Pi-ar kvarovi

Treba li knjizi PR (Public Relalations, pi-ar, odnosi sa javnošću)? Istorija svetskog izdavaštva i knjižarstva uverljivo govori da treba. Današnja praksa na svetskom tržištu knjige sugeriše, paradoksalno, da pi-ar dobroj knjizi nije nužan: niko u svetu od loše knjige nije napravio bestseler uspešnim odnosima sa javnošću, moćnim marketingom ili ubedljivom propagandom. Neki vidovi brige o odnosima s javnošću prate izdavaštvo i knjižarstvo još od prvog tipografa, Johana Gutenberga (oko 1400-1468) i prvih sajmova. Jedan bakrorez iz tog vremena predstavlja sajamsku smotru - “Ulicu knjiga” (Buchstrasse) u Frakfurtu na Majni, duž koje su položene bačve, napunjene knjigama. Na jednoj takvoj manifestaciji, zabeležili su istoričari štamparstva, pojavio se 1466. godine i prvi otisnuti letak, na kome je štampar Hajnrih Egeštajn, iz Strazbura, popisao svoje knjige, kako bi obavestio posetioce sajma šta sve ima u svojim bačvama. NJegovu pi-ar dosetku odmah su prihvatili i drugi istaknuti štampari toga vremena, Peter Šefer (1470), iz Majnca, kolevke štamparstva, a ubrzo potom, 1498. godine, pojavio se i prvi katalog izdanja u kome je Aldo Manucije, iz Venecije, popisao 15 knjiga na grčkom jeziku. U Srbiji knjige se ne drže u bačvama ali je pi-ar nekih izdavačkih kuća još uvek na nivou Egeštajnovog izuma. Među 817 izdavača na ovogodišnjem, 56. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, koji se zatvara u nedelju, ima onih koji su i bez kataloga u formi letka, a dosta njih je svoje kataloge odštampalo tek drugog ili trećeg dana Sajma. Retki su štandovi na kojima se može primetiti kalendar poseta, promocija, foruma, susreta sa piscima. Ali iz razgovora sa nemalim brojem vlasnika i urednika izdavačkih kuća može se zaključiti da većina zna da su odnosi sa javnošću bitni za ugled njihove kuće i uspeh knjige. Pi-ar, uglavnom, razlikuju od marketinga čiju suštinu je Nil Borden izrazio opšteprihvaćenom formulom 4P, koja kaže da je marketing miks četiri najvažnija elementa čiji nazivi, na engleskom, počinju slovom P: a) product (proizvod), b) place (mesto prodaje), c) price (cena) i d) promotion (promocija). Nužnost pi-ara u izdavaštvu ovako iskazuju: “Bez negovanja odnosa sa javnošću nijedan proizvod, bio industrijski, intelektualni ili umetnički ne može da opstane”, mišljenja je pesnik Milan Orlić, vlasnik pančevačke izdavačke kuće Mali Nemo. “Pi-ar u izdavaštvu je nužnost, jer je u duhu sa svetom”, misli Vladislav Bajac, istaknuti pisac i vlasnik Geopoetike. “Ako pi-ar treba porodilištima, pogrebnim zavodima i SANU još je potrebniji izdavaštvu i knjizi”, kaže bivša novinarka Gordana Milosavljević, pi-ar Službenog glasnika Srbije. “Nikada se čovek ne treba, niti se može buniti protiv onoga što nameće civilizacija”, smatra Aleksandar Jerkov, prof. Filološkog fakulteta i urednik kuće Mono i Manjana. Pogrešno bi bilo, na osnovu takvih iskaza, zaključiti da kuće navedenih vlasnika i urednika imaju zaposlenu osobu, striktno zaduženu za odnose sa javnošću. Dve izjave ilustruju stanje u velikom broju izdavačkih kuća u Srbiji. “Sve poslove pi-ara obavljamo ja i moj urednik”, kaže Petar Živadinović, vlasnik Paideie, koja je bila izdavač godine, a duže vreme je jedna od nekoliko naših najvećih i najuglednijih izdavačkih kuće, sa najkvalitetnijim prevodima strane literature. “Sve radim sam”, žali se Jovan Janjić, novi direktor beogradske Prosvete, koja je prošle godine objavila samo dva naslova, a njegovim dolaskom na čelo, za dva poslednja meseca, štampala čak 25 knjiga. Na nestručnost mnogih koji se u izdavačkim kućama bave pi-arom, uverljivo je ukazala Bojana Radić, bivši novinar i vlasnik kuće Evoluta, na Forumu Sajma knjiga posvećenom odnosima sa javnošću u izdavaštvu. O teškoćama u saradnji s medijima govore mnogi izdavači. „Novinari i mi koji radimo poslove pi-ara međusobno se žalimo kako imamo sve manje prostora za knjigu, jer se danas