Manja lopta veći uspeh

Godišnji izveštaj Sportskog saveza Srbije o učinku srpskih sportista u 2011. deluje impresivno: u 42. sporta srpski sportisti osvojili su tokom odlazeće godine okruglo 500 medalja! Zvuči fantastično čak i kad se raščlani: 122 medalje na svetskim prvenstvima, 128 na evropskim i 250 na balkanijadama. Ako nekada veoma popularne balkanijade, bez potcenjivanja, prihvatimo kao regionalno takmičenje, ostaje druga polovina sportskog blaga ali ni ta cifra od 250 nije sasvim realna jer su uračunate medalje sa specijalne olimpijade (15), u malo poznatom borilačkom sportu savete (27), nešto priznatijem kik boksu (16), paraolimpijskim igrama (10), sve do ronilaca koji su sa Svetskog prvenstva održanog na Tenerifima doneli zlatnu medalju i svetski rekord... U sportski razvijenim zemljama najviše su na ceni takozvani bazični sportovi, odnosno atletika, plivanje i gimnastika. Pošto smo mi u mnogo čemu izuzetak, kod nas su u prvom planu igre sa loptom i lopticom, bilo za kolektivne bilo za individualne sportove. Lopte i loptice su nam u 2011. donele mnogo radosti, ali i podosta razočaranja a opšta karakteristika je - što veća lopta to manji uspeh i obrnuto: što manja lopta to uspeh veći. Ona teniska nije najmanja ali nam je, kao i u 2010, donela najviše radosti. Zahvaljujući Novaku Đokoviću Srbija je prvi put u istoriji ovog u svetu veoma popularnog sporta dobila svetskog igrača br. 1. Pobedio je na tri gren slem turnira i još niz turnira svih kategorija, Janko Tipsarević je osvojio svoja dva prva ATP turnira i završio godinu na 9. mestu ATP liste što mu je omogućilo da sa pozicije prve rezerve uskoči na završni Masters turnir u Londonu. Viktor Troicki je godinu završio na 21. mestu a Nenad Zimonjić je u dublu četvrti a sa novim partnerom Mikaelom LJodrom osvojio je nekoliko turnira. U ženskoj konkurenciji nije bilo pojedinačnih trijumfa, ali su Jelena Jovanović (14), Ana Ivanović (22) i Bojana Jovanovski (65) i dalje u svetskoj eliti. Nije odbranjen Dejvis kup jer su Argentinci, pre svega zbog umora i povrede Novaka Đokovića samo nekoliko dana posle trijumfa na prvenstvu SAD u NJujorku, u polufinalu pobedili u Beogradu, ali 2012. donosi novu šansu a start je u februaru u Nišu protiv Švedske. Devojke su ostale u Svetskoj grupi Kupi federacija posle fantastične pobede u Bratislavi. Posle mnogo godina i ona najmanja loptica, stonoteniska, donela je medalje. Aleksandar Karakašević je u Poljskoj bio treći u singlu a drugi u mešovitom paru i treći u muškom dublu. Najveće radosti donele su nam lopte „srednje veličine“: odbojkaška i vaterpolo. Odbojkaši i odbojkašice su evropski prvaci što je u istoriji uspelo samo još Sovjetskom Savezu. Trijumfi u Beču i Beogradu bili su vrhunac dugogodišnjeg planskog i pametnog rada u Odbojkaškom savezu. Devojke su još jednom pobedile u Evropskoj ligi i stigle do bronze na Gran priju u Makau a koliko se dobro radi u ovom sportu pokazuju zlatne medalje kadeta i juniora na svetskim i evropskim prvenstvima. Odbojka nam je u 2011. donela tri medalje sa svetskih i pet sa evropskih prvenstava, plus osam sa balkanskih takmičenja. Vaterpolisti su vicešampioni sveta i pobednici Svetske lige što im je donelo plasman na Olimpijadu, a igrači Partizana su prvaci Evrope i pobednici Super kupa. Na svetskom šampionatu igrača do 20 godina osvojena je zlatna medalja. Rukometaši nisu imali velika takmičenja, ali će već u januaru imati veliku šansu na Evropskom prvenstvu koje se igra u Srbiji. Ulazak rukometaša Partizana u Ligu šampiona, iako bez zapaženih rezultata, može biti dobar signal. Dolazimo do najvećih lopti sa kojima su oni koji ih koriste najviše razočarali. Košarkaši su bili sedmi na EP u Litvaniji ali više od sedmog mesta boli ispadanje sa olimpijskog turnira u Londonu. Da su bar bili šesti išli bi na kvalifikacioni turnir i produžili nadu. Posle srebra na EP 2009. u Poljskoj i polufinala na SP u Turskoj 2010, očekivao se nastavak serije dobrih rezultata ali napravljen je korak nazad. Devojke se nisu ni plasirale na Evropsko prvenstvo a tačku na neuspešnu košarkašku godinu stavili su košarkaši Partizana ispadanjem iz „Top 16“ Evrolige što im se desilo prvi put u poslednjih šest godina. Poslednja šansa propuštena je protiv Armanija u Beogradu, ali bilo ih je i ranije, posebno protiv Šarloa. Nije smak