Operacija „Velika osveta“

Vojna akcija koju je turska vojska započela prošle nedelje još traje, a turske snage sve su bliže logoru u iračkom Haftaninu, gde se procenjuje da se nalaze pristalice Radničke partije Kurdistana (PKK). Pošto su pripadnici PKK u seriji napada ubili 24 turska vojnika, državni vrh oldučio je da krene u „veliku osvetu“, kako je nazvana akcija u kojoj su turske snage prešle granice zemlje i ušle na iračku teritoriju. „Ovo niko ne treba da zaboravi. Oni koji su nam naneli ovaj bol doživeće mnogo veći bol“, izjavio je turski predsednik Abdulah Gul, posle najtežeg kurdskog napada od 1990. godine. Turska je potražila saveznike u Iraku, ali i u Iranu. Irački lideri osudili su napad i obećali da će učiniti sve da zaustave PKK i da im neće dozvoliti da koriste iračku teritoriju za napade na susednu zemlju. Iranski ministar inostranih poslova Ali Akbar Salehi u Istanbulu je izjavio da je njegova zemlja voljna da sarađuje u zaustavljanju PKK. To je rekao uprkos zategnutim odnosima posle nedavne najave o dogovoru da NATO postavlja radare na turskom teritoriji. Salehi je izjavio da je PKK „zajednički problem“ obe zemlje, pošto se Iran takođe nosi sa PJAK (Partijom za slobodni život Kurdistana), pobunjeničkom grupom u severnom Iranu. Od 1984. godine, kada je počela borba za autonomiju u jugoistočnom delu Turske, procenjuje se da je stradalo oko 40.000 ljudi. PKK je na listi terorističkih organizacija i SAD i Evrope, čime je turska vlada dobila podršku za akcije koje je do sada preduzimala. Ali to nije pomoglo rešavanju kurdskog problema. „Vlada je pod pritiskom da uradi nešto. Započeli su veliku vojnu operaciju, ali to smo već videli. Vojska će napasti i objaviti da je zadala snažan udarac, ali moraće da se povuče i PKK će se ubrzo prestrojiti“, kaže analitičar Geret DŽenkins.Vlada je upravo to i učinila, objavljeno je da je od avgusta ubijeno između 250 i 270 pobunjenika. Teroristički napad bio je u trenutku kada je na pomolu dogovor sa prokurdskom Partijom mira i demokratije (BDP), koja je najzad pristala da pruži uslovnu podršku za novi ustav, koji je početkom septembra podržala većina Turaka. Dan napada bio je i dan kada je parlamentarna komisija počela da radi na novom ustavu, koji bi trebalo da pruži veća prava kurdskoj manjini, za koju se procenjuje da čini oko jedne petine stanovništva. BDP koja se prethodno protivila predloženim promenama i pozivala na bojkot ustava, vratila se u parlament i ipak pristala na pregovore. Nekoliko dana pre napada na univerzitetu u jugoistočnom gradu Mardinu 20 studenata počelo je novoosnovane studije kurdskog jezika, pa se Ankara ponadala da je ovakvim ustupcima na putu da pronađe rešenje, makar kada je u pitanju obrazovanje, jezik ili lokalna vlast. Poslednjim napadom PKK je doveo Tursku u ratno stanje i otežao poziciju kurdskih političara spremnih za saradnju. „Erdoganova vlada mora da povuče liniju između odgovora na pritisak javnosti i podizanja etničkih tenzija“, kaže Volfgang Pikoli iz londonske Eurazija grupe. DŽenkins podseća na ambivalentan odnos Arapa prema Erdoganu. Oni vole da vide stabilnu Tursku, ali turska čizma u Iraku, čak i ako su cilj kurdski pobunjenici, vraća slike nekadašnje otomanske vladavine“, zaključuje DŽenkins.