 1,2 do 1,6 miliona. ”Sada imamo nekoliko partija koje su nešto iznad ili ispod cenzusa. Kada počne kampanja i kada ti neopredeljeni počnu da se opredeljuju, onda će svaka od tih malih partija morati da se veoma angažuje u kampanji kako bi ostala iznad cenzusa jer se neopredeljeni radije odlučuju za neku od velikih stranaka. To jeste prelomno pitanje za buduću vladu, jer istraživanja pokazuju da bi i DS i SNS najverovatnije morali da imaju dva koaliciona partnera kako bi formirali vladu”, ocenjuje Bogosavljević. Istraživači su, za sada, sigurni samo u to da će dve stranke biti znatno iznad drugih stranaka, ali se slažu u tome da se najveća predizborna enigma nalazi u rukama Mlađana Dinkića. NJegova koalicija beleži rast, ali još nije jasno da li će na kraju napraviti veliko izborno iznenađenje ili ostati ispod cenzusa. Istraživači će već reći da to zavisi od silnih lokalnih Dinkićevih partnera - ako oni to budu shvatili kao ličnu borbu i angažuju se za parlamentarne izbore kao da je reč o lokalnim izborima, onda Dinkić ima solidne šanse. Ako nađu drugog partnera ili ako uđu u tu koaliciju sa pola snage, onda Dinkić ostaje ispod crte, a Tadić ima slabije šanse da napravi novu vladu, reći će jedan od istraživača. “Kada čujete da neko ima jedan posto, vi mislite da ta stranka nema neku veliku perspektivu jer je sigurno da sama ne može da prođe cenzus. Ali, ako shvatite da u koaliciji koja prelazi cenzus njeni glasovi donose dva poslanička mandata, onda vidite da će se za njih voditi velika borba. Posebno kada znate da imate bar tri takve stranke, i da oni mogu da nekoj listi donesu šest mandata”, ocenjuje za NIN programski direktor CeSID-a, Marko Blagojević. Kada počne kampanja, jedno od najvažnijih pitanja će biti korupcija, ali ne zato što to od vlasti u Srbiji zahtevaju građani već zato što to očekuje Evropska unija. Zato će obračun sa tajkunima biti omiljena izborna tema, čak i kada treba udariti na biznismene koji su stvorili bivšu vladu. A udariti na te biznismene nije lako, mada su ozbiljni i uvek neimenovani izvori iz vlasti već najavili da će nezavisno sudstvo udariti na Milana Beka, pa je lider naprednjaka morao odmah da odgovara da li će on biti budući premijer. “Ne verujem da će velike stranke imati različitu izbornu agendu. Biće to nezaposlenost, bolji standard, evropske integracije, ali će na kraju ipak odlučiti pitanje kojem lideru građani više veruju jer je oko ovih pitanja već postignut konsenzus. Tu bi mogli da imaju problem radikali jer su jedina stranka koja u kampanji neće imati jasnog lidera, ali će na kraju ostati izbor između dve stranke. Naprednjaci i opozicija jesu u prednosti jer je činjenica da je od oktobra 2008. godine ukupna masa ličnih dohodaka u stalnom padu, kao i da vlast ne može da traži izgovore u svetskoj krizi jer su najodgovorniji ljudi u Srbiji saopštavali da je kriza velika šansa. Na drugoj strani, vlast još nije upotrebila sve mehanizme i kadrovske potencijale koje će sigurno upotrebiti kada počne kampanja”, ocenjuje Srđan Bogosavljević. Srbija još nije krenula na izbore, ali odlični poznavaoci prilika veruju da ih neće rešiti ni kreatori izbornih kampanja, ni poslovni ljudi koji su umorni od stalne selidbe sa adrese „polukriminalnih tajkuna“ do „pokretača srpske privrede“. Neće to rešiti ni veliki evropski prijatelji, ali će možda neki uticaj imati birači. Desetkovanje srbije: Stranačka odgovornost Jedinice koje su se najteže ogrešile o vojnu disciplinu Rimljani su kažnjavali desetkovanjem. Pobunjene ili dezerterske vojne formacije deljene su u grupe od deset legionara, a zatim je u svakoj žrebom biran nesrećnik koga će njegovi sopstveni saborci nasmrt premlatiti. Ako je kazna za najgrešnije jedinice u Rimu bila kidanje jednog od deset krivih života, šta li je to moglo da skrivi 17 teritorijalnih jedinica Srbije koje su od poslednjeg popisa izgubile više od 17 odsto