Zdravstvena korupcija kao rebus

Predsednik Zdravstvenog saveta Republike Srbije prof. Dragan Delić obaveštava nas: korupcija u zdravstvu postoji ali većina lekara je poštena, mediji plasiraju neproverene vesti, ali bez novinara se ne može povratiti poverenje, afere se ne rešavaju ali to je zato što nekome odgovara (sic) da zdravstvo bude dežurni krivac… I sve tako, okruglo pa na ćoše, po principu stani-kreni, pa stičem utisak da poštovani predsednik rezolutno korača, ali u mestu (narodski: šlajfuje) kada razglaba o korupciji. I još se ljuti što mu u NIN-u skraćuju delove članka. Kada se zna koliko su široke nadležnosti Zdravstvenog saveta, kao najvažnije konsultativne i analitičke institucije zdravstvenog sistema, pre bi trebalo da se građani ljute što to telo nije nijednom u četiri godine razmatralo problem sistemske korupcije. A materije za analizu ima i previše: od nakaradnih zakona sa legalizovanim konfliktom interesa koji dozvoljava da državni lekar bude istovremeno i privatnik, preko normirane uzurpacije javnog resursa kroz trgovine listama čekanja, do skandaloznog sistema javnih nabavki: afere vakcina, nabavka kola Hitne pomoći i italijanskog nameštaja, rekonstrukcije 20+1 bolnica iz kredita EIB... Umesto da odgovori kako su očigledni sistemski defekti promakli Zdravstvenom savetu, prof. Delić je iritiran što Vlada u Upitniku Evropske komisije ocenjuje zdravstvo kao najkorumpiraniji sektor. A u pozadini takve ocene naslućuje konspiraciju okultnih sila, koja “očito nekome odgovara”!? Tako u njegovoj interpretaciji korupcija u zdravstvu postade nedokučivi rebus! Kada institucije ne funkcionišu, a Zdravstveni savet je tipičan primer takvog stanja, građaninu sa svojom mukom preostaje još samo da se obrati javnosti.