Egzotične varijacije

Koliko god vam baratanje pristojnim sumama novca i dovođenje velikih svetskih zvezda džeza delovalo kao lagodan i zahvalan posao, toliko je i komplikovano ugoditi najraznovrsnijim profilima domaće publike koja prati ovu vrstu muzike. Beogradski džez festival, kao najuticajnija i organizaciono najozbiljnija manifestacija ove vrste u Srbiji, ima odgovoran zadatak da ravnomerno predstavi različite stilove u žanru i pri tom zadrži umetnički kredibilitet. Od reaktiviranja 2005. godine do danas odgledali smo pregršt odličnih koncerata, ali i malo festivalskih izdanja s ujednačenim programom koji adekvatno prati najrelevantnija dešavanja na savremenoj džez sceni. Ako izuzmemo domaće i strane legende poput Duška Gojkovića i Peta Metinija, ovogodišnji spisak izvođača možda nije toliko zvučan, ali je sasvim izvesno najpažljivije koncipiran u novijoj istoriji festivala. Osvrnimo se samo na impozantan spisak pijanista koji će ove godine okupirati Beograd. Stefano Bolani već je stari znanac beogradske publike – svirao je na Umbria Jazz-Balkanic Windows festivalu 2005. godine i stekao zavidan krug poštovalaca. Veteran Hoakim Kin je prošao sito i rešeto, snimao i fri džez i fjužn, da bi u se u poznim godinama okušao u najrazličitijim stilovima džeza, više ugađajući sebi nego očekivanjima publike. NJegov trio s Marokancem Majidom Bekasom i Špancem Ramonom Lopezom se naizgled pridržava proverenih „world music“ matrica po principu „red egzotike/red džeza“, ali s lakoćom odlazi u produžene improvizacije, energične pasaže bez previše kalkulacija, ili izvorni pustinjski sevdah. Potom, tu je plejada novih imena evropske džez scene, koji se već sada mogu podičiti respektabilnim studijskim izdanjima. To pre svega važi za mladog Jermenca Tigrana Hamasijana (1987), čije je poslednje izdanje A Fable pravo remek-delo solističkog klavira, koje na pravi način miri virtuoznost, osećaj za lepu melodiju, i smisao za kombinovanje žanrova u unikatan izraz. Izraelska pijanistkinja Anat Fort, sada već redovna potpisnica čuvene ECM etikete, proboj na sceni doživela je nakon snimanja studijskog albuma A Long Story s legendarnim bubnjarem Polom Motijanom. Ovoga puta predstavlja se u intimnoj varijanti - duetu s kontrabasistom Gerijem Vengom. Kroz liričan izraz Anat uspeva da pronađe pravi balans kompozicije i razmahane improvizacije. Dansko-britanska kombinacija Phronesis više je orijentisana na kolektivnu svirku, i naročito ulogu energične ritam sekcije kojom dominira bendlider Jasper Hojbi. Proboj na sceni doživljavaju s prošlogodišnjim albumom Alive koji je proglašen džez izdanjem godine po izboru britanskih magazina Jazzwise i Mojo. Ako i ostavimo po strani očiglednu patriotsku vizuru lokalnih medija, ostaje utisak da se radi o jednom od perspektivnijih evropskih trio sastava. Gitarista Mark Ribo najpoznatiji je kao višedecenijski saradnik kantautorske legende Toma Vejtsa, član velikog broja progresivnih njujorških džez postava i gost na desetinama izdanja muzičara šarolikog stilskog spektra. Kao bendlider izdao je niz takođe veoma raznovrsnih albuma – od kubanske muzike, preko solo gitare, do ljute avangarde. Trio koji će gostovati u Beogradu okupljen je oko zaboravljenog kontrabasiste Henrija Grajmsa, nekadašnjeg saradnika kultnog fri-džez saksofoniste Alberta Ajlera – eto i dovoljno jasnog nagoveštaja s kakvom ćemo svirkom imati posla. Pre njega će nastupati slovenački saksofonista Igor Lumpert u internacionalnoj trio formaciji na tragu modernih postbaperskih ogleda. Tvrda, akustična i „svirački“ orijentisana