svog stanovništva? Ili su, ipak, nešto skrivili oni koji su tim opštinama vladali između dva popisa? Sveži podaci Republičkog zavoda za statistiku porazniji su od izveštaja vojnih bolnica u Prvom svetskom ratu i kažu da su od 2002. godine do danas opštine Bela Crkva, Osečina i Boljevac izgubile 17 odsto ljudi, Plandište, Gadžin Han, Trgovište i Sjenica 18 odsto, Odžaci, Ražanj i Rekovac 19 odsto, Žitište, Nova Crnja i Sečanj 20 odsto, Majdanpek i Babušnica 21 odsto i Alibunar 22 odsto. Najgora demografska kataklizma ipak je zadesila Crnu Travu. Ova jugoistočna opština danas je 28 odsto manje naseljena nego 2002. godine. Prošle godine, tokom posete Crnoj Travi, Rasim LJajić je rekao da je obišao skoro celu Srbiju ali da nije video ništa slično – prosečna starost njenih stanovnika bila je tada 65 godina, 50 odsto stanovnika preživljavalo je od penzija, svega 20 od oko 2.500 žitelja opštine bilo je zaposleno u privredi, dok je ostalih petsto zaposlenih Crnotravaca pokušavalo da se prehrani radom u opštinskoj administraciji, obrazovanju, zdravstvu i policiji. Sasvim očekivano, u svih 17 najviše opustelih opština Srbije zarada je ispod republičkog proseka. Da iskoristimo još deprimirajućih podataka Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Srbiji prošle godine je bila 34.142 dinara. Od 17 umirućih opština, jedino je u Majdanpeku prosečna koverta imala više od 30.000 dinara. Nemoguće je utvrditi jednog političkog krivca za razaranje srpskih opština. Svaka nacionalno relevantna stranka bila je tokom prethodnih deset godina na čelu, ili na grbači, barem jedne od 17 opština koje se gase. Primera radi, opštinsku vlast je u Novoj Crnji 2008. godine formirala koalicija DSS, NS, SVM, DS, G17 plus, SPS-PUPS i PSS – Ostade li neko za opoziciju? – a slične eklektične koalicije viđane su i drugim demografski obolelim opštinama. Čelni ljudi opština nalaze jedan razlog za porazno stanje – ekonomiju. Predrag Milošević, predsednik opštine Sečanj – kojom vlada koalicija grupe građana, DS i SRS – kaže da je njegova opština za deset godina izgubila celo selo, to jest 2.550 stanovnika. Ne voli, doduše, poređenja sa drugim sapatničkim opštinama. „Mladi nam idu na fakultete, pa nam kvalitet ostaje u gradovima. Mislim da smo krenuli napred, zaposlili smo 400 mladih, a otvorićemo i granični prelaz između Rumunije i Srbije, koji će biti najbliži put od Temišvara ka zapadu. Nemojte nas porediti sa Crnom Travom, ovde penzioneri nose „najk“ patike, samo pozivamo državu da malo više obrati pažnju na nas, da otvori nove pogone, ne možemo sve popraviti preko noći...“ Predsednik opštine Sjenica Muriz Turković besprekorno sumira zašto opštine Srbije umiru. „Sjenica je jedna od prostorno najvećih opština, a retko do kog naselja ima asfaltni put. LJudi su bežeći pred ratom odlazili u inostranstvo, tamo su zgazili na asfalt i naravno da im se ne vraća ovde, u opštinu koja je toliko siromašna da ništa ne može da uradi, koja ima jedno obdanište i na Pešterskoj visoravni vodovod azbestnih cevi iz sedamdesetih godina.“ Kosovo: Barikade i druge nijanse Najuticajniji nemački list Franfurter algemajne cajtung objavio je tekst pod „bogougodnim“ naslovom „Mala pobeda Srbije nad NATO savezom“, u kojem nemački analitičar Mihel Martens ocenjuje da su srpske vođe sa severa Kosova uspele da zaustave NATO koji ima slabu podršku međunarodne zajednice. Iako je u Srbiji takva ocena doživljena kao veliko ohrabrenje za ljude na barikadama, u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama će se takav tekst verovatnije tumačiti kao poziv da se izvrši ozbiljniji pritisak na srpske ekstremiste i pokaže snaga novog evropskog lidera. Razapeta između evropske kandidature i Srba sa barikada, vlast u Srbiji je poslala poruku Briselu da će učiniti sve da se ponovo otvore pregovori sa vladom Kosova i omogući snagama Kfora ili Euleksa normalna komunikacija. Srbi