Braća po mržnji

Nemci će 11. novembra marširati Varšavom. Na prvi istorijski pogled – ništa neobično, jer to očigledno vole da rade. Poljskom prestonicom već su stupali 1656, 1795, 1915. i 1939. godine. Istorija, međutim, počiva na crnom humoru i tragedije prethodnih nemačkih okupacija Varšave ovog 11. novembra će evocirati farsa. Tog dana, naime, nemački radikalni levičari će marširati zajedno sa poljskim saborcima i liberalima kako bi svojim skupom pokušali da spreče paradu poljske ekstremne desnice ojačane raznovrsnim slovenskim sličnomišljenicima. Ova parodija istorije postala nam je i lokalno značajna kada se saznalo da će se na desnoj strani varšavskih barikada naći i desetak predstavnika Srpskog narodnog pokreta “1389”. NJihova poljska ekskurzija biće ipak tek jedan od brojnih primera “taktičkih partnerstava” koja je srpska radikalna desnica uspostavila. Taktičkih, a ne strateških, jer ih nužda međunarodne podrške neretko odvodi u veze sa nizom blago rečeno čudnih partnera, sve do ultrakatolika i ponosnih sledbenika mađarskih fašista. Srpski desničari i sa njima i sa brojnim “prirodnijim” saveznicima već godinama razmenjuju delegacije, saopštenja, internet-reklamu i podršku u “nacionalnim borbama”. Miroslav Mareš, profesor Masarikovog univerziteta u Brnu i internacionalno priznati poznavalac sveta političkog ekstremizma, za NIN kaže da je pokretima ekstremne desnice, kao svakoj političkoj organizaciji, neophodna međunarodna saradnja kako bi spoljnom podrškom jačala unutrašnju. Naravno, saradnja je lakša ako između njih nema nerešenih istorijskih ili aktuelnih makljaža, ali čak i “istorijski neprijatelji” mogu da nađu dovoljno zajedničkih mržnji za druženje. “Evropsku ekstremnu desnicu povezuju i borba protiv unutrašnjih neprijatelja, poput levice, liberalizma ili multikulturalnosti, i borba protiv spoljnih pretnji, kao što su muslimani ili imigranti. Razume se, ima i slučajeva u kojima istorijsko nasleđe blokira svaku mogućnost saradnje, za šta su primer srpski i hrvatski nacionalisti”, kaže Mareš. Desničarskom “Maršu nezavisnosti” SNP “1389” će prisustvovati na poziv jednog od organizatora, takozvanog Kampa velike Poljske. Dok je Kamp prevashodno nacionalistička organizacija, i religija im je u drugom planu, drugi organizator, Svepoljska omladina, smatra da Poljska može imati budućnost samo kao katolička država. Uzimajući u obzir ono šta srpska desnica bez izuzetka misli o katoličanstvu, i dodajući to da marš ima blagoslov barem jednog radikalnog poljskog biskupa, čini se da je SNP “1389” izabrao čudno društvo za ispovedanje svog kreda. Portparol ovog pokreta Miša Vacić, međutim, ne smatra da se njegova organizacija udala iz računa. “Na maršu će biti desetine različitih pokreta, odvojenog vizuelnog identiteta, a kakva je čija politika druga je stvar. Mi ćemo tamo afirmisati srpska nacionalna pitanja, a 12. novembra će organizacije iz Slovačke, Češke i Rusije sa kojima sarađujemo održati miting “Kosovo je Srbija”. Što se katoličanstva tiče, nedavno je šest Poljaka bilo na kosovskim barikadama, dobili su majice sa pravoslavnim krstom na grudima i prihvatili ih. Jesu oni odani katoličanstvu, ali im je to razdvojeno od nacionalnog osećanja. Oni su, naime, svesni zločina Vatikana, ali ne žele sebi da pripišu tu krivicu“, kaže portparol SNP “1389”. Optužbe da će „poljski marš“ biti antisemitski, Vacić takođe žustro odbija. „Tamo će biti mnogo hiljada ljudi, ali siguran sam da antisemitizam nije stav poljskih nacionalista. Ako se i pojave neki antisemitski transparenti, mi im nećemo dati podršku. Tvrdim da u našem delu mase neće biti antisemitskih parola. Svaka naša međunarodna aktivnost usmerena je isključivo na nacionalizam i mi držimo do svog renomea. U Slovačkoj, na primer, sarađujemo sa Slovačkim pokretom obnove (SHO) koji je 99 odsto sličan nama. Svojevremeno nam je saradnju nudila još jedna slovačka organizacija, a nismo je prihvatili jer su oni „Obraz“. Ne želim da kudim „Obraz“, ali mi nemamo nikog ko nosi „martinke“, podiže desnu ruku ili ima slike sa SS ili NSDAP motivima na svom fejsbuk-profilu. Ni raniji ni sadašnji ambasador Izraela nisu nikada imali ništa da izjave protiv nas, a dozvolite da vas podsetim da mi učestvujemo i u izradi prvog srpsko-hebrejskog rečnika.