Made in USA

Lašonovo maestralno opserviranje švedskog društva, te naličja njegove ekonomske i političke konsolidacije na jednoj strani, te u čisto književnom smislu spisateljsko umeće u kreiranju likova i svojevrsna ultramoderna spisateljska dramaturgija njihovog diferenciranja i interakcija na drugoj, bili su idealno polazište za američki tandem. Sem iz razloga nesumnjive komercijalne privlačnosti (visokosofisticirani Finčer ipak nije puki holivudski inkasant, a još ponajmanje rutiner), literarni predložak Stiga Lašona pruža još jednu dodatnu dimenziju. Naime, iako strogo lokalizovan u švedski milje i determinisan tim miljeom, Lašonovo delo, naravno, i te kako pokazuje univerzalističke poticaje. To će reći da je švedsko društvo zapravo transformativna kategorija u jednoj višoj analognoj ravni, odnosno, da strukturu njegove kanceroznosti zapravo poseduju mnoga druga društva, napose američko. Olovnosiva boja skandinavskog severa, te izrazito preakcentovani enterijeri, sasvim bezbolno pristaju uz globalnu američku sliku uz koju su analogni procesi ne samo mogući, no, zapravo, logični. Iako se filmu može prigovoriti na ponešto doslovnoj transpoziciji literarnog predloška u filmski, Dejvid Finčer je stvorio inteligentan, sofisticirani oblik angažovanog filma bez angažmana, a kritički naboj njegove prigušene političnosti, suptilno preplavljuje okvire kadra svojim drugim planom. Glumački tandem Kreg Danijels i Runi Mara garant su njegove atraktivnosti, kao god što je brutalizovano nasilje, umesto da mu bude narativni alibi, njegova nemoć pred korporativnom kulturom.