Dogradnja pozicije

LDP Čedomira Jovanovića uz pomoć dve pobočne stranke, pre kratkog vremena, nestrpljivo i ultimativno je najavio „preokretanje“ naše društvene zbilje za spas „slobodne evropske Srbije“. Trijumviratska ponuda, očito, nije pala na plodno tlo jer su od nje aktuelniji bili: smušenost političkih činilaca i obespokojavajuća indolencija građanstva i nekih njegovih, manje važnih asocijacija. Bio je to prazan „prasak“, nezasluženo pridavljen još u trenutku eksplodiranja. Predsednik države, kao vrh svih vrhova dezorijentisane državno-političke oligarhije, ponudu je glatko odbio. Za razliku od množine drugih političkih subjekata, LDP istrajno stoji na nepromenljivosti svoje programske orijentacije koja, i u ovim potuljenim danima, pokazuje da ima podršku oko šest procenata ispitanih građana. Izvesno je da moraju još dograđivati svoju poziciju: a) u oblasti preciznije razrade svih elemenata „metodologije“ ostvarivanja utvrđenih ciljeva, b) na planu promišljanja svestranijeg obuhvata javnog mnjenja putem ljudske, tehničke i vremenske logistike i c) u okviru pametnijeg pristupa u izboru ličnosti koje će biti udarni „špicevi“ u svakodnevnim aktivnostima i redukovanja poznatih osoba koje će sačinjavati „prateći bataljon“ i žive kulise radi pridobijanja što većeg broja budućih glasača. Trebaju izbegavati ljude iz nevladinih organizacija, razne analitičare i kolumniste iz sredstava javnog komuniciranja koji u najširem krugu javnog mnjenja nemaju visoki rejting, npr. razne „sonje“ i „nataše“, „borke“, „derete“, „teofile“, „basare“ i njima slične „aktiviste“.