19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Jedna trećina od oko dva miliona dece, koliko živi u Srbiji, siromašna je. Prema istraživanju koje su u osam opština Srbije (Bujanovac, Krupanj, Šid, Vlasotince, Bela Palanka, Ražanj, Sjenica i Barajevo) obavili UNICEF, Kanadska asocijacija za međunarodni razvoj i šest nevladinih organizacija, siromaštvom su najviše pogođena deca uzrasta od 7 do 14 godina (čine 13 odsto populacije) i deca uzrasta od 15 do 18 godina (11 odsto populacije). Najsiromašnija su deca nezaposlenih roditelja, deca izbeglica i romska deca. Siromašna deca potiču iz mnogoljudnijih (4,9 člana prema proseku Srbije od manje od tri člana) i porodica sa nižim obrazovanjem, od kojih samo 16,1 odsto ima redovna mesečna primanja. Deca iz siromašnih porodica slabije su obuhvaćena osnovnoškolskim obrazovanjem nego deca u ukupnoj populaciji, pa u Barajevu čak 22 odsto ispitivane dece ne pohađa školu, a u Ražnju 17 odsto. Čak 32 odsto anketiranih domaćinstava tvrdi da ne kupuje odeću i obuću, 70 odsto ne kupuje kućne aparate, a 71 odsto nema dovoljno novca da deci kupi neku igračku.Anketom je obuhvaćeno 677 domaćinstava sa 3 268 članova uglavnom tri nacionalnosti. Opštine za anketiranje birane su po kriterijumu nerazvijenosti (Ražanj, Krupanj, Sjenica, Vlasotince), visokog procenta romske populacije (Bela Palanka), izbeglica (Šid, Barajevo) ili raseljenih lica (Bujanovac). U Ražnju, Krupnju i Barajevu uglavnom je obuhvaćeno stanovništvo srpske nacionalnosti, u Sjenici muslimanske (bošnjačke), Romi su obuhvaćeni u opštinama Vlasotince, Bujanovac, Barajevo i Bela Palanka, albansko stanovništvo u Bujanovcu, hrvatsko u Šidu.
Autori istraživanja su zaključili da bi borba protiv siromaštva dece trebalo da bude prioritetni zadatak svih srpskih vlada u narednih 15 do 20 godina, a u anketi su svoja rešenja za problem sopstvenog siromaštva dala i sama deca: “Da mama i tata odu u Italiju”(Krupanj), “Da mi neko kaže radi i ja ću da radim”, a i spiskove svojih želja: “ Da imam kuću u Beogradu”, “Patike bez marke” ili “Bicikla je moja želja.”
Autori istraživanja su zaključili da bi borba protiv siromaštva dece trebalo da bude prioritetni zadatak svih srpskih vlada u narednih 15 do 20 godina, a u anketi su svoja rešenja za problem sopstvenog siromaštva dala i sama deca: “Da mama i tata odu u Italiju”(Krupanj), “Da mi neko kaže radi i ja ću da radim”, a i spiskove svojih želja: “ Da imam kuću u Beogradu”, “Patike bez marke” ili “Bicikla je moja želja.”
