Šverc pod uglednim zastavama

Roba vredna na milijarde dolara se potpuno nekontrolisano transportuje svetskim morima. Reč je o ogromnim količinama droge i oružja koje se međunarodnim švercerskim kanalima prevoze od proizvođača do velikih distributera. Od kada su kontejneri postali predominantni način transporta i time revolucionisali međunarodnu trgovinu, kriminalni karteli su shvatili da je to idealan način da izbegnu kontrole u velikim lukama. Svakodnevno hiljade trgovačkih brodova uplovljava u velike luke, gde su sigurni da ih niko neće kontrolisati. Ugledni stokholmski Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) nedavno je objavio rezultate istraživanja koje obuhvata period od 20 godina i tiče se ilegalne trgovine pomorskim putem. Institut je prikupio i analizirao 2.500 slučajeva otkrivenih pokušaja transporta narkotika, te dopremanja vojne opreme, elektronike i oružja u zemlje i regione pod međunarodnim embargom, i došao do alarmantnih podataka. tipično U ovoj studiji, najobimnijoj do sada, analizirani su svi prijavljeni slučajevi ovih ilegalnih aktivnosti u protekle dve decenije u kojima su učestvovali trgovački brodovi veći od 100 bruto registarskih tona. Tipičan slučaj ilegalne trgovine je incident sa 51 godinu starim trgovačkim brodom „Viki Be“ koji je plovio pod gvajanskom zastavom i koji je septembra prošle godine zaustavljen na otvorenom moru blizu ostrva Santa Lucija. Na brodu koji je u svojoj poluvekovnoj istoriji prethodno bio registrovan u Panami, Albaniji, Boliviji i Nemačkoj, policija je zaplenila 30 kilograma kokaina, 46 kilograma marihuane, veliku količinu oružja, ručne bombe i municije. Sve je to bilo sakriveno u vešto pripremljenim skladištima. Uhapšen je kapetan i pet članova posade, sve Gvajanci, brod je zaplenjen, a njegov vlasnik je uspeo da pobegne u nepoznatom pravcu. Ustanovljeno je da najveći broj brodova, na kojima su inspektori i carinici otkrili ilegalnu i neprijavljenu robu, pripada nemačkim pomorskim kompanijama – čak 19,5 odsto; slede Grčka (10,6 odsto) i SAD (7,8 odsto). Interesantno je da čak 60 odsto svih otkrivenih slučajeva kršenja sankcija i embarga čine brodovi i pomorske kompanije iz zemalja članica NATO, Evropske unije i ostalih zemalja članica OECD – a ne, recimo, zemalja dežurnih krivaca, poput Severne Koreje, Paname ili Irana. Na tim brodovima kompanija iz Nemačke ili SAD malobrojne kontrole uspele su da otkriju ilegalno oružje, narkotike, municiju, eksplozive i rakete, kao i opremu koja se može koristiti u vojne svrhe i proizvodnju oružja za masovno uništenje, ali i cigarete, falsifikovane robne marke - kao i ilegalne imigrante. trikovi Sve ove brojke nisu, doduše, dokaz da su špediterske i pomorske kompanije odgovorne ili da prikrivaju šverc, ističe Hju Grifits, jedan od autora studije. Vlasnici brodova, pa čak ni kapetani najčešće i ne znaju kakav teret prevoze. Stoga švercerima raznih fela nije problem da u kontejnere s legalnim proizvodima ubace i svoju „robu“ i tako izbegnu kontrolu i otkrivanje. Studija pokazuje da trgovci oružjem koriste metode koje su prvobitno izmislili i usavršili narko-karteli. To se posebno pokazalo nakon uvođenja embarga UN na izvoz oružja u Severnu Koreju i Iran, kada se moćna vojna industrija morala da snađe kako bi izbegla kontrole i svoje proizvode prodavala tim zemljama. Smišljeni su načini da se zabranjena roba sakrije u brodske kontejnere koji prema deklaracijama prenose legalne i bezopasne proizvode. Koriste se brodovi renomiranih transportera koji nisu na zlu glasu a onda se ti kontejneri obilaznim putem, s više pretovara u raznim lukama, upućuju na krajnju destinaciju. To sve otežava praćenje