Odlaganje sloma

Grčka je još jednom za dlaku izbegla potpuni krah. Posle više od dvana-est sati pregovora, evropski ministri su, u gluvo doba noći između ponedeljka i utorka, odobrili novi paket pomoći od 130 milijardi evra. Naravno, Evropska komisija konstantno će nadgledati Grčku kako bi bila sigurna da se sprovode reforme i poštuju mere koje zemlju treba da izvuku iz krize, ili je bar sačuvaju od potpune propasti. Dogovoreno je i da privatni poverioci, poput banaka, osiguravajućih društava i investicionih fondova, otpišu polovinu dugova. Sve u svemu, Grčka će ipak preživeti... mesec mart. SUNOVRAT Krajem tog meseca na naplatu stiže nova rata duga - 14,5 milijardi evra. Da novi paket pomoći nije odobren, Grčka taj iznos ne bi mogla da pribavi i zemlja bi morala da bankrotira. A ovonedeljnom odlukom EU ukupan dug Grčke od 360 milijardi evra bi mogao da bude smanjen za 100 milijardi, s tim da niko sa sigurnošću ne računa da će to biti dovoljno da se zemlja izvuče iz ambisa. Poslednjih pet godina recesija ne jenjava, dok se dug neverovatnom brzinom uvećava, da bi tokom protekle godine dostigao 160 odsto bruto domaćeg proizvoda, od čega je više od polovine državni dug. Plan, na kome insistiraju EU i MMF, da se taj iznos do 2020. smanji na 120 odsto nije lako dostižan, pogotovo u uslovima kad pokušaji vlade da uvede dodatne mere štednje nailaze na sve žešći protest građana Grčke. Poslednji potez u pokušaju da spasi svoje finansije grčki parlament je povukao prošle nedelje, kada su, ne bi li se odbrovoljili lideri evrozone, usvojene mere štednje vredne 3,3 milijarde evra. One, pored smanjenja budžeta za zdravstvo i odbranu, podrazumevaju i kresanje plata i penzija, na šta su već odavno besni Grci, naravno, reagovali ponovnim izlaskom na ulice. Industrijska proizvodnja je za poslednje tri godine smanjena za 25 odsto, BDP za 18 odsto; građevinska industrija, jedan od najvažnijih oslonaca grčke ekonomije, pala je za 70 odsto, trgovina je pretrpela pad od 25 odsto, a turizam je prošle godine doneo 20 odsto manje nego pre tri godine. Istovremeno, nezaposlenost je prešla 21 odsto i nastavlja da raste. „NEČUVENO“ Grci su duboko nezadovoljni potezima svoje vlade, a pomoć koja im stiže iz Evrope, zbog uslova pod kojim se daje, čini im se kao samo još dublje guranje zemlje u propast. “Zar ne vidite ljude koji preturaju po smeću i spavaju na ulici. Oni koji su nas svesno odveli u bankrot sada kažu da će nas spasiti od bankrota. Pa to je nečuveno!” izjavio je Mikis Teodorakis, slavni grčki kompozitor koji se priključio demnostrantima, sažimajući ono što većina Grka misli i o potezima vlade i o pomoći EU i MMF-a. Vlada je, istina, i sama svesna da uslovljavanje i sve jači pritisak prete da preliju čašu. Kada se početkom meseca u Briselu raspravljalo o tome da li je potrebno imenovati specijalnog evropskog komesara koji bi nadgledao grčku budžetsku disciplinu, grčki ministar finansija Evangelos Venizelos oštro je reagovao izjavivši da onaj “ko pred narod postavlja dilemu - finansijska pomoć ili nacionalno dostojanstvo - ignoriše lekcije istorije”. EU pokušava da spasi Grčku, ali, naravno, od sudbine same Grčke za nju je daleko veći rizik scenario po kome bi Atina napustila evrozonu, vratila drahmu i tako najverovatnije postala prva u nizu država koje bi krenule tim putem.