“ „Maršu nezavisnosti“ mržnje spram Jevreja ipak i bez doprinosa SNP „1389“ neće nedostajati. Biće, naime, da se Vacić i njegovi saradnici nisu podrobno obavestili o svojim poljskim partnerima jer se Kamp velike Poljske čak ni ne trudi da sakrije svoj antisemitizam. Na njihovom veb-sajtu postoji čitava sekcija posvećena zlu „cionizma“, a u njoj se može pročitati da su Jevreji „razapeli Hrista, odbacili ga zauvek i postali neprijatelj crkve, u službi Satane“, da je „nelojalnost uvek bila dominantan stav Jevreja prema poljskoj državi“, da im „Talmud diktira neprijateljstvo prema nejevrejima“, a sve to ilustrovano karikaturama zlih Jevreja kukastih noseva, poput onih koje su punile nemačke novine pre sedamdesetak godina. Ako „organizacija koja drži do svog renomea“ ima ovakve prijatelje, lako je zamisliti sa kime se druže srpski desničari koji to ne tvrde. „Obraz“ je do 2005. godine bio član takozvanog Evropskog nacionalnog fronta. Mada je tu organizaciju napustio zato što je u nju primljen „jedan rusofobni litvanski pokret“, sa njenim članicama i dalje sarađuje i njihove internet-stranice reklamira na svojoj. Od inostranih prijatelja „Obraza“ vredi izdvojiti „Slovačko bratstvo“ koje sebe vidi kao „prepreku planovima cionističkih i masonskih grupa da potpuno potčine Slovačku i slovački narod, jer nas mrze i žele da nas unište“, kao i „glas istine“ koji će Slovake pripremiti za „oslobođenje od ciganske pretnje“. Jozef Tiso, predsednik takozvane prve Slovačke republike, satelitske države nacističke Nemačke, za „slovačke bratstvenike“ je „mučenik slovačke slobode“, a svoje neprijatelje nazivaju „antisocijalnim parazitima“, baš kao što su to činili i Tisoovi pokrovitelji. Delegacija „Slovačkog bratstva“ posetila je prijatelje iz „Obraza“ u Beogradu i Novom Sadu avgusta 2007. godine, obišla Hram svetog Save, nekada je protestovala protiv bombardovanja Jugoslavije, a danas protiv nezavisnosti Kosova. „Obraz“ na svojoj internet-stranici ističe njihovu „bratsku ljubav iskazanu prema srbskom narodu“ i raduje se zbog „sve više Slovaka koji prelaze u pravoslavlje, što daje nadu za pobedu zdravog duha u bratskom slovačkom narodu“. Zanimljivo je, uzgred, da se i SNP „1389“ ponosi nekolicinom Slovaka koje je preveo u pravoslavlje. Rumunska „Nova desnica“ takođe je deo „Obrazovog“ internacionalnog društva, a u njenom programu se ističu namere da gej-parade učini krivičnim delom, „ciganski problem“ reši tako što će „međunarodnim konsenzusom“ biti stvorena „ciganska država“ u Aziji, a Rumuniji pripoji Moldaviju, Severnu Bukovinu i Južnu Besarabiju. „Obraz“, „Slovensko bratstvo“ i „Nova desnica“ 4. juna 2005. godine, na dan potpisivanja Trijanonskog mirovnog sporazuma, organizovali su simultane proteste podrške protiv revizionističkih manifestacija koje se u Mađarskoj tradicionalno održavaju tog datuma. Profesor Mareš zato duhovito primećuje da ovo slovačko-rumunsko-srpsko prijateljstvo podseća na nekakvu farsičnu „Malu antantu“. Na svom „trijanonskom“ skupu, inače, rumunski desničari izrazili su i zabrinutost zbog donošenja nekakvih volšebnih „boljševičkih“ zakona u EU, kao i zbog imigracije koja je „već počela da menja etničku strukturu Starog kontinenta“, zaboravljajući, izgleda, armije rumunskih, slovačkih i srpskih emigranata koje iz perspektive zapadne ekstremne desnice takođe „menjaju etničku strukturu Starog kontinenta“. Pregledu „Obrazovih“ međunarodnih partnera vredi dodati i španske falangiste, o kojima je sve što treba znati sadržano u imenu – mada treba istaći njihove dirljive ode „herojima“ Plave divizije, španske fašističke vojne jedinice koja je pod nemačkom komandom opsedala Lenjingrad – i, naravno, ruski „Obraz“, organizaciju