Srbija nema naftu, a ima li ideja

Smislite nešto novo ili – nestanite! Mislite da preterujem sa tom tvrdnjom? Pa, dok pišete na kompjuterima i laptopima, setite se pisaćih mašina. Ili kad slušate muziku na ajpodovima, uesbeovima, ili CD-ma mislite na gramofone i vinil ploče. Da li još uvek mislite da preterujem? U današnjem svetu smišljanje nečeg novog (inovacije) i korišćenje novih tehnologija naširoko se smatra glavnim izvorom privrednog rasta kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Nedavna svetska finansijska kriza još više je pokazala koliko je važan mehanizam za postizanje industrijskog napretka, produktivnosti i ekonomskog razvoja. Kriza je, naime, pokazala zemljama, kao što je Srbija, da model rasta zasnovan na finansijskom sektoru, nekretninama, građevinarstvu i domaćoj tražnji više ne funkcioniše. Kad sam studirao u Francuskoj, Evropu je pogodilo ono što su kasnije nazvali „prvi naftni šok“. Odjednom se činilo da će privrede zemalja koje su imale malo prirodnih bogatstava, ali su verovale da će njihove privrede biti konkurentne jer će večito imati pristup jeftinoj energiji, kolabirati. Sećam se odgovora na taj izazov koji se može sažeti u slogan: „Nemamo naftu, ali imamo ideje“. I zaista, privredni rast u Evropi je nastavljen, a životni standard njenih građana je rastao. Kao što znate, Srbija već neko vreme zdušno želi da se „prešaltuje“ na model rasta u kome izvoz i proizvodnja imaju veću ulogu. Srbija ne može i ne bi trebalo da svoj budući razvoj zasniva na jeftinoj radnoj snazi. Osvajanje novih tehnologija i inovacije treba da budu katalizator za transformaciju i revitalizaciju proizvodnje. No, pitanje je kako dotle doći? Naširoko se priznaje da privatni sektor ima vodeću ulogu u usvajanju novih tehnologija i u inovacijama. Siguran sam da se odmah možete setiti imena brojnih privatnih firmi koje su smislile nove proizvode i usluge. Ali sumnjam da bi vam puno trebalo da se setite neke državne firme koja je to isto uradila. Međutim, država može imati važnu ulogu u izlasku inovacija i novih tehnologija na tržište. No, loše osmišljene ili loše sprovedene državne intervencije mogu dodatno omesti razvoj inovativne i preduzetničke kulture među poslovnim ljudima i istraživačima. Zato je veoma važno da vlade odaberu valjana rešenja i da se ugledaju na zemlje koje su bile uspešne, a ne da se oslanjaju na mere koje nisu u skladu sa konkretnom situacijom te države. Svetska banka je nedavno objavila izveštaj („Podsticanje inovacija: premišljanje o ulozi države u zemljama Evrope i centralne Azije“) u kome se analiziraju lekcije naučene iz dosadašnjih programa državne podrške inovacijama, i to i uspešnih i neuspešnih modela. U izveštaju možete naći zanimljiva iskustva iz Evrope, centralne Azije, kao i iz Kine, Finske, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država. Dozvolite mi da ovde ukažem na nekoliko pitanja koja su, po mom mišljenju, važna za Srbiju. Uloga vlade je da izgradi sistem koji podstiče akcije na nivou preduzeća. To je sistem koji osigurava da su menadžeri zaista odgovorni vlasnicima (što stručnjaci zovu transparentno i dobro upravljanje), otklanja prepreke za nastanak novih preduzeća (što znači dobru poslovnu klimu) i stimuliše firme da ulažu u veštine ljudi i istraživanja i razvoj novih stvari. Važno je shvatiti da osnovni princip vladine podrške treba da bude „neutralnost“ kad je u pitanju odabir sektora u kome se neki projekat podržava. Kriterijum odabira projekta koji će država pomoći mora se zasnivati na vrednosti konkretnog projekta i potencijala tog projekta da doživi komercijalni uspeh, bez obzira o kom privrednom sektoru je reč. Vlade svojom politikom mogu podstaći preduzimanje rizika od strane privatnih investitora i razvoj tržišta kapitala kojim se finansira rizičan projekat. Naime, nesigurnost i rizik su glavna prepreka ljudima koji imaju nove ideje da u njih ulažu sopstveni novac i da napuste neki siguran posao zbog toga. Vlada tu može pomoći donošenjem dobrih zakona koji štite intelektualnu svojinu kao i osiguravanjem dela novca preduzetnicima. Kako bi se izbegla mogućnost korupcije pri odabiru projekata koje će vlada finansijski podržati, valja koristiti međunarodne stručnjake u proceni valjanosti projekta i uvesti obavezu da država finansira samo projekte koje u istom iznosu podržava i privatni kapital. Kad posao počne da se razvija, vlada može doneti mere kojima deli rizik sa privatnim preduzetnicima. Recimo, vlada može sniziti rizik time što će uložiti deo početnog kapitala, ali kao pasivan finansijer i sa manjinskim vlasništvom u firmi. Kad se posao razvije država može pomoći u izlasku na strana tržišta i privlačenju strateških investitora i drugih finansijera. Siguran sam da u Srbiji ima puno bistrih ljudi koji su sposobni da smisle nove – i komercijalne – stvari, kao što su ona četiri Estonca pomogla da se smisli “skype”. Jedan takav primer su punjači mobilnih telefona koji koriste sunčevu energiju. Srbija nema naftu, ali neki njeni ljudi sigurno imaju pametnih ideja! (Autor je šef kancelarije Svetske banke u Beogradu)