Arhiva

Nebo i zemlja

Vesna Knežević | 20. septembar 2023 | 01:00
Dok srpska javnost napeto prati događaje oko balvana na putu kod Dudinog Krša, na drugom kraju planete, u Novom Meksiku, Britanac Ričard Branson otvorio je prvi kosmodrom za komercijalne letove u svemir u pratnji hodača na žici, spustivši se pred zvanice konopcem sa terase.  Sad testira  mlaznjake „White Knight Two“ i svemirske letilice „SpaceShip Two“ kapaciteta dva pilota i šest putnika, nadajući se dozvoli za let u vasionu za 12 meseci. I nije isključeno da će pre 430 putnika koji su rezervisali mesta za let u svemir da se otisnu put neba i dalje, nego što će drumovi na severu Kosova da postanu ono što svaki put treba da bude, nešto što spaja, a ne razdvaja. Inače, prve ideje o privatnim letovima u kosmos nastale su godine 1995, koja se na Balkanu pamti po „Oluji“ i Srebrenici. Smislio ih je Bert Rutan, kreator Vojadžera i osnivač kompanije „Scaled Compositas“ koja je napravila letilicu „SpaceShipOne“  i mlaznjak „White Knight“. Devet godina kasnije, dok se u Srbiji slavila 200-godišnjica Prvog srpskog ustanka, prva privatna letilica „SpaceShipOne“ prešišala je ivicu svemira brzinom tri puta većom od zvuka. Karta za svemir košta 200.000 dolara i mogu je sebi priuštiti belosvetski bogataši. Koliko košta blokada ovdašnjeg zemaljskog puta niko neće da izračuna, s obrazloženjem da cela stvar “nema cenu”