Zakon fantomke

Sve podseća na scenario filma „Petparačke priče“ Kventina Tarantina. Brzo, prepuno nasilja, brutalno, uz jurnjavu ulicama... Dok na jednoj strani – beogradska Karaburma – spektakularna i krvava pljačka banke samo što nije imala svoj TV prenos, na drugom kraju grada – Železnik – četvorica huligana napadaju policajca koji se vraćao sa posla, a odmah potom i pucnjava na Novom Beogradu, sa jednim smrtnim ishodom. Nasilje se vraća na beogradske ulice, bilo kao međusobni obračuni, huliganstvo ili prepadi na pošte i banke. Najnoviji slučaj, kada je pljačkaš Komercijalne banke pucao u dva policajca i jednog klijenta, pokazuje da današnja surovost ne preza ni od kakvog sistema ili čuvara. U Komercijalnoj banci, pored fizičkog obezbeđenja, koristi se i najsavremeniji bezbednosni sistem – alarm, panik taster, video-nadzor... „Svi sistemi su radili 24 sata, ali“, kako kaže Goran Milićević iz Komercijalne banke, „ne postoji sistem koji može da ide ispred surovosti onih koji su se namerili da se ogreše o zakon“. Spektakularne oružane pljačke sve su učestalije u Srbiji, a upućeni kažu da će ih biti sve više, bilo da su u pitanju prevejani profesionalci ili „slobodni strelci“, poput ove dvojice na Karaburmi. Iako policija tvrdi da je ukupan broj pljački u Beogradu u ovoj godini za 21 odsto manji u odnosu na prethodnu, i sami zapažaju da je znatno povećan broj napada na banke i pošte, dok su razbojnicima sve manje interesantne menjačnice i benzinske pumpe. Tokom poslednja dva meseca u glavnom gradu se u proseku izvršilo jedno, eventualno dva razbojništva dnevno, što je mnogo manje nego prošle i pretprošle godine. Uglavnom, svima im je zajednička brutalnost razbojnika, koji ne prezaju ni od hladnokrvnih ubistava. Zbog jednog takvog brutalnog ubistva poštari više ne nose penzije po kućama i stanovima, već se one isplaćuju na šalterima pošta i banaka. Još je u sećanju događaj iz marta meseca kada je grupa maskiranih i naoružanih nepoznatih lica sa fantomkama, pancirima i automatskim oružjem u beogradskoj Ustaničkoj ulici kod broja 12, ispred zgrade Specijalnog suda, presrela i opljačkala dva kombi vozila preduzeća „Sekjuritas“ kojima je transportovan novac „Univerzal banke“ i otela pet džakova novca. Po svojoj spektakularnosti ne zaostaje ni slučaj od pre nekoliko godina, kada je na Badnje veče opljačkana filijala Rajfajzen banke u Zemunu. Razbojnici prerušeni u popove upali su u banku i uz reči „Hristos se rodi, ovo je pljačka“ oteli 150.000 evra. Obezbeđenje bogatih trgovačkih korporacija, sve prisutnijih u Beogradu, sprovode privatne firme. U njima rade bivši policajci, žestoki momci, ljudi, možda je preoštro reći, sličnog profila kao i oni sa druge strane nišana. Skoro da se nameće još jedna filmska asocijacija na film iz sedamdesetih godina „Razbojnik sa plavim očima“, u kome čuveni Franko Nero igra „insajdera“ koji radi kao službenik u banci, da bi je na kraju opljačkao i pobegao brodom u Ameriku. Naime, bez dobre organizacije, podrške „iznutra“, nekog neprimetnog službenika, dobro isplaniranog napada, ove akcije nemoguće je sprovesti. One se dugo planiraju, a sprovode brzo i efikasno. Ne bi se reklo da im policija ne parira. U nekoliko efikasnih akcija beogradske kriminalističke policije uhapšena su 42 člana različitih bandi koje su izvršile teške oružane pljačke i otele stotine miliona dinara i još toliko vredne robe. Radi se o najvećim razbojničkim grupama koje su opljačkale čak 35 pošti i banaka, još stotinak prodavnica, zlatara, kioska, apoteka i firmi, najčešće u Beogradu. Po značaju i opasnosti izdvajaju se hapšenja grupe Novice Eleka i Uroša Petrovića. Ispostaviće se da je ova grupa ukrala „audi“ državnog