Novi osvajači

Većina zapadnih ekonomskih sila grca u dugovima, pa ostatak sveta pomoć za izlazak iz krize mora da traži na drugom mestu. Oni sve češće kao svoje spasioce vide Kinu i Indiju. Evropska unija je čak molila Peking da joj pomogne i da se uključi u kupovinu obveznica prezaduženih zemalja evrozone. Ali to je samo jedna strana priče. Kina i Indija imaju specifičan odnos. Ova dva diva više su rivali, nego partneri. Bez obzira na njihova dostignuća, obe zemlje suočavaju se sa ogromnim izazovima. Iako u njima živi skoro 40 odsto svetske populacije, one i dalje kao da žive u nekim paralelnim univerzumima. Kinezi o Indijcima imaju prilično loše mišljenje, a ni ovi drugi ne zaostaju u tom animozitetu. Najbolji primer je Hongkong. On pripada Kini, ali u njemu živi velika indijska zajednica. Kinezi smatraju da su Indijci siromašni, pobožni i prljavi, dok Indijci misle da su Kinezi grubi, bezbožni, i gle čuda, prljavi. STEREOTIPI U poslednje vreme i jedni i drugi su prilično promenili mišljenje, jer kako su ove dve zemlje počele ekonomski da se razvijaju i stereotipi su počeli da se menjaju. Ukoliko su Kinezi ranije pretpostavljali da je prosečan Indijac šofer, sada se za njega misli da je uspešan preduzetnik ili bankar. I Indijci su mišljenja da se u Kini dešava nešto novo, ali u samo dve površne dimenzije: bogatstvu i moći. O tome koliko su se stvari iz korena promenile u ove dve države možda najbolje govore reči indijskog tajkuna Ratana Tate, vlasnika kompanije TATA motors, koji kaže kako „je Kina fabrika sveta, a Indija može da postane centar znanja Azije“. „Ukoliko se preorijentišemo i počnemo međusobno da sarađujemo, možemo da postanemo ogromna sila“, poručio je Tata. Takva izjava je ambiciozna, ali možda i nerealna. Odnosi ove dve zemlje su umnogome obeleženi sumnjom i povremenim pograničnim sukobima. Sadašnji period je prijateljskiji, ali tenzije nikada ne jenjavaju. Pre nego što krenu u spasavanje sveta, Kina i Indija treba da srede svoje ekonomije i društva. U poslednje vreme stižu im vesti koje nisu baš povoljne. Privredni rast je usporen, što u slučaju Kine i nije tako loše, s obzirom na to da se njena ekonomija pomalo „pregrejala“. U obe zemlje izvoz se smanjuje, inflacija je viša od očekivane, a nejednakost u prihodima građana je ogromna. Situacija je znatno bolja kada se vidi da su milioni ljudi, i u jednoj i u drugoj zemlji, izvučeni iz siromaštva. Kina je tu uradila znatno bolji posao od Indije. I pored toga tu su milioni mladih, radnika i seljaka koji su ostali marginalizovani i koji očajnički žele da im se životni stil poboljša. I dok se u Kini pravila ne poštuju, u Indiji postoji isuviše pravila koja treba pratiti. Ekonomija Kine je previše zavisna od direktnih državnih investicija, što nije dobro, smatraju brojni ekonomski stručnjaci. korupcija Kineski izvoznici daju nejasnu sliku o tome da li državna preduzeća i dalje imaju veliku ulogu u kineskoj ekonomiji. Prema jednom od poslednjih izveštaja američko-kineske komisije za pregled ekonomije i bezbednosti, koja je deo američkog Kongresa, državne firme učestvuju sa oko 50 odsto u stvaranju bruto društvenog proizvoda zemlje. Esvard Prasad, stručnjak za kinesku ekonomiju pri Brukings institutu u Vašingtonu, kaže za NIN kako su zaključci komisije vrlo mogući. „Definisati pitanja, kao što je da li su kompanije zaista u državnom vlasništvu, ili da li država ima kontrolu kroz svoj udeo, je veoma teško“, kaže Prasad, koji dodaje kako država verovatno efektivno kontroliše deo ekonomije koji u Kini stvara više od polovine bruto nacionalnog dohotka. On smatra da je situacija takva, pre svega, jer Kina može da koristi pozajmice od banaka koje su u državnom vlasništvu, kako bi preuzele kontrolu u firmama koje su u principu u privatnom vlasništvu. Sa druge strane Indija ima ogroman problem sa korupcijom, u koju je toliko ogrezla da je za kampanju „Pouzdana Indija“ angažovala američku konsultantsku kuću. Ipak, za razliku od kineske, indijska ekonomija ima balansirane izvore rasta, kaže za NIN Samiran Čakraborti, stručnjak za indijsku ekonomiju u banci Standard Chartered. „Velika domaća potražnja utiče na bruto društveni proizvod zemlje, što omogućava ekonomiji Indije zaštitu od spoljnih uticaja”, objašnjava Čakraborti. Kineska ekonomija je sada tri puta veća od indijske, što jasno daje do znanja da će u nekom trenutku privredni rast Kine morati da uspori, što će omogućiti Indiji da smanji zaostatak. „Kineska ekonomija deluje sjajno na površini, ali u srži je u stvari buđava. Najbolji primer je kao da imate novi „ferari“, ali u njemu motor nekog malecnog automobila. Sa druge strane Indija u svom privrednom rastu možda ponekad skrene sa puta, ali je njena ekonomija ipak mnogo jača nego što se čini. Možda čak i jača od kineske“, objašnjava Esvar Prasad sa Brukings instituta, koji između ostalog odlično poznaje i indijsku ekonomiju. Za jednu ekonomiju koja se razvija Kina spada u zemlje koje rapidno stare, pre svega zbog zakona kojim je dozvoljeno da jedan bračni par može da ima samo jedno dete. Sa druge strane u Indiji takvog zakona nema, pa i u demografskom smislu u nekoj budućnosti Indija će imati prednost nad Kinom. Ono što je možda važnije, a u potpunoj suprotnosti sa mišljenjem većine, Indija ima mnogo bolji ekonomski model od Kine, koji je napravljen tako da održava veliki rast na duži vremenski period. Čiji ekonomski put je bolji? Kine ili Indije? Cela planeta želi da zna odgovor na to pitanje. U suštini to je borba između državnog kapitalizma i privatnih korporacija. Za sada je teško odrediti ko je u prednosti. Utakmica je tek počela, a rezultat je za sada nerešen. Samo budućnost će pokazati ko će tu utakmicu dobiti. Kineske banke ranjivije Iako i Kina i Indija imaju veliki udeo u bankarskim sektorima svojih zemalja, kineske birokrate se češće mešaju u odlučivanje da li će i kome finansijske institucije koje su pod njihovom upravom odobravati kredite. To čini kineske banke ranjivijim i manje efikasnim u raspodeli sredstava. Indijske banke, sa druge strane, rade na komercijalnijoj bazi. Oni imaju više eksperata za upravljanje rizicima i kreditnu analizu, a kao rezultat imaju tendenciju da pozajmljuju novac „inteligentnije“. „Indijske banke su jače od kineskih. Za razliku od Kine, u Indiji postoji jasna veza između zdravlja bankarskog sektora i mogućnosti da se podrži ekonomski rast“, tvrdi Samiran Čakraborti.