LJudski rad je vredan

Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić”

Fakultet za trgovinu i bankarstvo je osnovan 1993. godine u Peći kao Akademija za trgovinu. Iako je bio četvorogodišnji fakultet, reč “akademija” je stvarala zabunu kod ljudi, tako da mu je ime promenjeno 1998. kada je zbog situacije na Kosovu i Metohiji preseljen u Beograd.

On je jedini naš fakultet na kome se stiče znanje ekonomista i menadžer, menadžer u trgovini, bankarstvu ili reviziji, u zavisnosti od smera za koji se studenti odlučuju nakon druge godine. Prostorni i ljudski kapaciteti dozvoljavaju da se na Fakultet u Beogradu godišnje upiše oko 150 studenata, ali postoji niz odeljenja po Srbiji: u Novom Pazaru, Novom Sadu, Užicu, Kruševcu, Kraljevu i Ćupriji. U svim tim gradovima maksimalno se upisuje stotinak studenata, a predavači su delom ljudi iz te sredine, a delom gostujući profesori iz Beograda.

“Na taj način smo realizovali ideju predsednika Bogoljuba Karića koji je želeo da se studentima omogući da savremeno znanje stiču u svojim gradovima, kako bi u njima ostali. Na taj način Srbija ne bi trpela posledicu metropolizacije obrazovanja, jer većina ostaje da živi u gradovima u kojima je studirala. Mi omogućavamo ljudima da se školuju tamo gde žive i da se jeftinije školuju jer ne moraju da plaćaju stanovanje u Beogradu ili Novom Sadu. Takođe, podižemo prag znanja u sredinama koje nisu univerzitetske. Postigli smo, recimo, da je u Novom Pazaru kompletna populacija koja je diplomirala - zaposlena. U Kraljevu je, takođe, veliki broj zaposlen, kao i u drugim gradovima. Naši diplomci rade u filijalama banaka, u trgovinskim kućama... Pokazalo se da je taj program dobar, a sada nam je cilj da i dalje podižemo kvalitet uvođenjem vežbi iz velikog broja predmeta, uvođenjem radionica, dolaskom gostujućih profesora. Svega je toga i do sada bilo, ali u nedovoljnom obimu, želimo da uradimo više jer se pokazalo kao dobro”, kaže dekan Gordana Ajduković.

Ana Antić, student prve generacije Fakulteta za trgovinu i bankarstvo i asistent na Univerzitetu BK Bila sam student prve generacije Fakulteta za trgovinu i bankarstvo u Peći, mada sam iz Beograda. Na fakultetu sam uspela da naučim da je znanje jedini resurs koji niko ne može da vam uzme. Naši profesori su tako sa nama radili i uspevali da nas nateraju da tako učimo. Nije bilo važno naučiti samo ispitna pitanja, jer iz mnogih predmeta nismo ih ni imali. Na mojoj grupi je bilo šest studenata i ponekada su nam ispiti trajali od dva do osam sati uveče. Bili smo mala i kompaktna grupa koja je uspevala da prevaziđe sve prepreke novog. Bilo je to u vreme hiperinflacije a mi smo besplatno živeli u domu u vrlo udobnim uslovima i imali besplatno školovanje. To je bila zadužbina porodice Karić prema Peći, prema svom rodnom gradu i veoma sam im zahvalna na tome. Diplomirala sam 1997. kao prvi student koji je diplomirao na Fakultetu i odmah sam počela da radim kao demonstrator na predmetu Poslovne finansije. Iste godine sam upisala postdiplomske na Fakultetu za menadžmet, to nije moj fakultet, ali je ista kuća. Trenutno sam na putu doktorske disertacije. Mislim da mi to što sam bila student Univerziteta BK predstavlja prednost u radu ovde, jer sam se veoma brzo adaptirala. Dobro se sećate svih stvari koje ste zamerali svojim asistentima i kada počnete da radite, znate kako ne treba da radite.

Na pitanje da li diplomirani studenti ostaju u svojim sredinama ili ih ipak obuzima talas metropolizacije, pa i internacionalizacije, odgovor je da pravila nema. Postoje slučajevi kada studenti završe fakultet u svojoj sredini i dođu u Beograd, najčešće kada se prijave na konkurs za rad u nekoj atraktivnoj firmi u kojoj, na zadovoljstvo svojih profesora, polože najkomplikovanije testove i uspeju da se zaposle. Jedan broj odlazi u inostranstvo, ali ne tako veliki kao što se misli. Postoje i studenti koji su završili dve-tri godine u inostranstvu i koji se vraćaju, ali i oni koji dolaze da bi u svojoj zemlji uradili magistarske ili doktorske studije.