koja je nastala 2007. godine izravno se ugledajući na srpski model. Ovaj je pokret, između ostalog, održao i proteste podrške Ratku Mladiću na kojima je unutardesničarske kontroverze izazvala pojava plakata sa likom Slobodana Miloševića. I pored međusobica sa srpskim „Obrazom“, sa onim ruskim sarađuje i SNP „1389“. Najzad, ni srpski neonacisti nisu tikve bez korena. „Nacionalni stroj“ druži se sa srodnom grčkom „Zlatnom zorom“, kojoj je gostovao jula prošle godine i tokom radne posete „još jednom utvrdio zajedničke ciljeve i neophodnost saradnje u beskompromisnoj borbi koja će odlučiti opstanak ne samo naših naroda, nego i naše rase“. Vrhunska istorijska ironija ipak je bilo ovogodišnje gostovanje „Nacionalnog stroja“ na mađarskom „Danu časti“, 12. februara. Tom prilikom su skupa sa mađarskim i bugarskim kolegama – ostali srpski desničari ježe se saradnje sa Mađarima i Bugarima – proslavljali poslednji pokušaj proboja mađarskih fašista iz sovjetskog obruča oko Budimpešte. Na pravom uranku održanom u šumi na periferiji Budimpešte, na kome se mogla videti i hrvatska šahovnica, predstavnici srpskog „Nacionalnog stroja“ prijatelje su pozdravili sledećim rečima: „Okupili smo se da ukažemo poštovanje onima koji su pali u borbi protiv crvene zveri. Mađarske trupe pokazale su veliku hrabrost boreći se protiv brojnijeg i mnogo jačeg neprijatelja…“ Jamačno, mislili su na Novosadsku raciju. Institut Demos: Jačanje desnog populizma Britanski institut “Demos“ objavio je pre nekoliko dana preliminarne rezultate svog opsežnog političkog istraživanja za, koje se nada da će najzad uzburkati „demos“ i podsetiti ga da je fašizam aktuelna opasnost. Britanci su, naime, anketirali gotovo 11.000 Evropljana koji podržavaju populističke partije desnice, uključujući tu i one najpoznatije poput francuskog „Nacionalnog fronta“, Britanske nacionalne partije, italijanske „Lige za sever“ i Austrijske slobodarske partije. Zaključak britanskih analitičara jeste da desni populizam ne samo da jača širom Evrope, već i da spušta svoju starosnu lestvicu. Stranke desnog populizma koje su bile predmet istraživanja mahom dele ideje sa pokretima ekstremne desnice, od nacionalističkih do neonacističkih, ne gade se ni da kradomice sarađuju sa njima, ali se trude da izgrade respektabilnu fasadu za svoja načela i upuste se u parlamentarni život, gde se predstavljaju kao alternativa aktuelnom ekonomskom i političkom poretku Evrope. Budući da ovaj teško može da zadovolji bilo koga osim najimućnijih, nalaze plodno tle za političku žetvu, mada ne nude ništa više od podgrejane nacionalističke ideologije i fašističkih ekonomskih bulažnjenja o „srednjem putu“ između kapitalizma i socijalizma. Anketa “Demosa” kaže da stranke desnog populizma za rastuću podršku mogu da zahvale sve većem broju građana koji su izgubili poverenje u više--manje celokupnu državnu strukturu, a pogotovo “tradicionalne stranke”. Šovinistička i rasistička strahovanja od imigracije takođe igraju važnu rolu, a raspad snova o bilo kakvoj ekonomskoj sigurnosti za “široke narodne mase” ne treba ni pominjati. ”Globalna kriza i velika nezaposlenost u Evropi sigurno su glavni razlozi ovakvih rezultata. Moglo bi se govoriti i o krizi parlamentarne demokratije, koja ne uspeva da reši probleme. Mladi su bez perspektive. U Srbiji, naravno, deluju i neki specifični razlozi – naša kriza je permanentna, a dvadesetogodišnja tranzicija još nije donela rezultat kakav se očekivao. Naravno, ne treba zaboraviti da su Češka ili Poljska, na primer, prošle kroz tu transformaciju, pa svejedno imaju snažnu ekstremnu desnicu”, kaže dekan Fakulteta političkih nauka Ilija Vujačić. Povrh svega, fašizam danas doživljava renesansu kakvoj se ni najveći Dučeovi sledbanici nisu mogli nadati u trenutku sloma. U Italiji, Musolinijev grob u Predapiju svake godine obiđu desetine hiljada posetilaca. Raznovrsna roba sa Dučeovim likom prodaje se bez zapreka, a neofašistički pokreti skupove organizuju rutinski.