Neurozona

Raspad evrozone je neizbežan: jaz između evropskog severa i juga postaje nepremostiv. Novu monetarnu uniju može da sačinjava samo mala grupa severnijih država. Na pomolu je neurozona. Tu dijagnozu dao je Fric Bolkenštajn, bivši komesar EU, nakon odluke američke kreditne agencije Standard end Purs da snizi rejting Francuske i još osam članica evrozone. Slično misle i evropski analitičari. Govori se o uzdrmanim temeljima Evrope, urušavanju evra, o krizi istorijskih razmera… Nešto blažu procenu daje za NIN Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, koji tvrdi da je neminovna korekcija evrozone, „ma koliko se insistiralo na sadašnjem stanju“. Zemljotres na evropskoj sceni izazvan je prošlog petka, snižavanjem kreditnog rejtinga devet od 17 zemalja evrozone, uključujući Francusku, Italiju, Austriju i Španiju. Najviši rejting AAA zadržali su, između ostalog, Nemačka, Finska, Luksemburg i Holandija, s tim što Nemačka ima „stabilnu“, a ostale zemlje „negativnu“ prognozu i mogućnost smanjenja rejtinga. Drugoj najjačoj ekonomiji EU, Francuskoj, rejting je smanjen za jedan stepen, na AA+ sa „negativnom“ prognozom, što znači da se ne isključuje njeno dalje snižavanje. Slično je prošla i Austrija, s tim što je za nju prognoza „stabilna“. Za po jedan stepen snižen je i kreditni „ugled“ Malte, Slovačke i Slovenije, dok su Italija, Portugal, Španija i Kipar izgubili po dva stepena. ĐUBRE Standard end Purs je rejting Portugalije i Kipra oborio na bezvredan („džank“) nivo BB, sa „negativnom“ prognozom, što je identično rejtingu Crne Gore i ispod trenutnog rejtinga Srbije i Makedonije (BB „stabilan“). Španiji je oboren rejting sa AA na A sa „negativnom“ prognozom, a Italiju i Irsku investitori gledaju kroz „dioptriju“ BBB+ sa „negativnom“ prognozom. Posledice su usledile gotovo trenutno. Prva je, sasvim očekivano, bio pad evra, čija je vrednost prošlog vikenda pala na najniži nivo u poslednjih 17 meseci, na 1,267 dolara za evro. I najslabija karika u evropskom lancu, Grčka, u istom danu osetila je posledice. U Atini su odmah prekinuti pregovori između grčke vlade i njenih međunarodnih poverilaca, bez izgleda da se uskoro nastave. MMF, EU i Evropska centralna banka insistiraju na dogovoru Grčke sa poveriocima da bi joj odobrili sledeću tranšu finansijske pomoći. Bez toga, Atina već 20. marta neće imati odakle da namiri 14,4 milijarde evra pristižućih dužničkih obaveza. „Snižavanje rejtinga nekih zemalja evrozone ipak je bilo očekivano, ono je i najavljivano krajem 2011. To dokazuje da se do rešenja za evrozonu neće doći tako glatko kako to evropski političari pokušavaju da predstave. Verujem da će se stvari dodatno zaoštriti na proleće, kada dospevaju na naplatu tranše dugova, pre svega u Grčkoj i Italiji. Proleće će biti test odlučnosti evropskih lidera i realnih izgleda da se efikasnije izbore sa krizom“, tvrdi Nikolić, napominjući da su zimus donete mere na nivou EU maglovite, bez jasnih sankcija i sa krajnje neizvesnim ishodom. Naš sagovornik očekuje da će dalje posledice biti teže i skuplje dalje zaduživanje tih zemalja, što će povećati troškove finansiranja javnog duga i otežati njegovu otplatu. „Kriza se širi, eskalira i ima mnogo nepoznatih u toj jednačini. Ne znamo hoće li se uspešno rešiti problem Grčke, šta sa Italijom, kakve će biti političke implikacije u zemljama evrozone koje čekaju izbori, poput Francuske“, objašnjava Nikolić, dodajući da upravo zbog svega toga ne veruje da ovakva evrozona na duge staze može opstati. Sada se kupuje vreme, u pokušaju da se nađe neko rešenje, ali ono će verovatno pokazati da su korekcije u evrozoni neminovne, tvrdi naš