“Mi se trudimo da gajimo optimistički stav kod studenata i da ih uveravamo da njihova budućnost zavisi od njih i da se ovde isto tako može dobro živeti kao i negde drugde i da se može poslovati sa svetom zahvaljujući današnjoj tehnologiji i komunikacijskim sredstvima. Moguće je imati firmu ovde i lokale širom sveta”, kaže dr Ajduković.

Da bi studentima približili takav način razmišljanja, na Fakultet redovno dolaze gosti koji priču mogu da potvrde na svom ličnom iskustvu. Nedavno je o tome govorio vlasnik kompanije “Manuel” koji živi u Novom Sadu, poseduje lokale po Holandiji i još nekoliko zemalja Evrope, a planira da pređe i neka mora.

“Sve je to moguće samo ako shvatimo da imamo neka znanja koja treba osavremeniti, dobro upakovati, kojima treba osmisliti jedan marketinški put i sve to može da funkcioniše. Bezvoljnost je nešto što je strašno, strašan je i utisak da nemamo šansi i da nam je jedino rešenje otići u svet. Nije ni tamo sjajno kao što mnogi misle i nije baš zavidan procenat onih koji postignu puno u svetu. Mi ih na to upozoravamo upravo sa željom da oni budu pokretači sveta ovde, nosioci optimizma i vere u samog sebe. Zato se trudimo da im dovodimo uspešne ljude koji im pričaju o svojim iskustvima, barijarama sa kojima se sreću, ali i o tome da to nisu barijere koje su nepremostive. One su nepremostive samo ako se uhvatimo priče da se nešto ne može, a tome smo veoma skloni”, stav je dekana Fakulteta za trgovinu i bankarstvo.

Prema podacima ALUMNI organizacije, kluba diplomiranih studenata, profesori ostaju u kontaktu sa bivšim studentima, dobijaju informacije o njima, a one su u većini slučajeva dokaz da su diplomci veoma uspešni, naravno u skladu sa njihovim ličnim ambicijame. Jer, ističu na Fakultetu, nemaju svi iste ambicije. Neko želi da bude vlasnik velike firme, neko da bude menadžer u svetskoj firmi, a neko ima ambiciju da radi u svojoj ulici i da tu ima svoju firmu od koje će živeti on i njegova porodica.

Na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo profesori ulažu poseban trud u one probleme o kojim studenti nemaju mnogo mogućnosti da se informišu na drugim mestima.

“Mi se veoma trudimo da na ovom fakultetu bude mnogo toga što je igra, tako da imamo radionice. Recimo, radionica za pregovaranje u kojoj studenti uče da pregovaraju o raznim pitanjima. Dovodimo im goste, nedavno je bio ambasador Velike Britanije koji je sa njima radio pregovarački slučaj. Pre toga je bila ambasadorka Izraela. Vodili smo ih kod generala Branka Krge koji je sa njima razgovarao o tome kako se u vojsci pregovara. Na pregovaranje posebno obraćamo pažnju jer smatramo da smo manjkavi u tom segmentu i zahvaljujući nedovoljnim pregovaračkim sposobnostima često nismo postigli onoliko koliko smo mogli”, kaže Ajduković i dodaje: “Ovde je još jedna radionica koju će već drugi put da održi gospodin Hajns Cenk iz Nemačke, jedan od direktora marketinga u Nestlu, koji radi i na Akademiji za marketing u Frankfurtu. On dolazi da bi držao kurs o tome kako se kreira brend. I to je igra: odjednom ih sve vidite u majicama na kojima piše: moj kajmak ili moj ajvar. Kroz tu igru oni uče da kreiraju spotove i sve ono što je nužno da bi se kreirao brend.

Na Fakultetu je sa radom upravo počela još jedna radionica - digitalna, u kojoj su studenti otvorili kompjuterski forum i gde međusobno komuniciraju iako je jedan u Kruševcu, drugi u Kraljevu, treći u Pazaru, četvrti u Beogradu...Jedni drugima daju predloge, dogovoraju se međusobno, onda sa tim dolaze kod profesora. Snimaju film o “fići” i “spačeku” što samo na prvi pogled nema mnogo veze sa samim studijima, jer, na taj način “uče kako da predstave neke stvari koje njih interesuju i pokušavaju da udahnu život nečemu što oni smatraju da je interesantno”.

