Srećna nova - recesija

Jedina želja mi je da ne ostanem bez posla. Ništa više. Ne očekujem ni veću platu, ni bolje radno mesto, a o trinaestoj plati i ne razmišljam“, kaže Nataša Marjanović, tridesetjednogodišnja vaspitačica u jednom privatnom vrtiću u Beogradu. Ona i njen suprug mesečno prihoduju oko 60.000 dinara, od čega najmanje polovinu troše na plaćanje vrtića za dete, računa za struju, vodu, grejanje... Hrana, kaže, svako malo poskupljuje, pa će, ubeđena je, i naredne godine biti tako. „Može guverner da govori koliko hoće da će inflacija padati u 2012, ali ja znam da za određeni iznos svakog meseca mogu kupiti manje. I to je moja statistika“, kaže Nataša. Na moru nije bila poslednje tri godine. Suprug joj je pre godinu i po dana ostao bez posla, tako da na odmor nisu ni pomišljali. Ne razmišljaju ni sada. Izgleda mi kao da su ta vremena zauvek prošla, kaže naša sagovornica, svesna da će se na bolja vremena još dugo čekati. I u pravu je. „Zlu se nadaj, dobra biti neće“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubomir Madžar oslanjajući se na prognoze koje stižu od članova Fiskalnog saveta. Srbiji će, precizira, u 2012. biti potrebno pet milijardi evra za finansiranje obaveza, deficita u državnoj kasi i za otplatu starih dugova, te bi već u prvoj polovini naredne godine mogla naići na problem kako taj novac pribaviti. Obaveze se samo gomilaju, kapitala je sve manje, a i sve je skuplji. DUGOVI Dužnička kriza nam ne gine već u 2012. ukoliko investitori odluče da u srpske obveznice nije pametno ulagati. Javni dug je već probio zakonski maksimum od 45 odsto vrednosti BDP-a, a nevolja je što će i dalje rasti, pa Fiskalni savet upozorava Vladu da hitno mora pripremiti mere koje će dug vratiti u planirane okvire. Ni sa deficitom budžeta nije ništa veselije. Ekonomisti su ubeđeni da su prihodi precenjeni i da će i pri planiranom rastu BDP-a od 1,5 odsto u državnoj kasi zafaliti najmanje dodatnih 17 milijardi dinara. Uz već projektovani manjak od 140 milijardi dinara. Ukoliko pak ekonomskog rasta ne bude, što je mnogo izglednije, jer se ne treba nadati ni rastu izvoza, ni investicijama, Vlada će se suočiti sa manjkom većim za 35 milijardi dinara od planiranog. A onda? U godini izbora, kada je jednako nepopularno i zamrzavati plate i penzije ili povećavati PDV, što je premijer Cvetković već isključio kao opciju, jedino što ostaje je dodatno povećanje deficita. Veći deficit, pak, vodi većem zaduživanju koje će se, po još nepovoljnijim uslovima, dakle po višim kamatnim stopama, nastaviti i u 2012. I tako dok Srbija ne postane „nova Grčka“. Dobrih vesti nema ni iz Evrope. Naprotiv. Sumorne prognoze i mračne dane najavljuje Kristin Lagard, šefica MMF-a, krah Kine predviđa američki nobelovac Pol Krugman, neminovan raspad evrozone prognozira grupa ekonomista sa američkog Instituta za privredu... Ispade da je najveći optimista među njima Nurijel Rubini, profesor Univerziteta u NJujorku, koji je prorekao krizu još 2006. kada su svi verovali u neuništivost ekonomskog poretka. On u 2012. očekuje recesiju u Evropi, slab rast u SAD, i znatno sporije napredovanje Kine i drugih zemalja u razvoju. Drugim rečima, svi su izgledi da će se i svet, a i Srbija, 2011. sećati kao dobre godine. „Ekonomski rast u 2010. se temeljio na rastu izvoza, a u 2011. na rastu investicija, dok se u 2012. ne možemo nadati ni jednom ni drugom. Privreda u EU usporava, a zemlje sa kojima smo tesno povezani su u recesiji“, kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. KRAH Privrednici, redom, očekuju