U sirotinji je spas

Zovu me iz moje banke u pola devet uveče. Prvo sam pomislila da je neka šala ili prevara u pitanju, ali nije. Službenik banke mi nudi kredit od 100.000 dinara, priča za NIN Tatjana L., penzioner iz Beograda, inače klijent jedne od tri najveće banke na domaćem tržištu. NJenu priču potvrđuje i Jadranka Đoković kojoj je banka barem tri puta u poslednjih dva meseca telefonom nudila kredit od čak 800.000 dinara i novu kreditnu karticu po povoljnoj kamatnoj stopi. Jadranka kaže da ne zna o kojoj kamati je reč, jer nije bila zainteresovana za takve ponude. Novinarima NIN-a još nekoliko građana se požalilo da ih opsedaju menadžeri banaka nudeći da se pod povoljnim uslovima zaduže. Pa i ako već imaju jedan kredit u banci. Tako nam jedan od sagovornika priča da mu je u njegovoj banci objašnjeno da, pored postojećeg, ima mogućnost da uzme još jedan kredit jer mu mesečna primanja dozvoljavaju dodatno zaduženje. RAST NIN je istraživao da li su banke i uprkos upozorenjima misije MMF-a da Srbija prednjači po problematičnim kreditima spremne da dodatno rizikuju. I da već dovoljno zaduženim građanima Srbije, koji trenutno u proseku duguju 818 evra ili više od dve prosečne zarade, nude da se još više zadužuju. I zvanična statistika potvrđuje da ovako agresivna kampanja pojedinih banaka na srpskom tržištu daje rezultate, i uprkos činjenici da su građani daleko oprezniji nego pre početka ekonomske krize kada su se bezglavo zaduživali ne pitajući koliko to košta. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, u decembru prošle godine kreditna zaduženost povećana je za 2,4 odsto. Pored toga, među bankarskim proizvodima dominirali su upravo gotovinski krediti, a ne krediti za refinansiranje, što je bio najtraženiji proizvod poslednjih godina ekonomske krize. Ekonomisti sa kojima je NIN razgovarao zato upozoravaju građane da se ponovo ne zaleću, podstaknuti primamljivim ponudama banaka koje vape za novim klijentima, već da dvaput razmisle pre nego što uzmu kredit. Posebno zato što se kraj krize ne nazire, sprema se, prema procenama, između 50.000 i 100.000 otkaza, a i dinar će teško zadržati postojeću vrednost, naročito nakon izbora. Očigledno je da su banke u problemu jer im manjka kvalitetnih klijenata. Od privrede skoro da su i digle ruke, a kako NIN nezvanično saznaje, pojedine strane banke su dobile naredbe iz svojih matica da ne povećavaju ulaganja u državne hartije od vrednosti, jer i država ubrzano postaje rizičan dužnik. Shodno tome, nameće se zaključak da su građani postali najpoželjniji i jedini preostali adut bankama. Najpre zato što ih iskustvo uči da su siromašni građani Srbije revnosniji dužnici nego privreda i država, a onda i zato što su sa stanovišta banaka daleko manje rizični nego privreda. Kako kaže Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije, bolje je milion evra podeliti na 1.000 građana nego ih dati jednom privredniku. „Ako privrednik propadne, a to se sve češće dešava, banka je u problemu. A kada isti taj novac plasira građanima, možda njih 10 ili 20 odsto neće moći da izmire obaveze na vreme, ali će ostali redovno vraćati kredit“, objašnjava Musabegović. rizik Iako profesor Musabegović veruje da agresivne kampanje banaka poput pozivanja građana telefonom, uglavnom proizvode kontraefekat, i on priznaje da su građani Srbije prezaduženi za naše uslove i životni standard i upozorava da se ne treba osvrtati na statistiku koja govori o našim građanima kao najmanje zaduženim građanima Evrope i regiona. I Milan Kovačević, konsultant i bivši bankar, poziva građane na oprez. „Kamatne stope su visoke, a posao krajnje nesiguran. Uz to, rasta zarade sigurno neće biti, ali zato rasta evra hoće“, kaže Kovačević. Na NIN-ovu konstataciju da je sve ovo potvrda da su banke daleko spremnije da rizikuju nego što su to bile sredinom prošle decenije, ekonomisti odgovaraju da su se vremena značajno promenila. „Tada su građani bezglavo jurili u banke i ne pitajući za uslove i visinu kamate uzimali kredit, a banke su bile u prilici da biraju koga žele a koga ne. Sada je potpuno suprotno. Građani su se već dovoljno zadužili i opekli, a banke su opet primorane da plasiraju nekome novac“, kaže Musabegović. I u Hipo Alpe-Adrija banci za NIN potvrđuju da im interesovanje građana za gotovinske kredite raste, ali tvrde da su građani oprezniji nego ranije. „Građani se zadužuju i dalje, ali obazrivije nego pre. Interesovanje posebno postoji za gotovinske kredite, jer je kod njih procedura najbrža i građani ne moraju da objašnjavaju razlog za njihovo uzimanje“, odgovaraju u Hipo banci. Rast kreditne zaduženosti građana ekonomisti, međutim, povezuju i sa odlukama Narodne banke Srbije o promeni klasifikacije bilansa banaka. Kako je NIN već pisao, potencijalnu opasnost da građani Srbije, baš kao i većina privrede, upadnu u dužničko ropstvo, predstavlja i odluka Narodne banke Srbije da naviše pomeri limite za zaduživanje građana. I da građanima omogući da se zaduže za skoro celu mesečnu ratu umanjenu jedino za oko 13.500 dinara, koliko trenutno iznosi vrednost minimalne potrošačke korpe za prvog odraslog člana domaćinstva. Upravo zbog toga, mada banke tvrde da su jednako oprezne kao i pre kada je limit bio znatno manji, pojedini ekonomisti veruju da su neke od banaka u besomučnoj trci za klijentima spremne da rizikuju daleko više nego što bi smele. Ima, naravno, i onih koji su ubeđeni da banke prikrivaju prave bilanse i da je situacija sa nenaplativim i rizičnim plasmanima daleko gora nego što se prikazuje. Uostalom, stručnjaci MMF su u poslednjem memorandumu o Srbiji ukazali na visok nivo problematičnih kredita i potrebu države da pomogne bankama da očiste svoje bilanse od loše aktive. Drugim rečima, Vlada je pozvana da ojača program podrške bankama, mada nije najjasnije kojim parama će to moći da učini, jer u budžetu za to nema ni dinara. A da nije nemoguće da javnost ne zna pravo stanje u bakarskom sektoru, potvrđuje i primer Agrobanke o kojoj je NIN pisao u prošlom broju, a za koju se do poslednjeg dana nije znalo da posluje u gubicima od nekoliko stotina miliona evra. Ono što plaši ekonomiste jeste pitanje koliko još banaka poput Agrobanke ima na domaćem tržištu.