Roki Balboa

Onaj ko je, ovih dana, smislio seobu dvadeset hiljada kosovskih Srba, taj nije mnogo originalniji od Staljina. Jer, Koba je voleo seobe „neposlušnih“ i „suvišnih“ naroda, sa kraja na kraj Sovjetskog Saveza. Najradije ih je trpao, tu, iza Urala, gde je predviđen rezervat za kosovske Srbe koji su, navodno, zatražili rusko državljanstvo. Sibir, Sibir „tože serbskaja zemja“. Danima nagađam; ko je smislio ovaj mračni plan? I, svrni-obrni, nekako su mi najsumnjiviji Toma Nikolić i Vladimir Putin?! Odali su se, marketinški, sa – bokserskim ringom!?? Elem, prvo je Tomi, prošle nedelje, u televizijskom studiju zazvonio mobilni sa muzikom iz filma „Roki“, a onda je, za vikend, Putin uleteo u ring da pozdravi zvezdu ruskog ultimatfajta, što će reći, da se predizborna kampanja vodi iz jednog menadžmenta. I dok ultimatfajt ide uz Putina pošto je bio dete ulice koga je KGB još u mladosti uzeo u svoje ruke i od njega napravio čoveka, kadrovika bez straha i mane, dotle Tomi iz Bajčetine kod Kragujevca, holivudski junak Roki Balboa priliči, taman, koliko i piletu sise! Ali, gle, Putin je, od publike izviždan, dok se u ringu ljubio sa kabastim ćelavim fajterom koji neodoljivo podseća na Tijanića, a Tomi će, tek, da zvižde.., Petak. Vraćam se sa Biljom iz korporacije, kad, na Trgu slobode, na stepenicama kod „Konja“, neki vatreni mesija poziva Srbe u Sibir. I dođe mi da mu skočim i da mu pocepam govor, a usput i njega! Jer, dokle, bre, više te seobe!? Malo li nas je sa Čarnojevićima u Rusiju zaglavilo, a te seobe Vatikan je finansirao! To je znao i malo poznati istoričar Crnjanski koji je službovao u Rimu, posećivao vatikansku biblioteku, pa je, ojađen onim što je doznao, pisao uzbudljivu, potresnu literaturu... Sada nas u seobe zovu Rusi, hoće, eto, i oni da pomognu etničko čišćenje Kosova humanim sredstvima. Da li nam je to hvala što im je Ivan Grozni, inače, poreklom Nemanjić, sa svojim odbeglim srpskim plemstvom, učvrstio rusku državu? I što smo im, onako pride, dali i jednog Lava Nikolajeviča, jer i Tolstojevi su, moj baćuška, od onog pomenutog nemanjićkog plemstva!? Šibamo od „Konja“ pešice za Gročansku, i, na Tašu, kod „Poslednje šanse“, moj guru K. G. Jung me sustigne: „Sada, tek, razumem zašto ovih dvadeset godina za nikog nisi glasao! I verujem ti da je sve stranke osnovala Udba, a sada su ih preuzele CIA, Mosad i KGB. Iii!? Šta ti se nudi kao izbor: Roki Balboa ili Boki Kluni?“ Naručkimo se Biljaninog krompir-paprikaša i uz Nikolino vino, zavaljen u beržeru, utonem u „Burlesku gospodina Peruna boga groma“ Rastka Petrovića. I tu, pored reke Save, u palisadu Perunovom, čeka me moja Crna pa me kinji: “Rastko Petrović je završio kao konzul u Čikagu, Toma Nikolić biće gubernator na Uralu, a ti!? Šta ćeš ti, jado!? Čuvaćeš, goljo, ovce u tvom Vidovu na Suvoj planini dok i tamo ne dođu Tači i njegovi...“ A onda je i Perunov raj tvrdim snom zaspao.