Igra

Ove sedmice svet je proslavio Svetski dan igre. Nekada bi se taj dan zvao Svetski dan baleta. Ali se u našem stoleću balet do te mere preobrazio i modernizovao da se baletom počeo zvati samo klasični ili “beli” balet. Sve ostalo je igra.

Međutim, mi, Srbi, imamo teškoća sa tom imenicom igra i glagolom igrati, zbog dvostrukog smisla. Igra je u Srba i ono što Hrvati zovu ples, Nemci tanc, mnogi zapadni narodi dans. Ali takođe i dečja igra. Kod glagola je slučaj malo jednostavniji, jer glagol igrati kao neprelazan znači plesati, a kao povratan igrati se, znači radnju kada se dete zabavlja ili se igra npr. igračkama.

Zbog dvostrukog smisla imenice igra, oni Srbi koji nisu jezički puritanci počinju sve češće ležerno da upotrebljavaju hrvatsku imenicu ples - moderni ples, salonski ples, a nešto ređe narodni ples.

Kakva je etimologija ova dva glagola?

Glagol igrati etimolozi izvode od indoevropskog korena ajg koji znači tresti se, jer su se drevne igre često svodile na vibriranje celog tela. Razočaraću vas, ali kad je u pitanju reč ples i plesati, etimolozi nisu našli poreklo.

Francuska reč danse (engleski dance, italijanski danzza, nemački Tanz) takođe je nesigurne etimologije. Pretpostavlja se da potiče od franačke reči dintjan, klatiti se tamo-amo, jer se drevna rimska igra sačuvala u Germaniji.

Šekspirov savremenik Fransis Bekon je rekao da je igra ritmovani korak, kao što je poezija ritmovana reč. Drugi Englez, pesnik DŽon Drajden je napisao nešto slično, ali još jezgrovitije: “Igra je poezija nogu.”