Etiketiranje „fašizmom”

U NIN-u su objavljena dva članka o promeni mađarskog ustava. Autor sa „desne strane”, uz korektnu analizu, citira evropske liberalne listove, koji premijera Orbana žigošu kao „mešavinu Putina i Čaveza”. Mada jasno stavlja do znanja da se ne slaže sa tim, tako stoji u naslovu! (datom od strane urednika NIN-a)? Levi autor je jedan iz tabora ljudi koji lako etiketiraju druge kao „fašiste” i koji se razmeću varijantama tog pojma: protofašistički, fašizacija, itd. – u nadi, da će to, kao udar najvećom toljagom, zameniti svaku argumentaciju. Ne reskiraju mnogo:  optužiti nekoga za fašizam  ne zahteva dokazivanje, politički je korektno, slobodno se može nadenuti svakome, i posle nesrećnik nikad više nema šanse da spere ljagu sa sebe. Autor, u nedostatku poznavanja naše zemlje, sem „fašizma” ne nalazi drugi izraz da je opiše. Navikli smo kod liberala na slična pubertetska pojednostavljivanja, koji umesto da se potrude da se upoznaju sa činjenicama, često potežu za klišeima. Ipak, neukusno je optužiti  jednu državu odmah mogućom najgnusnijom optužbom. Fašizam nije šala. Fašizam je Kristallnacht, Endlösung, gasne komore, rat. U fašizmu se ljudi ubijaju i zatvaraju. Fašizam nije pojam za tumače, to je dobro poznata praksa. I onaj, koji svesno koristi ovu reč, želi da ljudi asociraju na gorenavedene pojmove. I to je, u slučaju moje zemlje, jednostavno, podlost. Kategorički odbijamo da NIN nagoveštava da je u Mađarskoj ovladao ili da se sprema fašizam na čelu sa diktatorom. Dvodelni naslov „Evropi ne smeta fašizam” i „Mešavina Putina i Čaveza”, naime, upućuje na to. Pre nego što nekoga optužimo da je fašista, zar ne bi možda, gospodo, trebalo izneti bar jedan jedini dokaz? Ili je NIN odlučio da se takmiči sa Pečatom? Očekujem vreme, kada će olako razbacivanje rečju, vređanje i etiketiranje nekoga „fašistom” biti  automatski kažnjivo, slično poricanju nekih zločina i genocida.