U klinču s Evropom

Kontinuirano odbijanje ključnih članica Evropske unije, Nemačke i Francuske, da daju zeleno svetlo za prijem Turske, te osnažena državna samosvest i ekonomski uspesi „diva na Bosforu“ - praćeni sve većim uticajem na islamske zemlje u regionu posle prošlogodišnjeg „arapskog proleća“ - uvećavaju izglede za sitnije i krupnije čarke evropskih metropola i Ankare, od kojih neke prerastaju i u prave bilateralne krize. Šteta od toga je obostrana, ali čini se veća za Uniju i njene članice - ili barem tako veruju Turci. „Držanjem Turske na distanci Evropa seče sopstveno meso“, izjavio je ovih dana turski ministar finansija Mehmet Šimšek. „Negativan stav prema turskom članstvu slabi podršku naroda pozitivnim promenama u samoj zemlji. Evropa nam stavlja do znanja da nismo poželjni“, konstatovao je on. ZAHLAĐENJE Posebno su zahladneli nekada tradicionalno dobri odnosi sa Parizom, i to zbog događaja starog skoro jedan vek. U decembru je francuska Skupština usvojila zakon kojim se za negiranje onoga što se kvalifikuje kao genocid nad Jermenima u vreme Otomanske imperije (1915-1917) predviđaju stroge kazne. Zakon za čije stupanje na snagu je potrebno da bude usvojen i u gornjem domu, Senatu, izazvao je glasne kritike i u samoj Francuskoj. Uglavnom se smatra predizbornom mahinacijom predsednika Nikole Sarkozija, sa ciljem da na predstojećim izborima obezbedi glasove oko pola miliona Francuza jermenskog porekla. Ankara je na ovo reagovala povlačenjem ambasadora i najavom prekida vojne, političke i kulturne saradnje. Premijer Redžep Tajip Erdogan je uvređeno poručio Sarkoziju da bi od svog oca, koji je bio u Legiji stranaca, mogao da sazna šta je stvarni genocid - aludirajući na francuske masovne zločine tokom alžirskog rata za nezavisnost. Na šta mu je ovaj uzvratio da Francuska suvereno donosi zakone i da joj za to nisu potrebne tuđe dozvole. A kad se već pominju dozvole: pošto je ustanovljeno da je 2008. bez odobrenja obavila snimanje u jednom tamošnjem sirotištu, u Ankari je podignuta optužnica protiv britanske vojvotkinje od Jorka, Sare Ferguson. Bivša supruga princa Endrua je tada za britansku televiziju Aj-Ti-Vi krišom snimila materijal za dokumentarni film o očajnom položaju siročadi u neopremljenom, prljavom i trošnom sirotištu nadomak glavnog grada. Time je prekršila zakon i povredila pravo na privatnost maloletnika, stoji u optužnici. U Londonu zasad zvanično ne komentarišu tužbu prema kojoj vojvotkinji preti maksimalna kazna od 22 godine zatvora. SPEKULACIJE Već se spekuliše da bi ova afera mogla da baci senku na inače vrlo dobre odnose Britanije i Turske. London, za razliku od Pariza i Berlina, podržava tursko članstvo u EU, a pre samo nekoliko nedelja je britanski ambasador u Ankari ocenio da su bilateralni odnosi sada u „zlatnom dobu“. Turska svoju novu spoljnopolitičku doktrinu bazira, između ostalog, i na zavidnom ekonomskom rastu, koji je prošle godine iznosio 7,5 odsto. Ministar privrede Ali Babadžan je stoga nedavno izjavio da će Turska sa sadašnjeg 17. mesta u svetskoj privredi do 2023. ući među prvih deset. „Sve konkurente prestići ćemo jednog po jednog“, najavio je on. I dodao, aludirajući na dužničku krizu u EU, da bi, „da se na kormilu Unije nalaze turski političari, svi problemi bili rešeni za tri meseca“. Možda i zbog ovolike samouverenosti, zagrejanost za ulazak u EU u Turskoj je splasla. Ova nova Turska ostaje i dalje duboko vezana za Zapad, kao što je to slučaj još od Ataturkovog doba, ali članstvo u Uniji očito više nije spoljnopolitički prioritet. Turska više nije zemlja u razvoju i ne mora da ide okolo da moljaka za pomoć. Sada drugi dolaze kod nje.