Ništa nas ne može ujediniti

Međunarodna zajednica i dalje pokušava da se bavi nemogućim poslovima kao što je bio pokušaj ujedinjavanja Turaka i Grka na Kipru (kao i Srba i Albanaca) protekle nedelje, pred sam ulazak Kipra u Evropsku uniju. Istorijske i kulturne podele između siromašnog stanovništva siromašnih zemalja ne mogu se tako lako prevazići kao što to zamišlja bogati Zapad.

Na “istorijskom” referendumu dve državne zajednice Grka i Turaka sa Kipra, pobedilo je grčko “odži” (ne). Naime, u južnom delu ostrva koji naseljavaju Grci (referendum je održan istog dana, u subotu 24. maja), od 88 odsto Grka koji su izašli na glasanje, za zajedničku državu glasalo je samo 24,2 odsto Grka a protiv je bilo 75,8 odsto. Severni deo ostrva, koji naseljavaju Turci, glasao je suprotno. Od približno istog procenta izašlih glasača (87 odsto) 64,9 odsto je glasalo za ujedinjenje a 35,1 odsto za “odvojen” život.

Tako će za nekoliko dana u Evropsku uniju ući samo manji deo ovog mediteranskog ostrva, onaj južni, grčki, a Turci ostaju da se i dalje “kuvaju” u mediteranskom karakazanu.

Referendumu su prethodili brojni pokušaji međunarodne zajednice ali i zemalja matica Kiprana da pomire tenzije i dovedu do pozitivnog rezultata. Istina, bilo je očigledno da se Grčka manje trudila i da je među njenim političarima bilo, čak i previše, ispada pojedinaca.

U grčkom delu ostrva propaganda protiv ujedinjenja bila je javna i nedvosmislena. Građanima su se obratili i predsednik Kipra Tasos Papadopulos i verski velikodostojnik, vladika kiparski, koji su tražili da svi građani glasaju protiv ujedinjenja.

Sa druge strane, Turska je izvršila pritisak čak i na Raufa Denktaša, “večitog” predsednika turskog Kipra, koga priznaje samo Turska, i nepomirljivog protivnika čak i pomisli o ujedinjenju i kočničara svih dosadašnjih pokušaja za bilo kakvo pregovaranje, da agituje i glasa za ujedinjenje.

Naravno, iako se očekivalo da Turska i kiparski Turci budu pod pritiskom turske želje da uđu u Evropsku uniju i da će pristati čak i na loše okolnosti pod kojima bi mogli da uđu u zajedničku državu i EU, to se nije dogodilo. Posle pregovora, u slučaju neuspeha bilo je predviđeno da se na referendum ponudi plan Ujedinjenih nacija, zapravo njenog generalnog sekretara Kofija Anana. Pregovori između kiparskih Grka i Turaka naravno nisu uspeli a plan Kofija Anana, detaljno pripremljen i razrađan na devet hiljada stranica, nije odgovarao kiparskim Grcima.

Naime, Grci nisu dobili ni deo onoga što su očekivali. Planom nije bio predviđen povraćaj grčkih teritorija, oduzetih još 1974. godine, već samo njihov manji deo. Takođe nije bilo predviđeno ni vraćanje turskih naseljenika, koji su došli iz Turske, uglavnom posle invazije turske vojske na grčki deo ostrva, kao ni potpuno povlačenje turske vojske. Ostatak naknade za “izgubljeno” zemljište Grcima je trebalo da vrati ujedinjena kiparska vlada. Ujedinjena po principu pola-pola, što je Grcima takođe izgledalo nelogično kao i sastav vlade, na ostrvu gde su Grci većina (velika). Da li se Kofi Anan zamislio zašto bi Grci onda glasali za ujedinjenje, kad im nije pružio nijedan razlog za to. Favorizovanje Turaka po svaku cenu, čak i u vezi sa njihovim ulaskom u Evropku uniju, deo je američkih planova, a ne evropskih ili grčkih.

Tako je propalo pune dve godine rada najboljih pregovarača Ujedinjenih nacija.

A Turska je proglasila najveću diplomatsku pobedu u poslednji 50 godina, posle referenduma na Kipru kada su kiparski Grci podržali plan Ujedinjenih nacija. Grci su, naravno, dočekani sa kritikama i protestima cele međunarodne zajednice. Evropski zvaničnici su rekli da će prvog maja grčka zajednica na Kipru ući u EU, ali “pod senkom”, što im sudeći po ponašanju i slavlju ni najmanje ne smeta. A turska “šansa” vidi se u tome sto su pristali na sve uslove (da li?) nadajući se unapred poznatom pozitivnom rešenju Kofija Anana, za njih. Oni su, naime, smatrani glavnom preprekom za ponovno ujedinjenje ostrva posle punih 30 godina.

Ali rezultati referenduma označili su očiglednu promenu u Turskoj i među kiparskim Turcima, koja im, po njihovom mišljenju, otvara put u Evropu, u pregovorima koji se planiraju za decembar ove godine.

“Sada smo promenili sliku sveta da su kiparski Turci oni koji beže od konačnog rešenja”, rekao je tim povodom turski premijer Erdogan.

Da li su?

Pre ulaska u Evropu čeka ih saglasnost Grčke, novih članova zajednice Kipra, ali i Bugarske, nimalo zainteresovanih da Turska bude u njihovom društvu. Ono što Evropa i Amerika zaboravljaju, ne zaboravljaju male i siromašne zemlje, koje su, možda baš zbog Turske, toliko male i siromašne. (Najverovatnije to je samo izgovor, ali prilično argumentovan.)

Turski deo Kipra, međutim, neće ostati totalno izolovan. Evropska unija je odlučila da nagradi kiparske Turke, koji su podržali plan Ujedinjenih nacija. Tako je na sastanku ministara inostranih poslova, održanom u Luksemburgu, odlučeno da se kiparskim Turcima ukine dugogodišnji embargo i odobri 260 miliona evra pomoći. Takođe im je omogućeno da izvoze voće i povrće u evropske zemlje pod povoljnim uslovima.

Posle svega, iako možda tako ne izgleda, može se reći da je ovaj referendum bio više nego uspešan. Kiparski Grci nisu povratili teritoriju, na šta su čekali 30 godina, ali su se otarasili Turaka na šta su čekali nekoliko vekova, kiparski Turci su dobili novu mogućnost za razvoj (skidanje embarga i pomoć EU), a Turska odškrinuta vrata u Evropsku uniju.