sagovornik. KOREKCIJE Da se i u evropskim krugovima sve češće priča o korekciji i sužavanju evrozone potvrđuje i Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Najčešće se pominje pooštrenje kazni za nedisciplinovane ili isključenje pojedinih zemalja iz evrozone. „Pominje se i scenario podele zajedničke valutne unije na dva dela, gde bi samo 6-8 zemalja zadržalo sadašnji evro kao zajedničku valutu“, ističe Grubišić, napominjući da niko ne može u potpunosti da isključi takav scenario, ali da verovatnoća za to nije velika jer ni najjačim privredama u evrozoni na dugi rok ne odgovara lančana kriza nepoverenja. Političke posledice novih dešavanja već su nagoveštene u Francuskoj, kojoj je ovo prvo obaranje kreditnog rejtinga od 1975. Ono je već izazvalo buru na političkoj sceni, a analitičari tvrde da će to biti težak udarac za Nikolu Sarkozija uoči predstojećih predsedničkih izbora. Ovakav epilog ipak se mogao očekivati, jer je Standard end Purs još prošlog leta, kada je oborio rejting SAD, upozorio da je od svih razvijenih zemalja, Francuska najviše podrivena tekućom krizom na evroperiferiji, ali i kreditnom „ekspozicijom“ prema Mađarskoj. Najmoćnija evropska ekonomija, Nemačka, jedina je u monetarnoj uniji 13. januara zadržala idealni rejting AAA, uz najavu da je jedina zemlja EU čiji rejting neće biti menjan ni u 2013. „Za Nemačku to će značiti još povoljnije zaduživanje uz niže kamatne stope. Upravo smo imali tu specifičnu situaciju da su se državne obveznice Nemačke prodale uz negativnu kamatnu stopu. U prevodu, u nesigurnim vremenima investitori su bili spremni i da plate nešto da bi se u tim obveznicama držala njihova aktiva“, objašnjava Grubišić. A to nagoveštava i nove političke posledice, još dramatičniji uspon Nemačke, čija će ekonomska dominacija u Evropi svakako dodatno promeniti odnose unutar briselske „familije“. Hoće li uspon Nemačke biti dovoljan da reši krizu evrozone, čije članice treba da namire preko 600 milijardi evra dugova, koji pristižu za plaćanje, sasvim je neizvesno. Iako je malo evropskih analitičara koji veruju u propast evrozone, o njenom redefinisanju, korekciji, sužavanju, govore gotovo svi. Čini se, da je ovo kraj evrozone, kakvu smo do sada znali. LJuti Evropljani „Neću da robujem agencijama, niti će one uticati na moju politiku“, bila je prva reakcija Nikole Sarkozija na odluku Standard end Pursa uz podsećanje da su druge dve agencije, Fič i Mudis ostavile Francuskoj vrhunski rejting. Još dalje su otišli austrijski zvaničnici, ljuti na američku agenciju tvrdeći da je ovakvo rangiranje evropskih zemlja i politički motivisano. Guverner Nacionalne banke Austrije Evald Novotni kaže da u Standard end Pursu generalno sumnjaju u evropski model rešavanja krize restriktivnom politikom. NJegove reči donekle potvrđuje i stav same američke agencije „da evropski zvaničnici nisu u pravu kada opsesivno insistiraju na stezanju kaiša bez pomena podsticaja privrednog rasta“. Da je različiti pristup SAD i EU rešavanju krize mogući uzrok obaranja rejtinga čini se da veruje i nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele, koji je izjavio da je vreme da Evropa napravi nezavisnu agenciju za procenu kreditnih rejtinga i smiri tržišta „poljuljana spekulacijama“. Loše i za Srbiju Sve gora ekonomska situacija u evrozoni odraziće se indirektno i na Srbiju. Analitičari navode da će ionako ugrožena domaća privreda sve teže nalaziti kupce srpske robe na stranim tržištima, pogotovo u Italiji. Pri tome bi izvoz trebalo da bude glavna poluga privrednog rasta Srbije. Da zlo bude veće, očekuje se i bitno manji priliv investicija, koje uglavnom i stižu iz evropskih zemalja.