Nepostojeća oluja

Čitajući tekst Slobodana Divjaka, neupućeni čitalac će verovatno pomisliti da je Piter Singer neka vrsta savremenog doktora Mengelea, da je „profesor smrti“ koji razvija koncepciju „kulture smrti“, da je antinatalista, da smatra individualnu autonomiju „pukom iluzijom“, te da se „zalaže za nasilnu sterilizaciju, eutanaziju i za razaranje ’rasno nepoželjnih grupa’, hendikepiranih, stranih radnika i homoseksualaca“. Šta je od svega ovoga tačno? Praktično ništa. Singer je utilitarista. Drugo, Singer nije ni pesimista, ni antinatalista, što pokazuje tekst objavljen prošle godine u NJujork tajmsu, u kojem se on otvoreno suprotstavlja antinatalističkoj poziciji. Treće, Singer se ne zalaže za bilo kakav vid nasilne sterilizacije, a o „razaranju rasno nepoželjnih grupa“ je besmisleno i govoriti. Za Singera naprosto ne postoje nikakve „rasno nepoželjne grupe“. Što se tiče homoseksualnosti, već i sam naslov Singerovog najpoznatijeg teksta na ovu temu, govori za sebe – „Homoseksualnost nije nemoralna“. Tačno je da Singera nazivaju „profesorom smrti“ i „arhitektom kulture smrti“, ali Divjak zaboravlja da pomene da ga tako nazivaju isti oni koji u „kulturu smrti“ ubrajaju i abortus, istopolne brakove i kontracepciju.