revizora, njime obavila pljačku veka i od „Sekjuritasa“ uzela 800.000 evra, a zatim spalila „audi“. Otkriveno je da grupa poseduje ogromnu imovinu. Policija posebno voli da istakne svoju efikasnost na brzom rešavanju pljački pošta i banaka, navodeći, pored grupe Novice Elaka, grupu Uroša Stojanovića koja je u seriji opljačkala 14 objekata i grupu Marka Bugarčića koja je uzela novac iz šest pošti. Ipak, u želji da što pre dođu do novca, nove grupe se brzo i lako stvaraju. I profil beogradskog razbojnika dosta se izmenio, a da bi na budućnost trebalo gledati sa zabrinutošću, govori i činjenica da se ovim spektakularnim pljačkama bave sve mlađi ljudi. Prema policijskim analizama razbojnik koji kreće u tešku krađu ima prosečno 25 godina, živi kod roditelja, završio je neku stručnu srednju školu i obavezno je na neki način povezan sa drogom, kao diler ili narkoman. Rad na rasvetljavanju razbojništava policiji otežava činjenica da se pojedini pljačkaši uopšte ne uklapaju u imidž kriminalca. Takav je slučaj Dejana Vaskovića (38), koji je početkom godine uhapšen posle pljačke pošte u Kotežu, a pre toga je zaredom opljačkao osam štedionica, na spektakularan i misteriozan način. Do tada Vasković nije imao zabeležen ni prekršajni prestup u saobraćaju. U pljačku je krenuo jer nije mogao da vrati kredit, pa je posle prvog plena od 200.000 dinara „zaređao“ gradom. Još interesantniji je slučaj Slobodana Radmana, koji je posle puštanja iz pritvora kupio cveće i bombonjeru i otišao u banku koju je opljačkao. Kada je ušao u banku, radnica od koje je pre izvesnog vremena uz pretnju uzeo 200.000 dinara pobegla je u toalet, zaključala vrata i pozvala policiju koja je ubrzo došla. Baš kao i razbojnici koji su teško ranili dvojicu policajaca od kojih je jedan podlegao ranama, i klijenta banke prilikom pljačke ekspoziture Komercijalne banke na Karaburmi, i četvorica napadača koji su napali policajca Janjatovića dok se vraćao sa posla, već su bili osuđivani – i to za najteža krivična dela. Kako je rekao direktor policije Milorad Veljović, trojica uhapšenih su povratnici u izvršenju krivičnih dela, a Ivan Kahvedžić, napadač na Karaburmi, skupio je već 26 krivičnih dela, dva više nego što ima godina. I bez problema je hodao Beogradom planirajući sledeći napad. Ovo pitanje je posebno značajno jer je u zatvoru tri puta manje kriminalaca od onih koji se slobodno šetaju ulicama. Iako je većina njih registrovana u policiji sa pozamašnim dosijeom, iako su mnogi u međuvremenu i osuđeni, većina je nastavila sa starim navikama iščekujući pravosnažnost presude. Naravno, postavlja se pitanje zašto su oni uopšte na slobodi, poput F. U. (20), koji je priznao veći broj uličnih otimačina, ali ga je sudija u roku od samo nedelju dana, posle dva hapšenja, isto toliko puta pustio na slobodu. Između ostalog, uhapšen je i 29. septembra, pošto je na ulici napao i sa vrata otrgao zlatni lanac glumici Seki Sabljić. Osim ovog, u policiji je priznao još pet napada izvršenih na sličan način, zbog čega mu je određen pritvor i privođenje na saslušanje istražnom sudiji koji ga je, očekivano, pustio na slobodu. Zato ne treba da čudi što je dvesta metara od Komercijalne banke na Karaburmi u kojoj se pre nedelju dana odigrala pucnjava, dva dana kasnije Nenad R. (23) pokušao da opljačka kiosk u Ulici Patrisa Lumumbe. Uhapšen je i na saslušanju priznao više razbojništava koja je izvršio u poslednja tri meseca. I on je pre tri meseca pušten iz pritvora, u kome je bio zbog prijave za razbojništvo, da se brani sa slobode. U pritvoru je bio zbog sumnje da je izvršio 16 krivičnih dela razbojništva. Čekajući suđenje na slobodi, radio je i dalje ono što je najbolje znao i umeo.