Hrana za gušu

Kampanja osmišljena, spot snimljen. I okačen. I visi. Lep ko zlatiborska pršuta. I odmah krenulo ono drugo hvatanje. Za suvi vrat. I, naravno, seckanje. Liči na makedonski promotivni spot. Južni susedi su pre nas krenuli da preko stomaka dođu do tvrdog evropskog srca. Šta smo imali dalje? Nema čvaraka, jagnjetine, vozića, salčića... to ćete kod kolege. Vojvodina ima ukus na kupus? Promenićemo tanjire. I neko se seti da nema Kosova... Eto ti ga! Kako Srbija bez srca?! U TOS-u se uhvatili za srce. Kako, bre, Soulfood ispade hrana bez duše?! Neko se odmah, brzo, dobro itd. setio da ručak i nije završen. Još se kuva. A ko ga je to „servirao“ na internetu? „Niko ne zna, niko ne zna...“ Orkestar, kao i obično, spasio stvar. Zamalo TOS da povrati hranu. A kuvari da ispuste dušu. I obratno. Toliko su se svi trudili da nas lepo iznenade. Jedan od kuvara je moj prezimenjak. Imamo i iste inicijale. I još neke sličnosti. Na primer, i ja imam ideju. Mislim, ako ćemo da se upoznajemo sa svetom preko stomaka. Spot onda može da ima i samo jedno jelo. Klin-čorbu. Vrlo kratko objašnjenje. Prvo, zbog glavnih junaka. Vojnik. Simbolizuje našu slavnu prošlost. I poručuje slavnu budućnost. I da ne damo Kosovo. Najglavnije je rešeno. Dalje. Baba. Govori o našoj evropskoj poziciji. „Kad nema mlade...“ Dakle, daj šta daš. Dalje. Klin. Uz ploču, to je naš simbol za nacionalnu osobinu br. 1 – inat. Sa drugim klinom u paru, simboliše naš stil rešavanja problema. Može da simbolizuje i izbore. I sve drugo gde posle ostane rupa. Mitićeva. Može klin i sam. Kao ekser. Onda je to simbol najboljeg noćnog provoda u Evropi. Na kraju, naravno, sledi i naravoučenije. Da bi ovde jeo, moraš da zajebeš nekoga. Najbolje radoznale. Eto. Ako me uhvate za gušu, klin-ac! Nisam ja napisao taj recept. Nego Vuk Karadžić.