Rđanje mozga

Izgleda da više ne moramo da „zamaramo mozak“, da mnogo razmišljamo i da se preterano udubljujemo. Nove tehnologije omogućile su da prkosimo zakonima fizike, dajući nam šansu da u isto vreme budemo na više mesta. Svejedno da li ste u autobusu, na sastanku, u bioskopu ili radnoj sobi, na primer. Sve se rešava pritiskom na razne dugmiće – druženje sa prijateljima, sklapanje poslova, čitanje vesti, kupovina, romantični susreti na internetu, usput slanje SMS-a ili četovanje... I sve može da se dešava paralelno, dovoljan je dobar mobilni telefon, poslednji krik tehnologije, i život se dešava na ekranu... Ali, da dva dobra ne idu zajedno upozoravaju psiholozi širom sveta, tvrdeći da društvene mreže ubijaju koncentraciju. Čovek je počeo sve da radi mehanički, i da manje misli. A što bi i razmišljao kada mašine to rade umesto njega, korisnik samo „klikće“, i slike života se menjaju. I sve bi to bilo odlično, kada bi imalo meru (o umerenosti kao vrlini je davno Aristotel govorio). Naime, istraživanja pokazuju da, na primer, besomučno „druženje“ sa prijateljima preko interneta ume da označi i zapostavljanje posla i drugih obaveza, a promena toka misli ako često zvoni mobilni, ili ako se na svakih pet minuta proverava pošta na internetu, ozbiljno mogu da poremete koncentraciju... KRAĐA Konsenzusa oko korišćenja interneta na poslu nema, kao ni to koliko česta provera mejla, ili ćaskanje sa prijateljima preko mreže utiče na koncentraciju. Korišćenje modernih tehnologija na pojedince utiče individualno, kako se ko odupre ili prepusti. Istraživanja ukazuju da kratki predah od posla pojačava kreativnost, ali ako osoba često proverava elektronsku poštu, ili lajkuje postove prijatelja, to direktno utiče na njegove misli o izvršenju poverenih poslovnih zadataka. Takođe je primećeno da zbog mnoštva obaveza, čovek više ne misli o tome šta treba da uradi tokom dana, jer tu je opcija „reminder“ (podsetnik) u mobilnom telefonu, i ova spravica misli umesto njega. U anketi jednog poslovnog sajta u Hrvatskoj učestvovalo je 319 ljudi, 58 odsto njih reklo je da im korišćenje društvenih mreža tokom radnog vremena ne utiče na pad koncentracije, dok je 34 odsto njih reklo da im mreže, telefoni i mejlovi „kradu vreme“ i znatno utiču na tok misli. Upotreba modernih tehnologija promenila je način na koji se koncentrišemo, jer je i naš mozak počeo da razmišlja onlajn. O tome priča i američki pisac Nikolas Kar, koji proučava uticaj tehnologije na ponašanje ljudi: „Čitao sam knjigu, i primetio da dok listam stranice, istovremeno želim da uradim ono što činim dok sam na internetu: proverim poštu, kliknem na neku drugu stranicu, potražim nešto na Guglu... Nisam mogao da se koncentrišem na roman. Moj um je počeo da razmišlja kao kada sam za kompjuterom.“ NEDOUMICE Dr Milan Radovanović, specijalni pedagog, kaže za NIN da kada se rade pet, šest stvari istovremeno – proveravanje mejla, čatovanje, gledanje slika na Fejsbuku, pisanje SMS poruke, ..., dolazi do rasipanja pažnje: „Ona je tada usmerena na više različitih zadataka. Ali, zanimljivo je to da deca postaju polako ‘multitask generacija’, što znači da veoma lako mogu da rade više zadataka istovremeno, i to ne mora da utiče loše na njihovu koncentraciju“- kaže dr Radovanović i dodaje: „Kod starijih ljudi od 40, 50 godina situacija je drugačija. Oni se veoma brzo od svega toga zamaraju, što dovodi do nagomilavanja stresa, te zbog toga ne mogu da održe punu koncentraciju“. Ostaju nedoumice da li se osavremenjivanjem života uz visoku tehnologiju olakšava život, ili pak postaje komplikovaniji? Logično je da ako mobilni često zvoni, može da poremeti tok misli, ali ima leka i za to. Bolja koncentracija neće zafaliti ako se telefon potpuno stiša, i nakon odrađenog posla ili obaveze, jednostavno se provere propušteni pozivi. Sve zavisi od nas, odnosno od toga koliko smo skloni da (ne)mislimo, već da to tehnološka čuda čine umesto nas. Problem je, međutim, u tome što je imperativ vremena da budemo umreženi stvorio refleks da se stalno nešto iščekuje. Zbog toga, kažu psiholozi, čovek ne može da ostane miran. A kad nije miran ne može ni da se koncentriše. Zatočenici virtuelnog sveta Doktor Leri Rouzen sa univerziteta u Kaliforniji kaže da u zavisnosti od toga koliko osoba vremena provodi na Fejsbuku, to može prouzrokovati različite forme asocijalnog ponašanja prvenstveno kod mladih. Naime, preterano konzumiranje Fejsbuka može dovesti do razvoja narcizma, ali i problema sa koncentracijom, spavanjem, depresijom. Deca koja se ne skidaju sa društvenih mreža, teže se koncentrišu na učenje, i neretko zapostavljaju školske obaveze. S druge strane, da ne bude sve tako crno, doktor Rouzen kaže da Fejsbuk ukoliko se racionalno koristi može introventne adolescente lakše socijalizovati.