Carska unija Vladimira Putina

Osam od jedanaest predsednika vlada Zajednice nezavisnih država (ZND) potpisalo je nedavno u Peterburgu „Sporazum o slobodnoj trgovini“ koji podrazumeva mnogo dublju ekonomsku integraciju od postojeće. Priključivanjem Ukrajine, Jermenije, Moldavije, Kirgizije i Tadžikistana savezu Rusije, Belorusije i Kazahstana učinjen je korak napred ka stvaranju jedinstvenog evroazijskog ekonomskog prostora o kome je nedavno govorio Vladimir Putin. Sve doskora takav savez bio je gotovo nemoguć zbog protivljenja Ukrajine koja je, tradicionalno, jednom nogom u Evropi, a drugom uporno korača prema Rusiji. Presuda Juliji Timošenko, koju i Evropa i Rusija smatraju političkom, prilično je umanjila šanse Ukrajine da se pridruži EU, pa je odluka o okretanju Rusiji bila takoreći iznuđena. Ipak, u evroazijski savez prve će, . januara 202. godine, ući Kazahstan, Belorusija i Rusija koje su već objedinjene u carinskoj uniji i zajedničkom ekonomskom prostoru. Tako će biti formirano ogromno tržište sa više od 65 miliona stanovnika. U autorskom tekstu pod nazivom “Novi integracioni projekt za Evroaziju - budućnost koja se danas rađa”, objavljenom u dnevnom listu “Izvestija”, Vladimir Putin je potvrdio da želi da stvori “model jake nadnacionalne organizacije, koja je u stanju da postane jedan od polova savremenog sveta i da istovremeno bude veza između Evrope i dinamičnog azijsko-tihookeanskog regiona”. Članice saveza sačuvale bi suverenitet, ali bi nestale granice među njima i za sve bi vladala jednaka ekonomska pravila. Integracija će biti korisna svim učesnicima nezavisno od toga koliko koja od njih ulaže u zajedničku kasu. Građani tog jedinstvenog ekonomskog prostora moći će da, bez ograničenja, biraju gde će da žive, da se školuju i rade. Povećaće se asortiman robe koja se uvozi bez carine. Svaki biznismen moći će da registruje firmu i carini robu gde želi. Proširenje Novi, evroazijski savez formiraće se na principima na kojima je svojevremeno formirana Evropska unija: “Naša prednost je u tome što možemo da koristimo evropsko iskustvo i vidimo njegove dobre i loše strane”, rekao je Putin. Ruski premijer najavio je postepeno proširivanje kruga učesnika u carinskoj uniji i jedinstvenom ekonomskom prostoru - najpre će im se pridružiti Kirgizija i Tadžikistan, a onda sledi prelazak na „sledeći, viši nivo integracije – Evroazijski savez“. Ideju da se integracija sprovodi upravo na teritoriji ZND, Putin objašnjava „velikim nasledstvom“ koje je tim državama ostavio Sovjetski Savez. Povezivanje prirodnih resursa, kapitala i ljudskog potencijala omogućiće evroazijskom savezu da bude konkurentan u industrijskoj i tehnološkoj trci, u takmičenju za investicije, za stvaranje novih radnih mesta i proizvodnju savremenih tehnologija. I da uporedo sa ključnim igračima na svetskom tržištu i regionalnim strukturama kao što su EU, SAD, Kina, Azijsko-tihookeanski savez, obezbeđuje stabilnost i globalni razvoj. S obzirom na veličinu i bogatstvo Rusije, ovaj savez može biti veoma interesantan postsovjetskim državama zbog velikih mogućnosti ruskih investicija. Koordinacija će omogućiti da se smanje njihovi troškovi za srodne projekte - na primer Belorusija će imati velike koristi od investicija Rusije u „transportne koridore“ koji vode u EU. Pored toga, beloruska privreda je tradicionalno