sa barikada, kojima se zvanični Beograd zvanično udvarao a režimski mediji objašnjavali da se na barikadama ruši evropska budućnost Srbije, ostali su glavna raskrsnica na putu između Beograda i Brisela. Glavni srpski pregovarač Borko Stefanović izjavio je da bi najgore za kosovske Srbe bilo da okrenu leđa Beogradu, kao i da podele vode do poraza. Nešto ranije su srpski zvaničnici objasnili da dve opozicione stranke, SNS i DSS, podržavaju srpske ekstremiste sa Kosova, kao i da na Kosovu nema mesta ni za kakvo strančarenje. Iako to Vikiliks nije objavio, od stranih diplomata se može čuti da Beograd ima veoma slab uticaj na barikade, koje kontrolišu antievropske snage iz SNS i DSS. Predstavnici Srba sa severa demantuju ocene o strančarenju. Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić (SNS) je, posle susreta sa predsednikom Tadićem, rekao za NIN da je predsednik podržao legitimnu borbu građana koji su već tri meseca na barikadama. „Složili smo se i da su Kfor i Euleks izašli iz mandata i da je neophodno da što pre zauzmu statusno neutralnu poziciju. Neslaganje je jedino oko pitanja slobode kretanja. Rekli smo Tadiću da postoji opravdan strah da će Kfor i Euleks zloupotrebiti našu popustljivost i zatvoriti alternativne puteve i tako hermetički zatvoriti sever Kosova od centralne Srbije. Tadić je rekao da razume naš strah i da je realna opasnost da do toga dođe, ali je ostao pri tome da po Rezoluciji i Kumanovskom sporazumu Kfor mora da ima slobodu kretanja.“ On napominje da su zaključke odbornika opština sa severa Kosova od 19. oktobra zajednički pisali i članovi DS, G 17 plus i SPS i da su svi odbornici koju su bili na sednici glasali za taj tekst (od ukupno 119 odbornika, DS ima dvadesetak). Glasao je i načelnik okruga, koji je takođe iz DS. Upitan da prokomentariše stav Borka Stefanovića da zahtevi odbornika predstavljaju politički stav DSS i SNS i izjave Gorana Bogdanovića da pojedini predsednici opština strančare umesto da imaju na umu interes Srba, Krstić odgovara da ga ne čudi Stefanovićeva izjava „jer je na Kosovu i Metohiji bio tri-četiri puta, ne poznaje situaciju i nije dobronameran“ kad govori o Kosovu. „A Bogdanović, koji je ministar za KiM, trebalo bi da vreme provodi na Kosovu, a ne u Bulevaru Mihaila Pupina“, kaže Krstić. Na pitanje da li je i Tadić imao šta da kaže o strančarenju na Kosovu, Krstić je rekao da je predsednik zastupao ono što su mu savetnici preneli. „Nažalost, imam utisak da nije dobro obavešten o situaciji i rešenjima koje je Stefanović potpisao u Briselu. Recimo, povodom dogovora o tablicama, rekli smo mu da bi Srbi, da bi dobili tablice, morali da uzmu potvrdu o prebivalištu u južnoj, albanskoj Mitrovici, i da na njoj imaju pečat države Kosovo; morali bi da izvade albansku ličnu kartu, opet sa tim pečatom, i uverenje o kosovskom državljanstvu. Time nas Stefanović tera da priznamo da smo u nezavisnom Kosovu. Tadić je, kad smo mu to rekli, bio zbunjen“, kaže Krstić. On ipak ocenjuje da nema velikih razloga između stavova Srba sa severa Kosova u vlasti u Beogradu. „U pitanju su nijanse. Mi smo svesni da boljeg prijatelja i boljeg saradnika od vlade i Tadića nemamo, ali moramo da kažemo kad se oko nečeg ne slažemo. Svesni smo činjenice da država mora da čini kompromise i male ustupke da bismo dobili status. Trudićemo se da ne otežavamo, ali ovo je pitanje opstanka naroda, nas izbori ne zanimaju“, dodaje Krstić. Predsednik opštine Leposavić Branko Ninić, koji je kadar DS, kaže da su se sa predsednikom Tadićem složili da jedino mirnim putem možemo doći do rešenja. „Na sastanku nije bilo nesuglasica, ali, pošto su izbori na pomolu, mediji su to prikazali kao da nismo mogli ništa da se dogovorimo. U pravu su i Borko Stefanović i Goran Bogdanović, ali mi smo morali da pazimo da ne narušimo jedinstvo naroda i svi smo stali iza zaključaka. Radimo u interesu građana“, kaže Ninić.