Reciklirana Srbija

Kada su pre godinu, dve obelodanjene slike mladih Kineza koji za dolar i po dnevno sortiraju svetski hi-tech otpad po kineskim zabitima, ovdašnji skeptici su predviđali da ćemo i mi uskoro postati evropsko hi-tech đubrište, “evropska Azija”, iz koje nikad i nismo izašli.

Da li će najnovija zabrana na uvoz polovne robe, pre svega, bele tehnike, to sprečiti?

Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine podnelo nam je račun po kojem smo za proteklih 11 meseci uvezli 253 564 računara, 253 604 monitora, 34 900 laptopova, 104 500 frižidera, 59 110 zamrzivača, 75 050 veš mašina, 24 430 rashladnih vitrina i 3 283 tone korišćene odeće. I sve to sa 142 dozvole koliko ih je izdato za nepunih godinu dana. Pa su rešili da dozvole ukinu. Ko hoće da se bavi uvozom nek uvozi ganc-novo, a ne starudiju. Automobili su, ovog puta, preskočeni. Valjda nas ne zagađuju toliko?! Pa dozvole na uvoz starih automobila još važe.

Aleksandar Popović, ministar za nauku i zaštitu životne sredine kaže da “Uprava za zaštitu životne sredine ovog Ministarstva nema nikakve ingerencije da zabrani ili spreči uvoz polovnih automobila”. I dodaje da divlje deponije u Srbiji jesu pune polovnih automobila, ali: “Eliminisanjem uvoza svega onoga što se može videti po divljim deponijama, došli bismo u situaciju da zabranimo uvoz gotovo svih artikala. Sve to, dakle, više govori o stanju svesti u vezi sa životnom sredinom. Mi smo tek na početku razvijanja ozbiljnih programa reciklaže.”

A u Poslovnom udruženju proizvođača drumskih vozila SCG kažu da je u prvih 11 meseci 2003. uvezeno 71 300 polovnih vozila, uglavnom starijih od pet godina, a to je 79 000 tona otpada. Od toga, trećina opasnog, koji ne može da se reciklira u Srbiji. A da ne govorimo o gumama sa napuštenih krntija.

U čijem je, onda, interesu ova zabrana?

Uvoznici kažu da u interesu države svakako nije, jer će pogoditi prvo državu koja je zabranu i donela. Jer, najveći kupci polovne računarske opreme su škole, bolnice i sudovi, za koje država nikad nije imala dovoljno novca da im kupi nove kompjutere.

A najnoviji i “najfiniji” hi-tech otpad? Evropska unija godišnje odbaci šest miliona tona ličnih računara, mobilnih telefona, štampača, faks-mašina, fotokopir aparata... Amerikanci godišnje bace sto miliona računara i 135 miliona mobilnih telefona. Podaci dalje kažu da su 50 do 80 odsto hi-tech otpada, SAD poslednjih godina izvozile u Pakistan, Kinu i Indiju, gde se ovaj otpad reciklira. Tako da je potpuno jasno zašto su strane kompanije već godinama unazad zainteresovane da nam izvoze polovne, ali markirane pi-si računare “s poreklom”. To je uspešan način da se oslobode otpada pre no što moraju da ga kao takav registruju. Pa još pre dve decenije su neke banke i naučni instituti kod nas opremljeni korišćenim kompjuterskim sistemima sa Zapada.

Dragoljub Rančić, direktor “ZD Elektornik”, firme koja se bavi servisom ali i uvozom novih i polovnih računara, kaže za NIN da je “uredba tek delimično na mestu”: “Tačno je da samorazlaganje tog tzv. otpada traje dosta dugo, međutim, to su izuzetno dobri, uglavnom brend računari i mnogo su kvalitetniji od računara i komponenti koji se uvoze kao novi. Svi ti polovni računari bar deset godina neće otići na smetlište, u kontejnere. A postoji gomila novih komponenti i kompjutera koji su izuzetno lošeg kvaliteta i štetniji su od polovnih. Bar 50 posto te robe izdrži garantni rok od godinu dana, posle toga jedno po jedno crkava. Zato treba voditi računa o minimumu kvaliteta novih računara. Ali i o platežnoj moći u ovoj zemlji jer su ti novi računari nekoliko puta skuplji od polovnih.”

Rančić još kaže da se ova zabrana precizno odnosi na dozvole za uvoz polovne tehnike a ne na sam uvoz, pa su neki uvoznici “imali informaciju o zabrani” na vreme i nabavili dozvole na vreme. I robu.

Elem, u Crnoj Gori ovakva zabrana ne postoji. Da li može da se dogodi da korišćene elektronska i električna tehnika, tzv. e-otpad pristignu u Srbiju preko Crne Gore?

“Nama se baš to dogodilo”, kaže dr Anđelka Mihajlov, profesor na predmetu Upravljanje otpadom i bivši ministar za zaštitu životne sredine. “Kada je moje ministarstvo za zaštitu životne sredine zabranilo uvoz određenih polovnih guma, budući da Crna Gora nije imala takvu zabranu, sve je išlo preko granice Crna Gora - Srbija”, kaže za NIN dr Mihajlov, iznenađena zašto su “po ovoj zabrani stari frižideri značajniji od starih automobila”. Bivša ministarka pozdravlja odluku ali sumnja da će ona moći da bude realizovana, što zbog polovnih automobila koji njome nisu obuhvaćeni što zbog Crne Gore s kojom nismo u zakonskom saglasju.

A ministar Popović kaže da na osnovu Bazelske konvencije Crna Gora od početka 2004. godine sprovodi čak i striktniju kontrolu uvoza nekih vrsta polovne robe, nego što to čini Srbija: “Tako da nema nikakve opasnosti da preko Crne Gore Srbija postane evropski centar za odlaganje ovakve vrste otpada.”

U EI Niš su napokon zadovoljni, nema više nelojalne konkurencije. Mada, uvoznici još pitaju kakva je razlika u tome što će nas zatrpavati EI Niš umesto “Samsunga”, kad nama svakako nedostaju kapaciteti za recikliranje otpada bele tehnike. A imamo ga ne samo po divljim deponijama, pored puteva i reka nadomak gradova, nego i u šupama, podrumima, tavanima. Uvozom “polovnjaka” na putu smo da postanemo smetlište evropske tehnike, izjavio je ovih dana profesor dr Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine.

I koja je stvarna opasnost od hi-tech otpada?

Kažu da kompjuterski ekrani već posle pet godina prelaze granicu dozvoljene radioaktivnosti i mogu slobodno da se bace. Propisi EU zahtevaju njihovo recikliranje, a mi uslova za tako nešto nemamo.

Elektronski otpad sadrži sastojke koji su veoma opasni po zdravlje ljudi. To su berilijum, fosfor, hrom, kadmijum, olovo, živa. I oni mogu da izazovu jake alergije, oštećenja mozga, rak pluća, teška oštećenja kože. Vaš pi-si nikad ne umire. On je mala toksična bomba kad mu prođe vek trajanja, i ukoliko se deponovanje i recikliranje ne obave na pravi način, ove hemikalije preko zemlje, vode i vazduha ulaze u lanac ishrane. Tako da nije retkost kada kojegde po svetu u tkivu tune i sabljarke pronađu visoku koncentraciju žive.

To vam je od kompjutera.