Tragovi

A i da padne, prestono, pa čak i da se neki tragovi ukažu, slabo bismo se ovajdili. Ne bi tu bilo štofa za raspucavanje naslova. Jer šta bi nam ove nedelje tragovi otkrili? Da su se glavne zverke pritajile, pa merkaju prilike, i da su se čauši rastrčali, pa merkaju saveznike. Kad smo kod čauša, ove su nedelje svi na okupu. Onima što su stalno uz skut pridružili su se oni globalno rasejani, a o našem trošku. Sabrala državica ambasadore da overe i provere zakletvu. Sad kad su dobili uputstva i kad su se podsetili ukusa domaće sarme, ihaj, vetar u jedra, mogli bismo da im pratimo tragove po prestonim brdima. Da ima snega, kao što ga nema. Nećkaju se globalne prilike, ko srpski snegovi, pa kad mećava stigne do nas neće više biti šta da se otkriva, biće samo spasavaj se ko može. Ta lavina neće preteći završne račune, a do tada treba onoliko novina naštampati. Zato sami proizvodimo tragove. Dragan Jovović osvojio Antarktik po snežnoj mećavi na minus 60 stepeni. Čitav dan mu trebalo da pređe poslednjih devet kilometara i postane prvi Srbin koji se probio kroz smetove do Južnog pola. Toliko dugo su se kroz smetove ove nedelje probijali i vatrogasci iz Vlasotinca, ali uspeli su i oni, Ivanu Filipoviću su spasli život. Dragan javio familiji u Kragujevcu da nema nameru odmah da se vraća kući, da će ostati na Antarktiku neko vreme. Razumljivo. Čovek je privatni preduzetnik, nije mu lako s ovim srpskim snegovim