Tragovi postanka sveta

Godinama se krio u šumi prepunoj čestica, ali lov na njega se privodi kraju. Higsov bozon je predugo bio neuhvatljiv, neka vrsta mita među naučnicima, ali upornost naučnika u CERN-u izgleda da je urodila plodom. „Božja čestica“ je najzad uhvaćena. Ili možda nije? Tek temeljnom proverom rezultata eksperimenta moći će da se kaže da li je potraga za „fizičarskim svetim gralom“ konačno završena. Ukoliko Higsov bozon zaista postoji, postojanje mase će biti najzad objašnjeno, a škotski fizičar Piter Higs bi trebalo da dobije Nobelovu nagradu. Ključ Za sada postoji samo jedno veliko „ali“, jer niko nije u potpunosti potvrdio da je „božja čestica“ pronađena. O tome najbolje govore fizičari koji su tokom predstavljanja podataka rekli da u ovoj fazi ne mogu da daju konačne rezultate. Ali to teško da znači da nema ništa da se kaže o ovom otkriću. CERN je dom Velikog hadronskog kolajdera, najmoćnijeg akceleratora čestica, koji šalje subatomske protone u različitim pravcima kroz 27 kilometara dug ovalni tunel, da bi se na kraju pri brzini nešto manjoj od brzine svetlosti sudarili. Udar je dovoljno snažan da pretvori čestice u malene vatrene lopte čiste energije i na taj način stvara uslove kao u prvim momentima Velikog praska. Tada, kao i u ranom univerzumu, energija se ponovo vraća u stanje čestica. Među njima bi mogao da bude i nedostižni Higsov bozon. Tome se fizičari nadaju mnogo pre nego što je Veliki hadronski kolajder uopšte napravljen. Dobre vesti su da novi nagoveštaji o postojanju Higsovog bozona dolaze ne iz jednog, nego iz dva potpuno različita detektora u Velikom hadronskom kolajderu: ATLAS i CMS. Oba rade na potpuno različite načine, kao neka vrsta zajedničkog upoređivača. Oba detektora su primetila dokaze o postojanju Higsovog bozona, što je velika vest. Međutim, manje dobra vest je da se na skali koja meri nivo sigurnosti u otkriću, božja čestica nalazi na nivou od samo tri sigma. Onima koji nisu fizičari ovaj podatak ne znači ama baš ništa. Ipak da bi pojasnili, da bi se neko otkriće smatralo 100 odsto sigurnim, potrebno je da ima nivo pet sigma. Dragan Popović iz Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu, koji je uključen u projekat ATLAS, smatra da je još uvek rano da se govori o postojanju Higsovog bozona, iako najnoviji rezultati pokazuju da su šanse da on bude pronađen povećane. „Rezultati koji su saopšteni poslednjih dana pokazuju da su sve veće šanse da ta čestica bude pronađena. Mislim da nam treba još godinu do dve dana čekanja, traženja i ponavljanja procesa u kojima se ona može naći“, kaže Popović. Oprezna u izjavi bila je i Fabjola Čanoti, portparolka tima ATLAS, koja objašnjava kako naučnicima predstoji još puno provera pre konačne potvrde da Higsov bozon zaista postoji. „Da bi potvrdili postojanje Higsovog bozona potrebno nam je četiri puta više podataka nego što ih sada imamo“. Hadronski sudarač, koji je projektovan da radi na određenom energetskom nivou sa kog mogu da se pronađu Higsove čestice, još nije postigao taj nivo. Karika „Trenutno radimo na pola energije koja je projektovana. Higs se još uvek ne može naći, jer smo mi u energijama ispod njega, ali neke naznake postoje. Stvari idu u dobrom pravcu“, kaže Popović. Dobijanje tolikog broja podataka je mukotrpan i dug posao, tako da će Velikom hadronskom kolajderu biti potrebno još godinu dana rada kako bi naučnici najzad mogli sa sigurnošću da otkriju da su pronašli Božju česticu. Ili da možda nisu. Mnogo je onih koji misle da ukoliko lov na Higsa ne pokaže nikakve rezultate, to će biti veliko razočaranje za fizičare. Ali ne mora da bude baš tako. Pronalazak Higsovog bozona bio bi ključ koji nedostaje u takozvanom standardnom modelu fizike čestica. Karika koja nedostaje u teoriji o postanku sveta najzad će biti objašnjena. Priznanje srpskoj nauci Srbija je prošle nedelje postala pridružena članica najveće naučne ustanove na svetu, centra za nuklearna istraživanja (CERN) u čijem je osnivanju pod imenom FNRJ učestvovala. Srpski naučnici članovi su ekipa koje učestvuju u pronalaženju Higsovog bozona. Fizičari iz Srbije u CERN-u su angažovani na dva projekta, na projektu ATLAS - jednom od četiri detektora koji ima zadatak da obavlja merenja u trenutku sudara čestica i na projektu CMS, koji ima iste naučne ciljeve kao i ATLAS, ali ima drugačiji dizajn i tehnička rešenja za detektorske komponente. Učešće Srbije u eksperimentu koji će dokazati kako su sve stvari u univerzumu dobile masu, od velikog je značaja za srpsku nauku, posebno za fiziku, jer je stavlja u ravnopravan položaj sa velikim svetskim silama.