orijentisana na Rusiju – tamo se izvoze poljoprivredni proizvodi, traktori, sav višak proizvodnje, a iz Rusije se dobija jeftini gas koji je umnogome doprineo takozvanom „beloruskom čudu“, jer standard građana Belorusije nije posle raspada SSSR-a postradao kao u ostalim državama. Interesi I interes Kazahstana je očigledan - između ostalog, Rusija i Kazahstan koje imaju najdužu granicu na svetu od 7.000 kilometara, neće morati tehnički da je obezbeđuju. Kazahstan će moći da se usredsredi na granicu sa Kinom, sa kojom je u istoriji često ratovao, i da, u slučaju potrebe, računa i na vojnu pomoć Rusije, jer je član i ODKB. Rusija će od Kazahstana moći da „prepiše“ liberalnija ekonomska pravila koja su doprinela da strana ulaganja u tu zemlju dostignu 120 milijardi dolara. Slično je i sa ostalim postsovjetskim državama, ali one nisu baš oduševljene Putinovom idejom. Poslednjih 20 godina pokazale su da sve one radije sarađuju sa EU ili SAD nego sa Rusijom, iako iz Moskve očekuju, a donedavno su i dobijale, beneficije vezane upravo za zajedničku prošlost i nasleđe. To, naravno, koristi Evropa koja periodično, raznim projektima podstiče odvajanje od Rusije. Nedavno je osnovano takozvano „Istočno partnerstvo“, koje je upravo i zamišljeno tako da postsovjetske države što više udalji od Rusije, ali je ekonomska kriza drastično smanjila planirana ulaganja, tako da sve siromašnijim ruskim susedima ne preostaje baš mnogo izbora, što je, uostalom, pokazalo i „iznenadno“ potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini. Kruna novog saveza bila bi Ukrajina koja bi kao velika država novi savez pretvorila u zaista moćnu regionalnu strukturu. Ali zbog već pomenutih podela, svaki ukrajinski predsednik, makar on bio i proruski, moraće dobro da razmisli pre nego što donese odluku o još dubljem povezivanju sa Rusijom i na taj način isprovocira duboku političku krizu u svojoj zemlji. Zato racionalni i pragmatični Putin objašnjava da „neki susedi Rusije ne žele da učestvuju u tom projektu zato što on „tobože protivureči“ njihovom evropskom izboru. To je potpuno lažna dilema: Evroazijski savez će biti stvoren na integracionim principima kao neodvojivi deo velike Evrope, objedinjen zajedničkim shvatanjima slobode, demokratije i tržišnih principa“, poručuje Putin i još poziva u pomoć računicu: „Ukrajina dobija od MMF-a 10 milijardi dolara kredita za 15 godina. I ma kako povoljan taj kredit bio – on mora da se vrati. A u slučaju da se pridruži carinskoj uniji, profitirala bi godišnje po devet milijardi dolara“. Malo li je? I podseća – „plasman metalurških i poljoprivrednih proizvoda (od kojih Ukrajina živi), na tržište EU je nemoguć. Tamo je veoma dobro organizovana zaštita tržišta poljoprivrednih proizvoda – Ukrajinu na to tržište neće pustiti - mi ih puštamo. Avionska industrija će propasti. Brodogradnja, takođe. Uz to, kod nas je kooperacija kolosalna. I to je razumljivo, to je bio jedinstven privredni kompleks SSSR-a. Zajednička energija, zajednički sistemi – i gas i nafta i sirovine i elektroenergija. Zajednički transport. Isti mentalitet i jezik“. (Re)integracija Iako je već na samom početku naglasio da novi savez ne predstavlja pokušaj reintegracije SSSR-a, tekst u „Izvestijama“ naveo je mnoge zapadne medije da se prisete da je on svojevremeno raspad SSSR-a nazvao najvećom geopolitičkom