Pančevački andergraund

U pitanju je nezavisni dokumentarni film s (čini se prevelikom) ambicijom da kroz niz intervjua sa alternativnim umetnicima iznese priču o tome šta ovde i danas podrazumeva „andergraund kao pokret, pogled na svet, društveno angažovanje i način života“. Sve to potkrepljeno je autentičnim snimcima ambijenta u kojem ovi umetnici stvaraju, njihovom muzikom, performansima… I sve u svemu, napravljen je jedan sasvim interesantan proizvod. Međutim, „potraga“ je sa beogradskih ulica, mračnih hodnika Bigza, studija DŽonija Rackovića, brzo skrenula u Pančevo, pravac u galeriju Elektrika i fokusirala se na tamošnje autore. Što nije loše, svako tu ima šta da kaže i njihovi radovi jesu reprezentativni za alternativnu scenu, ali da li se time poručuje da aktuelna baza beogradskog andergraunda zapravo nije u Beogradu? Ili da možda ni ne postoji u pravom smislu? Tome posebno doprinosi i završnica filma, koja umesto novih pitanja, planova ili bar nekakve dijagnoze, donosi polunostalgične osvrte na devedesete. No, možda je samo promašen naslov filma.