Kalkulantsko „ne“

Nema baš previše onih izvan Češke Republike kojima je iz prve bilo jasno zašto se ta zemlja jedina svrstala uz Veliku Britaniju u odbijanju takozvanog fiskalnog pakta kojim se u Evropsku uniju od marta uvodi princip po kome zemlje članice više neće smeti da imaju budžetski deficit veći od 0,5 odsto, a za kršenje te norme se propisuju kazne u visini od čak 0,1 odsto bruto društvenog proizvoda zemlje prekršioca. Kad Britanci zahtevaju (a to znači i dobiju) izuzeće od primene nekog pravila prihvaćenog od ostalih članica Unije, ili barem ubedljive većine njih, to mu nekako dođe normalno: i „najevropskija“ britanska vlada uvek drži naglašenu distancu u odnosu na sve što dolazi iz Brisela. Ali Češka? SUMNJIČAVOST Kad se malo bolje zagleda, međutim, aktuelna češka vlada desnog centra po svom ideološkom opredeljenju i stavu prema EU ne razlikuje se mnogo od britanskih konzervativaca. Za najveću članicu vladajuće koalicije, Građansku demokratsku partiju (ODS), Unija je oduvek bila nešto što treba konzumirati kao lek - u strogo propisanim dozama; slično je nastrojena i druga članica vladajuće koalicije, partija neobičnog imena Javni poslovi. Jedino treća članica koalicije, i ona čudnog naziva TOP 09, s manje sumnje gleda na EU. Otud premijer Petr Nečas, koji je i lider ODS-a, nije morao mnogo da se upinje da bi istrajao u stavu da je za Češku fiskalni pakt, barem za sada, neprihvatljiv - tim pre što se prethodno osigurao proguravši u parlamentu odluku po kojoj je za ratifikaciju pakta potrebna ili kvalifikovana većina u parlamentu, ili referendumska odluka. Nečas je evropskim partnerima naveo više razloga za takav stav, uključujući i ovaj o složenom procesu ratifikacije, ali se svi oni u suštini svode na jedan: kao i uticajni češki predsednik i ključna figura ODS-a Vaclav Klaus, i premijer smatra da bi pristanak na fiskalni pakt značio odricanje od dela nacionalnog suvereniteta. A sve i da ne misli tako, Nečas mora da vodi računa o raspoloženju evroskeptika („evrorealista“, rekao bi Klaus) sa desnog krila ODS-a, koje nije uputno ljutiti u situaciji kad ni njegova pozicija unutar stranke, ni stranka sama, pa ni koalicija koju predvodi, nisu naročito stabilni. (NE)OZBILJNO Česima su, uostalom, skepticizam i oprez prirođeni - ili je bolje reći da ih je istorija tome naučila. Zato je konzervativnim političarima lako da igraju na kartu duboko usađenog nepoverenja prema svakom pokušaju nametanja volje spolja, na šta svaka evropska direktiva mnogim Česima potencijalno liči. No, drugi Česi, poput lidera TOP 09 i ministra spoljnih poslova Karela Švarcenberga, ništa od navedenog ne smatraju ozbiljnom argumentacijom. „Svako razume zašto je Britanija protiv pakta. Niko ne razume zašto je Češka protiv”, izjavio je on. Švarcenberg pri tom ukazuje na ono što dobro znaju i njegovi partneri iz vlade: kao što pristupni ugovor koji je svaka nova članica, pa i Češka, potpisala prilikom prijema u EU sadrži odredbu kojom se obavezuje da će, pre ili kasnije, uvesti evro, tako se sada od članica evrozone zahteva da prihvate fiskalni pakt. Što, kad se sabere, znači da će Češka na kraju morati i da uvede evro - što zasad izbegava da učini - i da potpiše pakt. Pod uslovom da evro preživi, rekli bi cinici. U svakom slučaju, svesni ove dvostruke uslovljenosti, u EU se nisu previše uzbudili zbog stava češke vlade, ispravno procenjujući da je on takav pre svega da bi se zadovoljili konzervativni krugovi kod kuće. S druge strane, Nečas može da se makar od jednog dela kritika brani činjenicom da ne postoje pravne prepreke da Češka fiskalni pakt potpiše naknadno. Mada, s obzirom na poslovičnu nestabilnost tamošnje političke scene - od 2003. zemlja je imala osam vlada i šest premijera, više nego bilo koja druga članica EU u tom periodu - to bi uskoro ionako moglo da prestane da bude njegova briga.