Vladi treba pomoć biznismena

Gde je tu mesto Srbije? Iznureni sankcijama, ratovima i zakasnelom tranzicijom lutali smo u potrazi za novim identitetom i strateškim partnerima. Izbor je pao na Evropsku uniju. I danas, uprkos krizi, Unija je verovatno jedina realna opcija za nas. U ukupnoj robnoj razmeni učestvuje sa 55 odsto. U Srbiju su najviše investirale Italija, Nemačka, Austrija i Slovenija, a i veliki broj ovde najaktivnijih banaka je takođe iz tih zemalja. Šta dalje očekivati od partnera i banaka iz EU? Ne mnogo, s obzirom na probleme sa kojima se sami suočavaju. Zato nam ostaje da odradimo zadatak koji smo dugo odlagali, aktiviramo sve potencijale i otklonimo sve smetnje za poslovanje. Ključne reči su strukturne reforme i novi investicioni ciklus. To je važno sada reći da bismo pripremili klimu da nova vlada ima konsenzus za neophodne promene. Osnovni ciljevi nove vlade trebalo bi da budu: bolji životni standard građana, veća zaposlenost i privredni rast, obnavljanje industrije, poljoprivrede i infrastrukture, povećanje izvoza, stvaranje novog sistema vrednosti zasnovanog na radu, znanju i učenju, te sprovođenje Strategije „2020“ koja bi uvela zemlju na viši nivo razvoja. Materijalnu osnovu za ove ciljeve mogu da stvore samo domaće firme i preduzetnici i strani investitori. Da bi i jedni i drugi uspeli da ostvaruju rast i profit, neophodno je da se stvori privredni ambijent mnogo bolji od trenutnog. Ovaj složeni zadatak treba da mnogo ozbiljnije predvodi Vlada preko Saveta za konkurentnost, uz pomoć Saveza ekonomista, Saveta stranih investitora, Privredne komore, Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, Udruženja korporativnih direktora, NALED-a, SAM-a i drugih. Šta treba da se radi? Srpska ekonomija je danas na kolenima. BDP je 30, a industrijska proizvodnja čak 60 odsto niža nego 1989. godine. Slična situacija je i u poljoprivredi. Ono malo akumulacije, koju možemo pribaviti u ovim kriznim godinama, najbolje je investirati u energetiku, poljoprivredu, infrastrukturu i obnovu industrije i rudarstva. Sama energetika može da apsorbuje 10-15 milijardi evra i da otplaćuje kredite izvozom struje. U agraru postoji ogroman potencijal da se izvoz poveća sa dve milijarde evra, jer Holandija izvozi poljoprivredne proizvode za 75 milijardi evra. Nama je jednostavno neophodan neki „Novi zeleni plan“. Aktiviranjem svih resursa u ratarstvu, stočarstvu i prerađivačkoj industriji možemo značajno povećati spoljnotrgovinski suficit i zaposliti ljude na selu i zaustaviti njihovo iseljavanje u gradove. Slično je i sa infrastrukturom. Razvijanjem ove oblasti povezali bismo se sa evropskim koridorima, aktivirali potencijale u unutrašnjosti i značajno unapredili građevinsku operativu i industriju građevinskog materijala. Niko ko deluje u Srbiji nema pravo da usporava i konzervira naše potencijale. Svi parametri razvoja društva su u silaznoj putanji, počevši od BDP-a po stanovniku, preko stanja u zdravstvu, školstvu, do loše infrastrukture i odliva mozgova. Vreme je da aktiviramo sve potencijale. Reke, polja, rudna bogatstva, položaj i ekologija su naša imovina. A ljudi, kao najvažniji potencijal, čekaju posao i iseljavaju se. Zato nam nema druge, osim da se stvore uslovi da se oslobodi energija preduzetnika. Uđimo hrabro u novi investicioni ciklus i iskoristimo resurse, znanje i preduzetnike koje imamo. Ako ni nova vlada ne bude imala hrabrosti za to i da konačno sprovede neophodne strukturne reforme, crno nam se piše.