muzika. Među srpskim snagama, Majamisty Trio se nameće kao najprijatnije ovogodišnje iznenađenje. Pijanistkinja Maja Alvanović dolazi iz sveta klasične muzike, a sarađuje s jednom od najuigranijih ritam sekcija na domaćoj sceni, koju čine bubnjar Ištvan Čik i kontrabasista Ervin Malina. Liricizam i istančan smisao za kompoziciju i aranžmane daju unikatnu notu Majinoj muzici na debi albumu Mistyland, te je stilski pozicioniraju bliže na skandinavskoj nego domaćoj sceni. Neša Petrović je, pak, stara kajla – još devedesetih je predvodio etno orijentisani Campus Caravan, a poznat je po angažmanu u No Smoking Orchestra i saradnji s brojnim izvođačima pop/rok muzike. Ove godine nagoveštava povratak u baperske vode... Za razliku od nekih prethodnih sezona, izostalo je koketiranje s mladom publikom i elektro-džez izvođačima, dok je ponuda vokalistkinja svedena na fado/tango nastup Kristine Branko. S druge strane, bluzeri bi mogli biti zadovoljni koncertima postave Harry Sokal Groove i naročito Eliota Šarpa s omažem legendi Viliju Diksonu. Ovaj potonji je gradio karijeru na njujorškoj avangardnoj sceni gde je stekao kultni status; u poslednjih nekoliko godina sve više se okreće i drugim (komercijalnijim) vrstama muzike svirajući za svoju dušu. Treba li nešto posebno dodati o trubaču Dušku Gojkoviću, legendi domaće i evropske džez scene koja na Beogradskom džez festivalu slavi 80. rođendan? Uprkos godinama, ovaj veteran je u veoma dobroj formi i deluje makar dvadesetak godina mlađe, dok mu je repertoar standardno prošaran najuspešnijim momentima iz prebogate karijere. U trenutku pisanja ovog teksta, potvrđen je i njegov reprizni koncert u subotu, pošto je prvi rasprodat. I gitarista Pet Metini je takoreći oduvek imao vernu bazu fanova u Srbiji, pa će ga na trećem koncertu u našoj zemlji sasvim izvesno sačekati puna sala Sava centra. Ovoga puta dolazi možda i sa najmanje zvučnom grupom muzičara, koju čine basista Leri Grenadir (svira u triju s Bredom Meldauom) i bubnjar Bil Stjuart. Ali zato oni koji su ih gledali, vele da je ovo jedna od najtvrđih i najdžezerskijih Metinijevih postava... Na kraju, da projurimo i kroz prateći program festivala: dva dana pre zvaničnog otvaranja, u Grand Casin-u je nastupila pevačica Katarina Kačunković sa svojim projektom „Tribute to Mirko Šouc“, a na istom mestu će 31. oktobra biti održan zvanični festivalski džem-sešn. U Domu omladine će svakog dana od 17 časova biti održan tribinski program – u četvrtak intervju uživo s Duškom Gojkovićem, a u petak s DŽejsonom Moranom; u subotu će se održati program „DŽez i literatura“ uz pratnju pijaniste Hulija Rezendea, a u nedelju okrugli sto „DŽez industrija danas“ (moderator je pisac ovih redova). U pauzama između svih ovih programa u Domu omladine sviraće mladi muzičari iz škole „Stanković“, ali i iskusnije domaće džez postave kao što su Unit 5 i Woodcock Group. I to nije sve – Tim Dickeson će imati izložbu fotografija Belgrade Jazz Festival 2005-2010, a Ivana Čutura, fotografkinja jedinog domaćeg džez sajta Jazzin.rs, na izložbi Jazzin Lomo Session će predstaviti plejadu srpskih džez i bluz muzičara mlađe generacije. Stefano Bolani, pijanista Majstorska upotreba tišine Ime italijanskog pijaniste Stefana Bolanija jedno je od najrenomiranijih na spisku učesnika ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala. Radi se o umetniku sklonom nekonvencionalnom muzičkom promišljanju, sviraču neobičnog i rafiniranog stila, slobodoumnom esteti koji je samo delom ukorenjen u džez tradiciji, i koji je, bez dileme, jedna od najbitnijih