Aleksandar

Roman nikada nisam pročitao u celini, ali sam balet gledao na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U našoj svesti Aleksandar je veliki osvajač teritorija, a u predstavi umetnika iz Beograda on je pre svega veliki osvajač ženskih srca, mada je u njegovo doba bilo uobičajeno da s vremena na vreme proširi svoja erotska interesovanja. Da je osvajanje bitniji element u doba Aleksandra Velikog nego eros, jer kad su ono marcijalno u predstavi žestoko odigrali Nikola Tomašević i Strahinja Lacković, odmah je burnim aplauzom prepoznato kao najbitnija tema predstave o Aleksandru. Moderno je Aleksandrove osvajačke porive danas tumačiti kao oblik antičke globalizacije. Savremeni leksikoni sasvim ozbiljno zaključuju da je Aleksandar Veliki na svoj način započeo i nagovestio, a to znači ognjem i mačem, jedinstvo zapadne civilizacija od Atlantika preko Indije (što ga je stajalo života). Nacisti su hteli isto, ali samo za arijevsku rasu. Današnji globalisti osvajaju svet ideologijom i opštežuđenim standardom preko slobodnog tržišta. Svaka kritičnost prema toj novoj dogmi izaziva sumnju u spiritističku zaveru sa Marksom i Engelsom kao nekim povampirenim duhovima. Najpoznatije ličnosti tog imena bili su ruski pesnik Aleksandar Puškin, francuski pisac Aleksandar Dima i Aleksandar Fleming, pronalazač penicilina, a kod nas pisac Aleksandar Lebović i filmski reditelj Aleksandar - Saša Petrović. Godinama sam se pitao zašto je hipokoristik od imena Aleksandar – Saša, a onda sam došao do saznanja da je Saša zapravo skraćena verzija ruskog imena od milja Aleksaša. Jedna od kćeri američkog predsednika Baraka Obame zove se Saša. Ime Aleksandar na starogrčkom znači zaštitnik ljudi. Valjda su zato u evropskoj istoriji mnoge krunisane glave i poneki papa nosili to humanističko ime.