Osim radionica na Fakultetu postoje i predavanja. Teme su najrazličitije: o drogi, virusima, svim pojavama sa kojima se studenti svakodnevno susreću. Ni radionice ni predavanja ne predstavljaju obavezu za studente, to je samo ponuda koju im Fakultet daje, a na njima je da odaberu da li ih to interesuje.

“Ali, oni su veoma zainteresovani, jer da nisu, toga ne bi ni bilo. Forum je pokrenulo njih pet koji su najzainteresovaniji, nekoliko dana kasnije ih je bilo 175, a svaki dan se uključuju novi. Da bi postojao interes, moraju se poštovati ideje studenata i čekati da oni kažu šta bi voleli. Tada razgovaramo o tome da li je njihovoj ideji mesto na fakultetu i čini mi se da je uvek bilo, ne sećam se da sam nešto odbila. Studenti moraju u toku studija da nauče da su ideje dragocene i da se one mogu realizovati i da nije uvek novac presudan. Imamo mnogo vrednih stvari: ljudski rad je vredan, ako smo spremni da ga uložimo, možemo da uradimo mnogo”, kaže dr Ajduković.

Goran Grubić, student prve godine Fakulteta za trgovinu i bankarstvo Kao učenik Gimnazije u Zemunu radio sam neke projekte za fakultet i uzet sam kao talenat za rad na računaru. Sada sam na prvoj godini studija i vrlo sam zadovoljan. Imamo odlične uslove: od tehničkih, preko toga da imamo “klimu” u svakoj učionici, do toga da smo opušteni sa profesorima i da možemo uvek da komuniciramo sa njima. I da su uvek tu. Poštuje se studentska inicijativa, svaka ideja koja je dobra uvek lako može da se realizuje, što je po mom mišljenju najbitnije. Ja sam pokrenuo inicijativu za osnivanje Radionice za digitalne umetnosti, koja danas radi, što znači da imamo mogućnost da se okupljamo i razvijamo slobodni duh.

Studenti već pet godina organizuju etnosajam na Zlatiboru i ušli su u kalendar zbivanja, jer je to što rade postalo značajno za Zlatibor koji kao turističko mesto ima potrebu za kulturno-umetničkim programom. “Tu okupljamo i etno-proizvođače, dovodimo im ljude sa kojima smo sklopili sporazum iz Zavoda za intelektualnu svojinu, koji ih uče kako da zaštite proizvode, šta ih čeka ulaskom u Evropu i kako da opstanu u proizvodnji bilo čega; od sira, do tkanja i veza. Mi smo majstori u rezbariji drveta, samo to treba nekako prikazati, osavremeniti, udahnuti mu život.

Ovde se uči upravljati novcem, kako da se kupe akcije, obveznice, da se vidi kako se može izgubiti, kako dobiti i šta sve to znači. Sve je to način da studente držimo tu, jer ako smo eks katedra, onda nemamo šanse. Mi smo na tržištu, imaćemo onoliko studenata koliko ih privučemo onim što radimo. A najčešće ćemo ih privući uspesima svojih studenata nakon završenog fakulteta. Zadatak ALUMNI organizacije je ogroman, on mora da bude mreža između svih njih i način da jedni drugima pomognu, jedni druge zaposle i jedni sa drugima rade. To velike univerzitete čini velikim”, kaže Gordana Ajduković.

Posle četvorogodišnjih studija, studenti mogu da izaberu jedan od tri ponuđena smera za postdiplomske studije: Ekonomsku diplomatiju, Računovodstvo - finansijske analize i revizije ili Menadžment u trgovini. Bivši generalni konzul u NJujorku, ambasador u Braziliji i šef Trgovinske misije Srbije i Crne Gore u Vašingtonu, profesor David Dašić, osim što predaje “Međunarodnu ekonomiju i makroekonomiju” na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo, predaje i na diplomatskoj postdiplomskoj školi na kojoj se između ostalog izučava ekonomska diplomatija. “Na tom kursu držim i teoriju i praksu s obzirom na moja profesionalna iskustva i u praksi i u nastavi. Postoji veoma veliko interesovanje za to jer mladi ljudi veoma dobro osećaju šta je to što je zahtev vremena i budućnosti. U ovoj školskoj godini imamo upisanih oko 60 postdiplomaca, ukupno ih je 200. To je jedan veliki kapacitet i osveženje koje dolazi. Verujem da će oni uneti nešto novo i u našu privredu i međunarodne odnose”, kaže profesor Dašić.