Obamin iranski adut

Predizborna trka već je počela, iako se još uvek ne zna ko će Baraku Obami biti republikanski protivkandidat na izborima u novembru. Ipak, prilično je jasno oko kojih tema će se lomiti glasači, pa Obamin tim nastoji da podseti birače na ono što im je aktuelni predsednik pružio do sada. Borba protiv terorizma, koja je celu jednu deceniju držala Ameriku pod stalnom tenzijom, simbolično je okončana ubistvom Bina Ladena u maju prošle godine, a nekoliko meseci kasnije, u septembru, ubijen je i Anvar al-Avlaki, radikalni muslimanski sveštenik, koji je smatran još opasnijim po američku bezbednost. U ovu godinu Amerika je ušla bez vojnika u Iraku, očekuje se da će se tokom godine povući i iz Avganistana, a izgleda da će, uz opšte mere štednje, doći i do povlačenja sa Kosova i napuštanja baze Bondstil. Istina, Irak koji Amerikanci ostavljaju za sobom, daleko je od stabilne države, naprotiv; u Avganistanu prozapadna vlada u Kabulu nema previše uticaja i veći deo zemlje je van njene kontrole; dok se kosovski Albanci ozbiljno brinu zbog povlačenja sa Kosova, nadajući se da će američku ulogu makar preuzeti Turska. Većina Amerikanaca podržava svog predsednika i njegove poteze na planu nacionalne bezbednosti, gotovo devedeset odsto podržalo je obračun sa Bin Ladenom, ali to je bio i jedini trenutak kada je Obamin rejting dospeo na 51 odsto podrške. Ali spoljna politika nije dovoljna da bi se dobili sledeći izbori. Američki predsednik zato nije propustio da, u svom novogodišnjem obraćanju naciji, iznese nade da će godina koja dolazi doneti jačanje ekonomije i otvaranje novih radnih mesta i da podseti da su u to ime, baš pred Božić, produžene poreske olakšice i naknade za nezaposlene. U svoj uspeh ubraja i novi zakon o zdravstvenom osiguranju, kao i to što zemlja još uvek odoleva drugom udaru recesije. Najavio je i da neće odustati od ideje da se smanje porezi na zarade, a poveća oporezivanje Amerikanaca koji zarađuju više od milion dolara godišnje. Istraživanja ipak pokazuju da samo jedna trećina veruje da je ekonomija vođena na pravi način. Nezaposlenost je i dalje visoka, a sumnja građana u ekonomski oporavak i neizvesnost sa kojom se suočavaju, odrediće raspoloženje birača i na jesen, kada budu zaokruživali svog kandidata. Podrška Obami za sada se kreće između 40 i 45 odsto, a to nije dovoljno za još jednu izbornu pobedu. Istovremeno, republikanci, dok vode međusobnu borbu na stranačkim izborima za Obaminog protivkandidata, ne propuštaju da podsete na zamerke koje imaju i na njegove poteze na spoljnopolitičkom planu. „Ako ponovo izaberemo Obamu, Iran će imati nuklearno oružje”, poručio je Mit Romni. Ostali kandidati možda nisu bili toliko oštri, ali su se složili da je Obamina politika prema Iranu nedovoljno čvrsta. Iran je trenutno najosetljivija tačka američke spoljne politike, u novu godinu dve države ušle su uz najnoviji konflikt oko moreuza Hormuz, Iran preti da će ga zatvoriti ako im bude onemogućen izvoz nafte, a ukoliko bi to učinio presekao bi put zalivske nafte do Amerike. Kako stvari sada stoje, nije isključeno da tokom ove godine Obama preduhitri svoje potencijalne protivkandidate i krene u novi rat.