Prst u oko

Za nešto više od mesec i po dana navršiće se trideset godina od početka rata na Foklandskim ostrvima, kojim je Argentina bezuspešno pokušala da preuzme ovu teritoriju od Velike Britanije. Odnosi dveju država, međutim, ponovo su zategnuti istim povodom: pitanjem ko polaže pravo na Foklande - ili Malvine, kako ostrva nazivaju Argentinci. Buenos Ajres podneo je i formalni protest Ujedinjenim nacijama zbog onoga što je okvalifikovano kao britanska „militarizacija” ostrva. Argentina je zatražila i da Britanije da odgovori da li je tačno da je u blizinu ostrva uputila nuklearnu podmornicu, što bi bilo „nasilje koje ugrožava sporazum prema kome je Južna Amerika zona bez nuklearnog oružja”, kako je izjavio Ektor Timerman, argentinski ministar inostranih poslova. Odgovor na to pitanje još nije stigao, ali je britanski ambasador pri UN Mark Lajal Grant odbacio optužbe o militarizaciji regiona. “Pre 1982. odbrana na Foklandima je bila minimalna”, rekao je Grant. “Samo zato što je Argentina tada nelegalno napala pojačali smo odbranu. Ništa se u toj postavci odbrane nije promenilo u poslednjim mesecima.” PRETENZIJE Stanovnici Foklanda imaju britansko državljanstvo i iz Londona je stigla poruka da će pitanje njihovog suvereniteta razmatrati samo ukoliko oni sami to budu zahtevali. „Argentina tvrdi da ima pravo na teritoriju koju nikada nije posedovala samo zato što joj je blizu”, zaključio je Grant. Britanci vole da kažu da su ostrva bila njihova pre nego što je Argentina uopšte nastala (pošto su se tamo tokom 17. veka smenjivali britanski, španski i portugalski istraživači). Na Foklande je prvenstveno pravo polagala Španija, od nje ju je nasledila nezavisna Argentina, da bi ih 1833. osvojila Britanija. Od tada je ova grupa od 200 ostrva pod britanskom upravom. Foklandi su bolna tačka za Argentinu, a tenzije su naročito porasle pre dve godine kada je najavljeno da Britanija istražuje potencijalna izvorišta nafte oko ostrva. Početkom devedesetih već je bilo takvih pokušaja, ali bez uspeha; uz novu tehnologiju i u uslovima sve veće krize oko nafte odlučeno je da se ponovo pokuša. Prognoze da ostrva možda raspolažu sa 17 milijardi barela raspalile su stare sukobe. Istovremeno, britanski princ Vilijam stigao je na vojnu vežbu na Foklande, što je u Buenos Ajresu protumačeno kao još jedna provokacija. Sitnih provokacija, međutim, ima i s druge strane: Argentina je, recimo, upravo rešila da drugi deo sezone fudbalskog prvenstva nazove „Krstarica general Belgrano“ po brodu koji su Britanci potopili tokom rata. Od 649 vojnika koliko je Argentina izgubila u tom sukobu, 323 su poginula na tom brodu. BLOKADA Nije se ostalo samo na simbolici. Prošlog meseca Argentina je uspela da uveri Brazil, Urugvaj, Čile, Kubu, Nikaragvu i Dominikansku Republiku da potpišu rezoluciju kojom se svakom brodu pod zastavom Foklanda zabranjuje da koristi neku od luka u tim zemljama. Foklandski brodovi su počeli toliko često da bivaju zaustavljani u vodama južnoameričkih suseda da su mnogi odustali od plovidbe. Argentina je istovremeno obustavila i aviosaobraćaj, ne dozvoljavajući da se koristi njen vazdušni prostor, čime je onemogućila pristup ostrvima. Preostao je samo još jedan let nedeljno iz Čilea, ali se preti da će i ta poslednja veza sa kontinentom biti ukinuta. Foklandska ostrva su inače veoma nezahvalna za život, kamenita i izložena jakim vetrovima sa okeana, pa je na ionako skromnim obradivim površinama teško nešto uzgajati. Veliki deo namirnica stizao je zato iz susednih država, ali se Argentina potrudila da tu vezu svede na minimum. Foklandi su tako ostali izolovani. Britanski premijer Dejvid Kameron optužio je potom Argentinu za, ni manje ni više, nego „kolonijalizam“. Argentinska vlada insistira na tome da će voditi isključivo diplomatsku borbu, ali ta borba postaje sve agresivnija. A Britanija je već jednom pokazala da je spremna da svoj posed brani svim sredstvima.