katastrofom veka, i da ga optuže da namerava da preporodi bivšu imperiju, zaboravljajući pri tome da će nova integracija biti sprovedena na principima Evropske unije – ako je to donelo mnoge pozitivne efekte evropskim državama, zašto ne bi i onima koje su izvan tog saveza. U svetu ima i onih koji bi se, iako ne spadaju u ZND, rado videli u novoj organizaciji. Lider Patriotskog fronta Grčke Stavros Vitalis kaže da Grčka „treba da izađe iz EU i prisajedini se Evroazijskom savezu“ i da uz to „uspostavi tesne ekonomske veze sa Srbijom“. Algirdas Paleckis, lider Socijalističkog narodnog fronta Litvanije, žali što njegova zemlja gubi mogućnost da izađe na ogromno tržište (evroazijskog saveza), jer je već u EU koja zabranjuje druge saveze. Izraelski novinar Danijel Štajslinger, naprotiv, upozorava da u Rusiji ima posla i prirodnih bogatstava, a u Aziji su milioni gladnih i nezaposlenih „koji će preplaviti evropske zemlje Saveza“. Da se i ne govori o tome koliko će novca Rusija morati da uloži u projekat umesto u razvoj svoje zemlje. „To je već radio SSSR, i poznato je kako se završilo“, zaključuje Štajslinger. I u Rusiji ima onih koji veruju da će novi savez doneti samo nove troškove najvećoj državi, ali preovlađuje vera da je u njemu više pozitivnih nego negativnih efekata. Severni tok Premijeri nekoliko evropskih vlada i predsednik Rusije simbolično su 8. novembra okrenuli točak koji je označio puštanje u rad Severnog toka, najdužeg gasovoda na svetu (1.224 km), od ruskog grada Viborga do nemačkog Lubmina, po dnu Baltičkog mora. Kad su se, pre šest godina, o izgradnji gasovoda dogovorile Rusija i Nemačka, baltički političari su u njemu videli opasnost od toga da Nemci i Rusi ponovo dele Istočnu Evropu, Skandinavci su strahovali za ekologiju, svi zajedno su se bojali zavisnosti od Rusije. Svaki od tih razloga zahtevao je uporno i strpljivo ubeđivanje i objašnjavanje čime se bavio uglavnom Putin. U istraživanje dna Baltičkog mora uloženo je više od 100 miliona evra kako bi se izbegle zone interesantne za arheologe, ali i ostaci stotina mina potonulih za vreme dva poslednja rata, kao i mesta na kojima je “sahranjeno” hemijsko oružje. Maršruta je zaobišla sva opasna mesta, a čitava trasa širine dva kilometra izučena je bukvalno pod mikroskopom. Gasovod se sastoji od dva paralelna cevovoda ukupnog kapaciteta od 55 milijardi kilometara godišnje. U konzorcijumu Nord Strim AG ruski Gasprom ima 51 procenat vlasništva, nemački BASF SE i EON Rurgas po15, a po 9 odsto holandski Gasuni i francuski GDF Suec. Prolazi kroz Rusiju, Finsku, Švedsku, Dansku i Nemačku. Danas mnogi evropski učesnici projekta tvrde da je gasovod koji osigurava energetsku bezbednost Evrope došao u pravom trenutku. Nemačka je posle havarije Fukušime odlučila da postepeno ugasi nuklearke, a Evropa će do 2020. godine morati da uvozi 200 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Lična karta novog saveza Rusija, Kazahstan, Belorusija i Ukrajina Površina 20.403.920 km2 Broj stanovnika 214.558.000 BDP 1.909 milijardi dolara Razmena sa EU 371 milijarda dolara Razmena sa Kinom 82 milijarde dolara Razmena sa SAD 28 milijardi dolara Rusija Površina 17.075.400 km2 Broj stanovnika 142.914.000 BDP 1.483 milijarde dolara Razmena sa EU 306 milijardi dolara Razmena sa Kinom 55.4 milijarde dolara Razmena sa SAD 23.5 milijardi dolara