kulturne rubrike većine medija okreću više zabavi nego ozbiljnoj literaturi“, kaže Gordana Milosavljević. Prema mišljenju Gojka Božovića, čija je kuća Arhipelag 2010. bila izdavač godine, a u kojoj on sam obavlja poslove pi-ara, „informaciji o knjizi je danas teže da dođe do čitaoca nego ikada zato što je i knjiga više nego ikada. Stručna i umetnička kritika su izgubile svaki uticaj jer su nestale iz medija“. Na pitanje koje forme javnog predstavljanja knjige bi bile efektnije, Božović odgovara: „U vreme sveopšte tabloidizacije mora se menjati sam govor kritike i prikaza zato što nije više u duhu savremenih medija koji traže brzu, kratku informaciju i jednostavan izraz. Da bi knjiga bila u fokusu različitih javnosti oko nje se moraju organizovati razni događaji, od klasičnih javnih čitanja, književnih večeri, press-konferencija do književnih festivala i predstavljanja knjiga na drugim festivalima. Korisniji su za knjigu i medije intervjui nego klasična kritika i prikazi, a kada su u pitanju stručne i naučne publikacije značajniji su intervjui i novinski feljtoni. Dobroj knjizi ponajviše koristi objavljivanje premijernih odlomaka. „Za Aleksandra Jerkova „pi-arovi su često pi-kvarovi koje bih rado popravljao“. On smatra da bi ljudi koji se bave odnosima sa javnošću morali postati kritički intelektualci jer bi to ovaj svet u medijima učinilo boljim“. Na pitanje kako, kratko odgovara: „Mi se ne susrećemo sa stvarima nego sa prezentacijama. Ako su medijska predstavljanja lažna ili neadekvatna sve postaje obmana“.“ Zavod za udžbenike će tokom Sajma imati 15 promocija (tri dnevno), a izdao je i sajamske novine sa informacijama, prikazima, kritikama, intervjuima i feljtonima kako bi pomogli medijima u informisanju o njihovim knjigama, kaže istoričar Jelena Ivanović, pi-ar te kuće. Ona ističe da „urednici kulturnih rubrika nerado objavljuju informacije i prikaze ozbiljne literature, pa je Zavod prisiljen da se osigura plaćenim oglasima. Šta da rade oni izdavači koji imaju ozbiljne knjige, a nemaju novac?“ Kakve koristi knjizi donosi pi-ar može se naslutiti iz iskustava nekoliko naših izdavačkih kuća. Stubovi kulture imaju profesionalnog pi-ara tek “godinu i po dana i za to vreme, u medijima je 200 puta povećan protok informacija o njihovim knjigama”, izjavila je Aleksandra Rašić Radosavljević, druga učesnica foruma Beogradskog sajma o pi-aru. Geopetika Vladislava Bajca nema pi-ar profesionalca i ni ove godina nije dala nijedan dinar na reklamu. Ogromno poverenje čitalaca stekli su znalačkim prepoznavanjem najboljih svetskih pisaca pre nego što bi oni bili krunisani slavom. Čitaoci znaju da na štandu Geopoetike neće pogrešiti ako žmureći izaberu i kupe bilo koju knjigu. Jer, sem Orhana Pamuka, koga su objavili nekoliko godina pre nego je dobio Nobelovu nagradu, preveli su niz nepoznatih pisaca koji su tek kasnije postali slavni, među kojima je Justin Gorder, Erlend Lu, Pol Oster, Don de Lilo, Murakami... Uspesi Geopoetike i Paideie potvrđuju ono što u svetu izdavaštva znaju: “Nema boljeg pi-ara i marketinga od dobre knjige”. Šampion teške promocije Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića iz Novog Sada primer je kuće velikog uspeha i impresivnog anti-pi-ara. Stojanović ne promoviše knjige, ne drži konferencije za štampu, ne šalje redakcijama informacije, ne poklanja recenzentske primerke knjiga, nema urednike, izbegava intervjue; od osnivanja Knjižarnice štampa katalog kao Egeštajnov letak. Vrata stana u Novom Sadu zalupio je ispred televizijske ekipe iz Beograda zato što mu je nagizdana novinarka, koja je došla sa kolegama da snimi reportažu o njegovom izdavaštvu, priznala da nije pročitala nijednu knjigu koju je objavio. Stojanović od samih početaka važi za šampiona srpskog izdavaštva u oblasti teorijske, istorijske, filozofske i druge “teške” literature, velikog svetskog značaja. NJegov štand ne zaobilaze ni oni koje je naljutio.