sveta, ali asocira na onu kletvu „Dabogda imao pa nemao... „Boli kad izgubiš nešto na šta si navikao. Uteha su solidni rezultati u juniorskoj konkurenciji: juniori su bili drugi na Svetskom prvenstvu u Letoniji, i drugi na Evropskom u Poljskoj. Najviše su razočarali fudbaleri. Trend pada posle kraha u Južnoj Africi na Svetskom prvenstvu 2010. „zaokružen“ je neuspehom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, smenama selektora (Antić-Petrović - v.d. Ćurčić), komercijalnom bruka-turnejom po Latinskoj Americi, tužbama, žalbama, prepucavanjima preko novina a letos su svoj „doprinos“ dali Partizan i Crvena zvezda ispadanjem od timova koji su daleko od evropske reputacije. Kadeti su na EP u našoj zemlji imali zadatak da budu bar šesti. od osam učesnika i odu na svetsko prvenstvo, ali ni to nisu uspeli iako su imali jednog Lazara Markovića, supertalentovanog fudbalera Partizana koji se sa 17 godina ove jeseni afirmisao u prvom timu „crno-belih“ i to je jedna od retkih svetlih tačaka fudbalske godine. Solidni su, četvrti, bili i juniori na EP u Rumuniji. „Puk’o fudbal“ , što bi rekao narod. Veliki plus je otvaranje „Kuće fudbala“ u Staroj Pazovi, ali u FSS ne smeju sami sebi da kače medalje oko vrata i ordenje na prsa i kriju se iza tog lepog zdanja jer su izgradnju pomogli UEFA i FIFA, kao što je učinjeno u drugim zemljama. Uzgred, mi smo među poslednjima izgradili nacionalni fudbalski centar ali je konačno tu i služiće i drugim sportovima. Dobra je i vest da se renoviraju stadioni širom Srbije. Uslovi će biti bolji, ali da li će nam fudbal biti bolji? Na sreću, ima sporta i bez lopte i možda najviše treba da nas raduje evidentni napredak u već pomenutim bazičnim sportovima, pre svega atletici i plivanju. Nije bilo medalja na svetskim i evropskim prvenstvima u seniorskoj konkurenciji ali jeste u juniorskoj, takođe i dobrih plasmana i rekorda. Mihael Dudaš je šesti desetobojac sveta sa novim državnim rekordom i ako neki atletičar u perspektivi može Srbiji da donese medalju onda je to Dudaš. Dragana Tomašević je u bacanju diska bila sedma na SP a Asmir Kolašinac 11. u bacanju kugle. Ivana Španović je sa 6,74 bila druga u skoku udalj na EP za juniore u Ostravi, Emir Bekrić treći na 400 m prepone sa novim državnim rekordom (49,61) a desetobojac Dudaš bio je takođe treći. Amela Terzić je na Evropskom prvenstvu u krosu u Velenju bila treća a prethodno je na juniorskom EP bila prva na 1.500 i 3.000 metara. Gomila medalja sa balkanskih prvenstava svedoči da se u „kraljici sportova“ dobro radi. Plivači su obradovali na Svetskom kupu u Moskvi: Stefan Čorak je bio prvi na 1.500 metara, Vladimir Stjepanović na 100 slobodno a Milorad Čavić treći na 100 delfin. Stjepanović je evropski prvak za juniore na 100 slobodno i 100 delfin. Čavić se posle operacije leđa definitivno vratio i koncentrisao na olimpijsku 2012. godinu. Školski sport je obuhvatio 320 osnovnih i 200 srednjih škola sa oko 200.000 učesnika od kojih se mnogi već aktivno bave nekim sportom u klubu ili će tek postati registrovani mladi sportisti. Imamo bazu, imamo talente, imamo i trenere, ni uslovi nisu tako loši a rezultati su nam, sve u svemu, odlični. Kad bi Srbiji u svemu išlo kao u sportu, gde bi joj bio kraj... Strelci i veslači Oduševili su veslači i strelci, veliki aduti za Olimpijadu u Londonu. Andrija Zlatić je na EP u Kovilovu osvojio zlato iz pištolja a Tašana Bogatinovski bronzu sa malokalibarskom puškom. Zlatić je bio drugi u Evropi u vazdušnom pištolju, ekipa Srbije treća dok su devojke bile još uspešnije, osvojivši zlatnu medalju. Na Svetskom kupu u Šangaju Zlatić je bio prvi, Nemanja Miroslavljev drugi u trostavu a Ivana Maksimović treća u gađanju iz vazdušne puške. Andrija Zlatić je osvojio i Kristalni globus na Svetskom kupu u Vroclavu a niz medalja osvojen na takmičenjima za Svetski kup u Fort Beningu (SAD) i Minhenu. I veslači su bili sjajni. Dubl-skul Marjanović-Bogićević bio je drugi na EP, ženski dubl Obradović-Filipović takođe drugi, dvojac bez kormilara Popović-Stojić treći, isto kao i četverac za lake veslače Nešić, Stanojević, Babović, Tomić. Četverac sa kormilarom Savić, Jovanović, Lucić, Đorđević, Jošić bio je prvi sa svetskim rekordom na šampionatu sveta do 23 godine u Amsterdamu a juniori Matović i Simović bili su drugi na juniorskom prvenstvu Evrope.