tešku 2012. koju mnogi od njih neće moći da prežive, ali i kritikuju državu zbog budžeta koji je ponovo podređen potrošnji preglomaznog javnog sektora i nereformisanog zdravstva, školstva, javnih preduzeća... Očekuju još veći rast nelikvidnosti, jer država i dalje kasni u plaćanju svojih obaveza. Jedan od retkih privrednika koji će se složiti da država mora plaćati na vreme, ali ne podržava stalne pritiske privrede na monetarnu i fiskalnu vlast je Bojan Radun, vlasnik kompanije Nektar, koja je u godini na izmaku kupila čuveni slovenački Fruktal. Radun u razgovoru za NIN kaže da država ne treba da pomaže privredu, osim da stvari ambijent i uslove koji su jednaki za sve. „I pojedini privrednici moraju shvatiti da su se vremena promenila. Ne mogu se ponašati kao pre krize, a očekivati od države i banaka da im pomognu. Banke imaju novca i vape za dobrim klijentima, ali neće kredit plasirati privredniku čije preduzeće propada ali zato on i dalje ima pet automobila i jahtu“, kategoričan je Radun. Za banke je, čini se, skoro svaki klijent takav. Ili ima neozbiljan odnos prema poslu ili već toliko grca u dugovima da su vrata banaka za njega davno već zatvorena. Iako u Narodnoj banci očekuju umereni rast kredita, a guverner Šoškić najavljuje i pad kamata, bankari nisu optimisti. Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže za NIN da će visina kamata zavisiti od okolnosti u inostranstvu. Pri tome, objašnjava, nije isključeno da u Evropi dođe do pritiska na inflaciju, što će kamate pogurati naviše. „Uspeh će biti ukoliko bankarski sektor zadrži kreditnu aktivnost iz ove godine. Bankama će biti potreban novac za dokapitalizaciju, a njega je sve manje i sve je skuplji“, ističe Pitić. Drugim rečima, malo je verovatno da će kamate u 2012. padati, a još manje da će banke biti izdašne u kreditiranju posrnule privrede. Pre će biti da će ulagati u državne zapise i obveznice, ako i za to budu zainteresovane, s obzirom na mračne prognoze koje stižu iz Fiskalnog saveta i sve veći problem države da vraća ono što je ranije pozajmila. Naposletku, kao čestitku za novu 2012. vlast građanima ostavlja da plate najveći ceh. Ako nema privrednog rasta, investicija, ni izvoza, onda to znači da nema ni novih radnih mesta, ni većih plata. Naprotiv. U ekonomiji u kojoj se broj radnika sve brže približava broju penzionera, slede desetine hiljada novih otkaza i dalji pad životnog standarda stanovništva. Nije li onda i tako skromna želja Nataše Marjanović da u 2012. ne ostane bez posla velika kao grad? Pre i posle izbora Ako i izbegne dužničku krizu tokom naredne godine, Srbiju očekuje oštro i bolno smanjenje potrošnje u narednih pet godina. U suprotnom nas niko neće spasiti grčkog scenarija. Zbog toga, Goran Pitić smatra da bi 2012. trebalo podeliti na dva dela, pre parlamentarnih izbora i posle njih. I dok ćemo prvi, predizborni deo kako tako preživeti, možda ne svi, ali najveći deo, u mesecima i godinama nakon izbora Srbija bi morala izgledati potpuno drugačije, upozorava Pitić. „Ova vlada nije uspela da nađe ideološku platformu za sprovođenje neophodnih reformi, ali nova bi to morala da uradi. Ključni period za Srbiju nastupa nakon narednih izbora, kada će nova vlada morati da od Srbije napravi modernu tržišnu privredu i državu. Da reši problem korupcije, da pronađe partnere za preostala javna preduzeća, da reformiše obrazovni i zdravstveni sistem... I najvažnije od svega je da stručnog i obrazovanog pojedinca stavi u fokus, jer jedino tako imamo šansu da ne proćerdamo i narednu deceniju“, zaključuje Pitić.