i otkrivanje ilegalne trgovine. Niko i ne očekuje da bi kontrola mogla biti bolja jer je, na primer, samo kroz luku u Hamburgu 2010. prošlo 7,9 miliona standardnih kontejnera. A to je skroman broj u odnosu na vodeću svetsku kontejnersku luku Singapur, kroz koju je 2009. prošlo čak 25,8 miliona kontejnera. rakete Internacionalni šverceri - privatni i državni - dosetili su se i da svoje sumnjive brodove redovno preregistruju, pa je tako prošle godine Malta postala vodeća evropska zemlja po broju registrovanih brodova: čak 3.830. Jedan deo te malteške flote je, recimo, doskora pripadao vodećoj iranskoj pomorskoj kompaniji, čiji brodovi više ne mogu da uplovljavaju u američke luke, a uskoro će im biti zabranjeno i pristajanje u luke u zemljama EU zbog predstojećeg pooštravanja sankcija. Ali preimenovani iranski brodovi sada pod zastavom malenog sredozemnog ostrva mogu slobodno da plove. Malta se pominje i u izveštaju SIPRI, jer njeni brodovi, posle nemačkih i grčkih, učestvuju u velikom procentu u otkrivenim slučajevima šverca prve kategorije - onima gde se opravdano pretpostavlja da su vlasnici i posada direktno umešani u ilegalni biznis ili da su grubo zanemarili proceduru kontrole. Krajem prošle godine jedan transport naoružanja i vojne opreme izazvao je veliku medijsku pažnju pre svega u Finskoj, a zatim i u Nemačkoj. Na jednom brodu su kontrolori ustanovili propuste kod osiguranja transporta i dozvola za tranzit kroz luke. U toku istraživanja tog incidenta palo je u oči da deo tereta čini 69 protivavionskih američkih raketa tipa „patriot“, koje je Nemačka posve legalno prodala Južnoj Koreji. Taj posao se naravno odvijao tajno, kao i najveći deo tog unosnog biznisa između država. Ali, na tom danskom teretnjaku je otkrivena i velika količina neprijavljenog vojnog eksploziva, za koji nije ustanovljeno ko je prodavac a ko kupac i gde mu je finalna destinacija. Ta roba je naravno zaplenjena. „Kontejnerski transporti su prljava rupa u svetskoj trgovini“, kaže koautor studije Grifits. Pošto su kontejneri zapečaćeni, to involvirane pomorske kompanije po pravilu i ne znaju šta prevoze i da čine eventualne prekršaje. Stoga kao da niko i nije kriv kada se otkriju tone kokaina ili stotine pušaka. Zapadne države su proteklih godina uložile velike napore i novac u borbi protiv pirata, posebno nadomak obala Somalije, ali su preduzele veoma malo protiv smrtonosnih transporta oružja i narkotika na svetskim morima. Grifits smatra da je uzrok tome zaštita interesa vodećih zapadnih pomorskih špedicija. Stoga SIPRI predlaže veću saradnju svih zemalja, energičniju kontrolu i efikasnije zajedničko delovanje policije, carine i lučkih vlasti. Ovde i politika treba da preuzme svoju ulogu, jer je regulisanje pomorske trgovine oduvek bilo veliki izazov. Pošto je to međunarodni fenomen, potrebna je i međunarodno koordinirana akcija. Ali, kad se pomene politika, dođu do izražaja i političko-ekonomski interesi pojedinih zemalja, posebno vodećih proizvođača vojne opreme, kao što su SAD, Rusija, Nemačka ili Kina. Ove zemlje od legalnog izvoza oružja zarađuju silne milijarde dolara. Po podacima SIPRI, tokom 2010. SAD su izvezle naoružanja u vrednosti od 8,6 milijardi dolara, Rusija za šest milijardi, a Nemačka za 2,3 milijarde... Kontejnerska ekonomija Oko 80 odsto kokaina i hemikalija za njegovu preradu zaplenjenih u lukama Južne i Centralne Amerike otkriveno je u kontejnerima sa lažnim deklaracijama. Isti procenat kokaina pronađenog u španskim lukama, važnim tranzitnim mestima za distribuciju po Evropi, takođe je bilo skriveno u brodskim kontejnerima. To je osetan porast u odnosu na 1999. kada je taj procenat iznosio 64.