figura savremenog evropskog džeza. Vaš novi album Orvieto, tek što je izašao. Pretpostavljam da saradnja sa Čik Korijem za vas ima poseban značaj. Čik Korija je oduvek bio jedan od mojih muzičkih heroja. Sa džez muzikom sam se susreo u jedanaestoj godini života i njegove ploče su bile jedne od prvih koje sam nabavio. Upoznati ga i svirati sa njim je iskustvo koje se teško može opisati rečima. Reći ću samo da mi je, pored monumentalnosti muzičkog genija koji nosi u sebi, neverovatno imponovala i njegova nepretencioznost, prirodan nastup i vanserijski smisao za humor. Kako ste razmenjivali ideje i energiju? To je bio dijalog, sve vreme. Figurativno govoreći, jedino o čemu sam mislio dok sam svirao bilo je šta da kažem, kako da to formulišem kroz tonove i na koji način da odgovorim na Čikova pitanja. Zvuk je na momente posedovao toliko izražen melodijski i senzibilitetski sklad da je izgledalo kao da muziku izvodi jedna osoba na jednom klaviru, ali sa četiri ruke. Takva magija se dešava kada postoji apsolutno poverenje između muzičara koji, pri tom, vrlo pažljivo slušaju šta svira onaj drugi. Jedan od vaših najupečatljivijih nastupa je i onaj u Peruđi sa klarinetistkinjom Anat Koen. Ona vas je opisala kao novog kralja italijanskog džeza. Kakvo je vaše mišljenje o njoj? Anat je apsolutno neverovatna i jedno je od najbitnijih mladih imena na džez sceni. Muzički ukusi su nam veoma slični, oboje volimo brazilsku muziku. Sa velikim interesovanjem pratim njen umetnički razvoj. Inače, sviraćemo opet zajedno u Tel Avivu, u martu 2012. godine. Radujem se tom koncertu. U Beogradu nastupate u formi trija. Da li razmišljate o novom izdanju i kakvi su vam, generalno gledano, diskografski planovi? Uskoro mi izlazi album sa klasičnom muzikom. Radi se o Ravelovom koncertu za klavir i orkestar koji sam snimio sa Gevandhaus orkestrom iz Lajpciga. To je nastavak idejne koncepcije koju smo započeli sa Geršvinovom muzikom pre dve godine. Razmišljam intenzivno i o novom albumu mog džez trija, ovoga puta sa nekoliko gostiju. Plan mi je da za to izdanje sam napišem kompletnu muziku i aranžmane. Koliko vremena provodite za klavirom? Nažalost, ne uspevam da vežbam svakog dana, jer sam stalno na putu. Toliko mi to nedostaje! Ipak, tonske probe, uvežbavanja sa orkestrima i koncerti - sve to zajedno čini pristojan fond sati potrošenih na sviranje klavira. Koji džez muzičari su u najvećoj meri uticali na kreiranje vašeg sviračkog stila? Pored Enrika Rave, o kome sam već rekao nekoliko reči, tu su skoro svi bitni džez pijanisti. Ahmad DŽamal je jedan od prvih koje bih spomenuo, ne toliko zbog načina na koji je komponovao i improvizovao, koliko zbog majstorske upotrebe tišine u svojoj muzici. Ipak, Majls Dejvis je najinspirativnija figura u istoriji džez muzike, pre svega zato što je gotovo sam inaugurisao sve džez žanrove posle bi-bapa, zatim zato što je stalno eksperimentisao i pokušavao nove stvari i, na koncu, zato što se nikada nije plašio da preuzme rizik za takve odluke. Spomenuo bih, na kraju, još i Telonijusa Monka - neprevaziđenog majstora džez klavira. Koji aspekt u životu džez muzičara zaslužuje epitet najtežeg? Koja spoznaja je promenila, odnosno utemeljila vašu percepciju stvarnosti? Najteže dostižan cilj za džez muzičara - a, rekao bih, i za čoveka uopšte - jeste uvažavanje fenomena individualnosti, odnosno činjenice da se mora ići sopstvenim putem i misliti sopstvenom glavom. Zvuči banalno, ali sve što sam naučio i iskusio u poslednjih dvadesetak godina, koliko se aktivno bavim muzikom, može se podvesti pod ovu misao.